Википедија

Veštičarstvo — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
мНема описа измене
ispravke formata datuma
Ред 3:
'''Veštičarstvo''' ({{ijek-lat|vještičarstvo}}) u raznim istorijskim, [[antropologija|antropološkim]], religijskim i [[mitologija|mitološkim]] kontekstima predstavlja svako korištenje [[natprirodnost|natprirodnih]] i [[magija|magijskih]] sila.<ref name="Russell">[https://books.google.com/books?hl=en&lr=&id=LsjagvvkveEC&oi=fnd&pg=PA2&dq=witchcraft+definition&ots=aw4oz13kOS&sig=2CWBjLB2TIsUt1aNz_nyUPxOf5E&redir_esc=y#v=onepage&q=witchcraft%20definition&f=false Witchcraft in the Middle Ages], Jeffrey Russell, p. 4-10.</ref> Muška osoba koja praktikuje veštičarenje je ''[[veštica|veštac]]'', dok se za ženu koristi izraz ''[[veštica]]''.
 
[[Veštičarenje]] ili [[vračanje]] u užem smislu može označavati magijsku aktivnost usmerenu protiv nečijeg života, tela i imovine; razni termini se koriste za razlikovanje „dobrog” i „lošeg” vračanja, pa tako postoji i vračanje čiji je cilj zaštita ili lečenje od posledica „lošeg” vračanja. Koncept vračanja u mnogim kulturama često služi kao objašnjenje za razne nesreće koje su iz nepoznatih razloga zatekle pojedince ili širu zajednicu.<ref>Bengt Ankarloo & Stuart Clark, Witchcraft and Magic in Europe: Biblical and Pagan Societies", University of Philadelphia Press, 2001, p xiii: ''"Magic is central not only in 'primitive' societies but in 'high cultural' societies as well"''</ref><ref name="ReferenceA">Bengt Ankarloo & Stuart Clark, Witchcraft and Magic in Europe: Biblical and Pagan Societies", University of Philadelphia Press, 2001</ref> U tom smislu se vračanje često povezuje s pojmom [[lov na veštice]].<ref>{{cite web|last=Russell|first=Jeffrey Burton|url=http://www.britannica.com/EBchecked/topic/646051/witchcraft |title=Witchcraft – Encyclopædia Britannica |website=Britannica.com |accessdate=29. 066. 2013}}</ref><ref>{{harvnb|Pócs|1999|pp=9–12}}</ref>
 
Verovanje u vračanje i veštice je bilo rašireno u svim svetskim kulturama, ali je zahvaljujući usponu institucionalne religije, a kasnije i nauke, bitno smanjeno u [[zapadni svet|zapadnom svetu]] i drugdje. Danas ga se najviše može pronaći u [[subsaharska Afrika|subsaharskoj Africi]].
Ред 37:
{{Glavni članak|Lov na veštice}}
 
Tokom srednjeg veka u mnogim [[Katolicizam|katoličkim]] zemljama [[Evropa|Evrope]] postojali su [[zakon]]i protiv veštičarenja, koji su bili jedan od načina borbe protiv [[hereza|jeretika]]. Najčešće su osuđivane žene, a kazna je bila spaljivanje na lomači. Prvo veliko spaljivanje veštica odigralo se 1482. godine u Sevilji.<ref>{{Cite web |url=http://www.nin.co.yu/1999-12/30/11001.html |title=Dešavanja kroz vekove |access-date=066. 011. 2019 |archive-url=https://web.archive.org/web/20080524083834/http://www.nin.co.yu/1999-12/30/11001.html |archive-date=24. 055. 2008 |url-status=dead |df= }}</ref>
 
[[Датотека:Persecution of witches.jpg|thumb|right|200px|Spaljivanje veštica]]
Ostaci poznatih jeretika, grešnika i „veštica” često bi po sudskom nalogu bili posle spaljivanja usitnjavani i razbacivani po đubrištu.<ref>Encyclopedia of Witchcraft&Demonology, Occtopus Books, London, 1974.</ref> [[Kostur|Skelet]] individue, optužene za veštičarenje, po zakonu zvanom „Akt veštičarenja” ({{jez-eng-lat|Witchcraft Act}}) spaljen [[1582]]. godine u [[Engleska|engleskom]] mestu [[St Osyth|Sveti Osit]], otkriven je u relativno dobrom stanju, iako je bio izložen plamenu i velikim [[temperatura]]ma koje lomača može razviti i bio položen u zemlju pre više od četiri stotine godina. [[Antropologija|Antropolozi]], koji su analizirali pronađene ostatke, prepostavili su da je telo bilo nepotpuno spaljeno i da su srodnici pri [[inhumacija|inhumaciji]] uspostavili [[anatomija|anatomski]] raspored ostataka.
 
Najpoznatiji lov na veštice odigrao se [[1692]]. godine, kada je devetnaestoro ljudi u [[sjedinjene Američke Države|američkom]] gradu [[Salem]], u državi [[Masačusets]], osuđeno na smrt. Salem je tako postao [[grad]] koji se kasnije i u [[film]]ovima, [[teatar|pozorišnim predstavama]]<ref>{{Cite web |url=http://www.snp.org.rs/drama-lat.html |title=Srpsko narodno pozorište: „Veštice iz Salema“ |access-date=066. 011. 2019 |archive-url=https://web.archive.org/web/20100209235201/http://www.snp.org.rs/drama-lat.html |archive-date=099. 022. 2010 |url-status=dead |df= }}</ref> i [[književnost|literaturi]] koristio kao [[inspiracija]] za priče o vešticama, a danas se tamo nalazi i [[muzej]]<ref>[http://www.salemwitchmuseum.com/ Muzej veštica u Salemu]</ref>.
[[Artur Miler]] je [[1953]]. napisao čuveni komad inspirisan vešticama iz Salema.
 
Ред 58:
[[Датотека:Paganavebury.jpg|left|thumb|200px|Veštičiji skup u Engleskoj, 2005.]]
 
Krajem prošlog veka nastupa pravi procvat [[neopaganizam|neopaganizma]] i veštičarstva, u želji da se očuva kontinuitet drevnih tradicija često se koriste mnogi [[Panteon (bogovi)|panteoni]] iz različitih vremena i [[kultura]].<ref>{{Cite news|last=Pearlman |first=Jonathan |url=https://www.telegraph.co.uk/news/worldnews/australiaandthepacific/papuanewguinea/9987294/Papua-New-Guinea-urged-to-halt-witchcraft-violence-after-latest-sorcery-case.html |title=Papua New Guinea urged to halt witchcraft violence after latest 'sorcery' case |publisher=Telegraph.co.uk |date=11. 044. 2013 |accessdate=29. 066. 2013}}</ref> Nasuprot raširenoj predstavi veštica koje piju [[krv]], veliki broj savremenih veštica izražavaju privrženost prirodi i životinjama, pa su [[Vegetarijanstvo|vegetarijanci]].
 
Veštičarstvo smatra život svakog pojedinca kao sveti dar i naglašava isprepletanost svih stvari, kako vidljivih tako i nevidljivih. Sticanje znanja o [[magija|magijskoj]] upotrebi [[biljka|bilja]] je sastavni deo obuke svake veštice.
Ред 86:
* {{Cite book|ref=harv|last=Ashforth|first=Adam|title=Madumo, A Man Bewitched|year=2000|publisher=University of Chicago Press|isbn=978-0-226-02971-9|title-link=Madumo, A Man Bewitched}}
* Boyer, Paul and Stephen Nissenbaum, eds. ''The Salem Witchcraft Papers: Verbatim Transcripts of the Legal Documents of the Salem Witchcraft Outbreak of 1692, Volumes I and II''. New York: De Capo Press, 1977.
* {{cite thesis|type=M.A. Thesis|last=Easley|first=Patricia Thompson|title=A Gobber Tooth, A Hairy Lip, A Squint Eye: Concepts of the Witch and the Body in Early Modern Europe|url=https://digital.library.unt.edu/ark:/67531/metadc2646/|date=Augustavgust 2000|publisher=UNT Digital Library}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Favret-Saada|first=Jeanne |author-link=Jeanne Favret-Saada |title=Deadly Words: Witchcraft in the Bocage|url=https://books.google.com/books?id=yFeuQgAACAAJ|date=Decemberdecembar 1980|publisher=Cambridge University Press|isbn=978-0-521-29787-5|pages=}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Favret-Saada|first=Jeanne |author-link=Jeanne Favret-Saada |title=Désorceler|url=https://books.google.com/books?id=uu5KPgAACAAJ|year=2009|publisher=L'Olivier|isbn=978-2-87929-639-5|pages=}}
* Gaskill, Malcolm. "Masculinity and Witchcraft in Seventeenth-century England." In ''Witchcraft and Masculinities in Early Modern Europe'', edited by Alison Rowlands, 171-190. New York: Palgrave-McMillan, 2009.
* {{Cite book|ref=harv|last=Geschiere|first=Peter|title=The Modernity of Witchcraft: Politics and the Occult in Postcolonial Africa = Sorcellerie Et Politique En Afrique — la viande des autres|url=https://books.google.com/books?id=ZW0CVu0W6DcC|origyear=Translated from French Edition (1995 Karthala)|year=1997|publisher=University of Virginia Press|isbn=978-0-8139-1703-0|pages=}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Ginzburg|first=Carlo|authorlink=Carlo Ginzburg|author2=Translated by Raymond Rosenthal |title=Ecstasies: Deciphering the Witches' Sabbath|url=https://books.google.com/books?id=eV0ZhvAkHC0C|origyear=Originally published in Italy as Storia Notturna (1989 Giulio Einaudi)|date=Junejun 2004|publisher=University of Chicago Press|isbn=978-0-226-29693-7|pages=}}
* Goss, D. K. (2008). ''The Salem witch trials''. Westport, CT: Greenwood Press.
* Gouges, Linnea de ''From Witch Hunts to Scientific Confidence; The Influence of British and Continental Currents on the Consolidation of the Scandinavian States during the 17th Century'' Nisus Publications, 2014.
Ред 100:
* Hyatt, Harry Middleton. ''Hoodoo, conjuration, witchcraft, rootwork: beliefs accepted by many Negroes and white persons, these being orally recorded among Blacks and whites.'' s.n., 1970.
* Kent, Elizabeth. "Masculinity and Male Witches in Old and New England." ''History Workshop'' 60 (2005): 69–92.
* {{Cite book|ref=harv|last=Lindquist|first=Galina|title=Conjuring Hope: Magic and Healing In Contemporary Russia|url=https://books.google.com/books?id=GTvYcjeyq3oC|accessdate=20. 055. 2013.|year=2006|publisher=Berghahn Books|isbn=978-1-84545-057-1|pages=}}
* Levack, Brian P. ed. ''The Oxford Handbook of Witchcraft in Early Modern Europe and Colonial America'' (2013) [https://books.google.com/books?id=Lum96_FPZp0C excerpt and text search]
* Moore, Henrietta L. and Todd Sanders 2001. ''Magical Interpretations, Material Realities: Modernity, Witchcraft and the Occult in Postcolonial Africa'' London: Routledge.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Veštičarstvo”