|
Iako se pretpostavlja da su gravitoni [[Massless particle|bezmaseni]], oni i dalje nose [[Energija|energiju]], kao i svaka druga kvantna čestica. [[Photon energy|Energiju fotona]] i [[gluon energy|energiju gluona]] takođe nose čestice bez mase. Nije razjašnjeno koje promenljive određuju energiju gravitona, količinu energije nošenu jednim gravitonom.
Alternativno, ako su gravitoni uopšte [[Massive gravity|masivni]], analiza [[Гравитациони талас|gravitacionih talasa]] dala je novu gornju granicu [[mass|mase]] gravitona. Gravitonska [[Compton wavelength|Komptonova talasna dužina]] je najmanje {{val|1.6|e=16|u=[[metre|m]]}}, odnosno oko 1,6 [[Светлосна година|svetlosnih godina]], što odgovara gravitonskoj masi koja nije veća od {{val|7.7|e=-23|u=[[electronvolt|eV]]/[[speed of light|c]]<sup>2</sup>}}.<ref name="Abbott2017">{{cite journal|doi=10.1103/PhysRevLett.118.221101|title=GW170104: Observation of a 50-Solar-Mass Binary Black Hole Coalescence at Redshift 0.2|journal=[[Physical Review Letters]]|date=1. June6. 2017|author=B. P. Abbott|display-authors=etal|collaboration=[[LIGO Scientific Collaboration]] and [[Virgo interferometer|Virgo Collaboration]]|volume=118|pages=221101|bibcode=2017PhRvL.118v1101A|arxiv=1706.01812}}</ref> Ovaj odnos između talasne dužine i mase-energije izračunava se pomoću [[Planck–Einstein relation|Plank-Ajnštajnove relacije]],<ref>[[Claude Cohen-Tannoudji|Cohen-Tannoudji, C.]], Diu, B., Laloë, F. (1973/1977). ''Quantum Mechanics'', translated from the French by S.R. Hemley, N. Ostrowsky, D. Ostrowsky, second edition, volume 1, Wiley, New York, {{ISBN|0471164321}}</ref><ref>[[Anthony French|French, A.P.]], [[Edwin F. Taylor|Taylor, E.F.]] (1978). ''An Introduction to Quantum Physics'', Van Nostrand Reinhold, London, {{ISBN|0-442-30770-5}}</ref> istom formulom koja povezuje elektromagnetnu [[wavelength|talasnu dužinu]] i [[Photon energy|energiju fotona]]. Međutim, ako su gravitoni kvantovi gravitacionih talasa, tada je odnos između talasne dužine i odgovarajuće energije čestica fundamentalno drugačiji za gravitone nego za fotone, pošto Komptonova talasna dužina gravitona nije jednaka talasnoj dužini gravitacionog talasa. Umesto toga, donja vezana Komptonska talasna dužina gravitona je oko {{val|9|e=9}} puta veća od gravitacione talasne dužine za događaj [[GV170104]], koja je iznosio ~1.700 km. Izveštaj<ref name="Abbott2017" /> nije razradio izvor ovog odnosa. Moguće je da gravitoni nisu kvantovi gravitacionih talasa, ili da su ta dva fenomena povezana na drugi način.
== Eksperimentalna opservacija ==
}}</ref> Razlog je izuzetno nizak [[Cross section (physics)|presek interakcije]] gravitona sa materijom. Na primer, pomoću detektora sa masom [[Jupiter]]a i 100% efikasnošću, postavljenim u blisku orbitu oko [[neutron star|neutronske zvezde]], mogao bi da opazi samo jedan graviton svakih 10 godina, čak i pod najpovoljnijim uslovima. Bilo bi nemoguće razlikovati ove događaje od pozadine [[neutrino|neutrina]], jer bi dimenzije potrebnog neutrinog štita osigurale kolaps u [[black hole|crnu rupu]].<ref name="Rothman" />
Opservacijama kolaboracija [[LIGO]] i [[Virgo interferometer|Virgo]] direktno su [[First observation of gravitational waves|detektovani]] [[gravitational waves|gravitacioni talasi]].<ref name="Abbot">{{cite journal |title=Observation of Gravitational Waves from a Binary Black Hole Merger| author=Abbott, B. P. et al. (LIGO Scientific Collaboration and Virgo Collaboration)| journal=Physical Review Letters| year=2016| volume=116|issue=6| doi=10.1103/PhysRevLett.116.061102|arxiv = 1602.03837 |bibcode = 2016PhRvL.116f1102A | pmid=26918975 | pages=061102}}</ref><ref name="Discovery 2016">{{cite journal |title=Einstein's gravitational waves found at last |journal=Nature News|date=February 11,. 2. 2016 |last=Castelvecchi |first=Davide |last2=Witze |first2=Witze |doi=10.1038/nature.2016.19361 }}</ref><ref name="NSF">{{cite web|title = Gravitational waves detected 100 years after Einstein's prediction {{!}} NSF - National Science Foundation|url = https://www.nsf.gov/news/news_summ.jsp?cntn_id=137628|website = www.nsf.gov|access-date =11. 2. 2016-02-11}}</ref> Drugi su postulirali da gravitonsko rasipanje daje gravitacione talase dok interakcije čestica daju [[Coherent states|koherentna stanja]].<ref>{{cite journal | last1 = Senatore | first1 = L. | last2 = Silverstein | first2 = E. | last3 = Zaldarriaga | first3 = M. | year = 2014 | title = New sources of gravitational waves during inflation | url = | journal = Journal of Cosmology and Astroparticle Physics | volume = 2014 | issue = 8| page = 016 | doi=10.1088/1475-7516/2014/08/016| arxiv = 1109.0542 | bibcode = 2014JCAP...08..016S }}</ref> Iako ovi eksperimenti ne mogu otkriti pojedinačne gravitone, oni mogu pružiti informacije o određenim svojstvima gravitona.<ref name="detecting graviton">{{cite journal|first=Freeman |last= Dyson|date=8. October10. 2013|journal=[[International Journal of Modern Physics A]]|volume=28|issue=25|pages=1330041–1–1330035–14|title=Is a Graviton Detectable?|doi=10.1142/S0217751X1330041X|bibcode = 2013IJMPA..2830041D }}</ref> Na primer, ako se primeti da se gravitacioni talasi šire sporije od od ''c'' ([[speed of light|brzine svetlosti]] u vakuumu), to bi značilo da graviton ima masu (međutim, gravitacioni talasi moraju da se šire sporije od c u regionu sa nenultom gustinom mase da bi bili prepoznatljivi).<ref>{{cite journal
|last=Will |first=C. M.
|date=1998
|
