Никола Милошевић — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м #1Lib1Ref
м #1Lib1Ref
Ред 32:
У свом плодном раду бавио се филозофијом, књижевним радом, публицистиком и књижевном критиком. Био је председник Задужбине „[[Милош Црњански]]“. Аутор је више књига, књижевно историјских и књижевно теоријских студија, као и великог броја [[есеј]]а, предговора, [[рецензија]] и [[књижевна критика|књижевних критика]]. Учествовао је у многим књижевним и политичким јавним трибинама. Написао је преко двадесет књига филозофске и књижевно-теоријске тематике, неколико књига политичке тематике и три романа. У свом књижевно-теоријском раду претежно се бавио херменеутичком анализом дела која се широко сматрају врхунцем западне књижевности ([[Албер Ками]], [[Мигел де Сервантес]], [[Фјодор Достојевски|Достојевски]] итд). Био је један од првих мислилаца који је у српској средини анализирао дела [[Руска религиозна филозофија|руске религиозне филозофије]] (посебно [[Николај Берђајев|Берђајева]]). Такође се бавио проблемима [[Филозофска антропологија|филозофске антропологије]], [[Филозофија религије|филозофије религије]], односа између књижевности и филозофије као и односа између [[Идеологија|идеологије]] и филозофије (посебно је разматрао различита питања [[марксизам|марксистичких идеологија]] и филозофије). Свој особени приступ књижевним делима и филозофским проблемима развио је још у својој првој објављеној књизи, ''Антрополошки есеји'' из [[1964]]. године. Од студентских дана Милошевић се бавио филозофским проблемима у књижевним делима. Након завршених студија предавао је на Одсеку за књижевност Филозофског факултета (доцнијем Филолошком факултету). Ту је предавао курсеве из области [[Теорија књижевности|теорије књижевности]], специјалистичке курсеве о [[Фјодор Достојевски|Достојевском]] и [[Античка поетика|античкој поетици]]. Важио је за доброг предавача цењеног међу својим студентима. О њему као предавачу посебно је повољно писао његов студент [[Мило Ломпар]]. Милошевић је радо држао и јавна предавања о различитим филозофским темама. Током [[1980-e|80-их година]] [[20. век]]а био је један од најактивнијих предавача на јавним предањима (по броју предавања испред њега су били [[Бранко Павловић]] и [[Владета Јеротић]]).
 
Тумачећи различита књижевна дела развио је специфични метод књижевне [[Херменеутика|херменеутике]] где је настојао, проналазећи недоследности у филозофским и књижевним делима (у филозофским делима те противуречности се, по Милошевићевој мишљењу, састоје у логичкој недоследности док се у књижевним делима састоје у неубедљивој психолошкој мотивацији ликова), да открије и протумачи психолошку или идеолошку мотивисаност творца одређеног дела.<ref name="о ангажману">{{cite web |last1=Раденовић |first1=Драган |title=Дисидент неодустајни |url=https://galaksijanova.rs/disident-neodustajni/?script=lat |website=galaksijanova.rs |accessdate=24.01.2020.}}</ref><ref name="додаци биографији">{{cite web |last1=Милошевић |first1=Никола |title=Птице Николе Милошевића |url=http://riznicasrpska.net/knjizevnost/index.php?topic=1028.0 |website=riznicasrpska.net |accessdate=24.01.2020.}}</ref>
 
== Теоријски допринос ==