Болест — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м razne izmene |
м razne izmene |
||
Ред 7:
Чиниоци који су повезани са настанком неког обољења, односно који нису непосредни узрочници болести али су у позитивној корелацији са њеним настанком, развојем и појавом компликација, називају се ''фактори ризика''. На пример, фактори ризика за срчана обољења су [[гојазност]], [[хипертензија|повишен крвни притисак]], [[Пушење дувана|пушење]], [[стрес]], [[шећерна болест]] и др. Идентификација легитимних фактора ризика може резултирати корисним превентивним мерама, као што је мотивисање особе да добије здраво количину физичке вежбе.<ref name="Lenzer">{{cite news|url=http://www.slate.com/articles/health_and_science/medical_examiner/2012/08/blood_pressure_drugs_for_mild_hypertension_not_proven_to_prevent_heart_attacks_strokes_or_early_death.single.html | title = Blood pressure drugs for mild hypertension: Not proven to prevent heart attacks, strokes, or early death | last=Lenzer| first = Jeanne |date=14. 8. 2012 | work = [[Slate (magazine)|Slate]] | accessdate=16. 8. 2012 |url-status=live | archiveurl = https://web.archive.org/web/20120815202802/http://www.slate.com/articles/health_and_science/medical_examiner/2012/08/blood_pressure_drugs_for_mild_hypertension_not_proven_to_prevent_heart_attacks_strokes_or_early_death.single.html | archivedate=15. 8. 2012 |df = dmy-all}}</ref>
Медицинска дисциплина која проучава узроке болести назива се ''етиологија'' ({{јез-лат|etiologia}}), а механизмом настанка и развојем болести се бави ''патогенеза'' ({{јез-лат|pathogenesis}}).<ref>{{cite journal|last=Marcantonio| first = Matteo | last2=Pascoe| first2 = Emily | last3=Baldacchino| first3 = Frederic | title = Sometimes Scientists Get the Flu. Wrong…!| journal = Trends in Parasitology |year=2017| volume = 33 | issue = 1| url = http://www.cell.com/trends/parasitology/abstract/S1471-4922(16)30188-X?_returnURL=http%3A%2F%2Flinkinghub.elsevier.com%2Fretrieve%2Fpii%2FS147149221630188X%3Fshowall%3Dtrue|pages=
Почетак болести може бити изненадан ([[мождани удар]], акутни [[срчани удар|инфаркт миокарда]]) или постепен (малигни [[тумор]]и, [[каријес]], [[туберкулоза]]). Постоји подела болести на ''акутне'' и ''хроничне''. Акутне болести настају нагло и трају одређени временски период, док је настанак хроничних болести обично постепен и оне могу да трају дуго (понекад и цео живот). Прелаз између ова два облика чине ''субакутне болести''.
Ред 32:
;Болест
:Термин ''болест'' широко се односи на било коју појаву која нарушава нормално функционисање тела. Из тог разлога, болести су асоциране са дисфункционалним радом телесних нормалних [[Хомеостаза#Примери неких боље изучених физиолошких хомеостаза|хомеостатичких процеса]].<ref>{{cite web|url=http://regentsprep.org/regents/biology/units/homeostasis/index.cfm | title = Regents Prep: Living Environment: Homeostasis | publisher = Oswego City School District Regents Exam Prep Center | accessdate=12. 11. 2012 |url-status=dead | archiveurl = https://web.archive.org/web/20121025044155/http://regentsprep.org/Regents/biology/units/homeostasis/index.cfm | archivedate=25. 10. 2012 |df =}}</ref> Често се термин болест користи у специфичном контексту [[Инфективна болест|инфективне болести]], које су клинички евидентне болести проистекле услед присуства [[патоген]]их микробних агенаса, укључујући вирусе, [[бактерија|бактерије]], гљивице, протозое, мултићелијске организме, и аберантне протеине познате као [[прион]]и. [[Инфекција]] која не производи и неће произвести клинички очигледан поремећај нормалног функционисања, као што је присуство нормалних [[gut flora|бактерија и квасаца у цревима]],<ref name=Saxena2016>{{harvnb|Saxena|2016|p=117}}</ref><ref name=Quigley2013rev>{{cite journal|pmid=24729765 | pmc=3983973 | volume=9 | title=Gut bacteria in health and disease |year=2013| journal=Gastroenterol Hepatol (N Y) || last=Quigley| first = E. M.|pages=
;Стечена билест : болест која почиње у некој тачки током нечијег живота, за разлику од болести која је била присутна већ при рођењу, која се назива [[Конгенитална аномалија|конгениталном болешћу]]. „Стечена” може да звучи као да је „задобијена путем заразе”, мада то једноставно значи да је стечена након рођења. Такође звучи као да се ради о секундарној болести, иако стечена болест може да буде примарна болест.
Ред 59:
;Обољења
:''Обољење'' се генерално користи као синоним за ''болест''.<ref>{{cite web|url=https://medical-dictionary.thefreedictionary.com/illness | title = illness | work = [[Dorland's Medical Dictionary]] for Health Consumers |year=2007| publisher = Elsevier | via = medical-dictionary.thefreedictionary.com |accessdate=6. 11. 2017}}</ref> Међутим, овај термин се повремено користи у специфичном смислу пацијентовог лично искуства његове или њене болести.<ref name="pmid3567788">{{cite journal ||last=Emson| first = H. E.| title = Health, disease and illness: matters for definition | journal = [[CMAJ]] | volume = 136 | issue = 8 |date=април 1987 | pmid = 3567788 | pmc = 1492114 |pages=
;{{Visible anchor|Поремећај}}
:У медицини, '''поремећај''' је функционална абнормалност или немир. Медицински поремећаји могу се сврстати у [[Душевна болест|менталне поремећаје]],<ref name=Gazzaniga>Gazzaniga, M.S., & Heatherton, T.F. (2006). ''Psychological Science''. New York: W.W. Norton & Company, Inc.</ref><ref name=SurgeonGeneral1999chap2>{{Cite book|author=Office of the Surgeon General |author-link=Surgeon General of the United States |author2 = Center for Mental Health Services |author2-link=Substance Abuse and Mental Health Services Administration#Center for Mental Health Services |author3 = National Institute of Mental Health |author3-link=National Institute of Mental Health|chapter-format=PDF|chapter-url=http://profiles.nlm.nih.gov/ps/access/NNBBHW.pdf | chapter = The Fundamentals of Mental Health and Mental Illness |year=1999|isbn=978-0-16-050300-9 | publisher = National Institute of Mental Health | title = Mental Health: A Report of the Surgeon General | url = http://profiles.nlm.nih.gov/ps/retrieve/ResourceMetadata/NNBBHS|pages=
;Здравствено стање
Ред 69:
;{{Visible anchor|Морбидност}}
:'''Морбидност''' (од латинског -{''morbidus''}-, са значењем 'болестан, нездрав') је болестно стање, [[инвалидност]], или лоше здравље због било ког разлога.<ref>{{cite web|url=https://medical-dictionary.thefreedictionary.com/morbidity | title = morbidity | work = Dorland's Medical Dictionary for Health Consumers |year=2007| publisher = Elsevier | via = medical-dictionary.thefreedictionary.com |accessdate=6. 11. 2017}}</ref> Термин се може односити на постојање било којег облика болести, или на меру у којој здравствено стање утиче на пацијента. Код тешко болесних пацијената, ниво морбидитета се често мери помоћу [[ICU scoring systems|ИЦУ бодовног система]].<ref name="pmid18339152">{{cite journal|vauthors=Strand K, Flaatten H | title=Severity scoring in the ICU: a review. | journal=Acta Anaesthesiol Scand |year=2008| volume= 52 | issue= 4 | pmid=18339152 | doi=10.1111/j.1399-6576.2008.01586.x | pmc= | url=https://www.ncbi.nlm.nih.gov/entrez/eutils/elink.fcgi?dbfrom=pubmed&tool=sumsearch.org/cite&retmode=ref&cmd=prlinks&id=18339152 |pages=
:У [[епидемиологија|епидемиологији]] и [[actuarial science|актуарској науци]], термин „стопа морбидитета” се може односити на било стопу [[Инциденца|учесталости]], или [[Преваленца|преваленције]] болести или медицинског стања.<ref name="Rothman2012">{{harvnb|Rothman|2012|p=53}}</ref> Ова мера болести је контрастна са [[Стопа смртности|стопом смртности]] стања, која је пропорција људи умрлих током датог временског интервала. Стопе морбидитета се користе у актуарским професијама, као што су здравствено осигурање, животно осигурање и одигурање дугорочне неге, за одређивање коректних корисничких премија. Стопе морбидитета помажу осигуравачима да предвиде вероватноћу да ће осигураник задобити или оболети од било које од разматраних болести.
;Патоза или патологија
:''Патоза'' (множина ''патозе'') је синонимна са ''болешћу''. Реч ''[[патологија]]'' исто тако има тај [[word sense|смисао]], у коме је обично користе лекари у [[Literatura u biomedicini|медицинској литератури]], мада неки едитори преферирају да користе термин ''патологија'' у његовим другим значењима. Понека блага [[connotation|конотативна]] сенка узрокује преферентну употребу ''патологије'' или ''патозе'' имплицирајући „неки [за сад недовољно анализирани] [[Patofiziologija|патофизиолошки процес]]” уместо ''болести'' при чему се мисли на „специфичне ентитете болести као што је дефинирано дијагностичким критеријима који су већ испуњени”. Ово је тешко [[Denotation|денотативно]] квантификовати, али објашњава зашто [[Cognitive synonymy|когнитивна синонимија]]<ref name="Stanojević_2009">{{Citation | last=Stanojević| first = Maja |year=2009| title = Cognitive synonymy: a general overview | journal = Facta Universitatis, Linguistics and Literature series | volume = 7 | issue = 2 | url = http://facta.junis.ni.ac.rs/lal/lal200902/lal200902-05.pdf | doi = | postscript = .|pages=
;Синдром
:[[Синдром]] је асоцијација неколико [[Знаци болести|медицинских знака]], [[симптом]]а, или других карактеристика које се често заједно јављају. Неки синдроми, као што је [[Даунов синдром]],<ref name=Patt2009>{{cite journal|last=Patterson| first = D| title = Molecular genetic analysis of Down syndrome.| journal = Human Genetics|date=јул 2009| volume = 126| issue = 1| pmid = 19526251| doi = 10.1007/s00439-009-0696-8|pages=
=== Типови телесних система ===
Ред 84:
;Органски
:Органска болест је она која је узрокована физичком или физиолошком променом неких ткива или органа тела. Овај термин понекад не обухвата инфекције. Он се често користи као контраст менталних поремећаја. Њиме могу да буду обухваћени емоционални и бихевиорални поремећаји ако су они настали услед промена физичких структура или функција тела, као што је случај након можданог удара или трауматске повреде мозга, али не и ако су се јавили због [[Psychosocial|психосоцијалних]] проблема.<ref name=Woodward>{{citation| title = Psychosocial Studies: An Introduction | last=Woodward| first = Kath|year=2015| publisher = Routledge| location = New York, NY|isbn=978-1-315-86782-3|pages=
== Референце ==
Ред 91:
== Литература ==
{{refbegin|30em}}
* {{Cite book| ref=harv| last=Robottom| first = Bradley J.| last2=Weiner| first2 = William J.| last3=Shulman| first3 = Lisa M. |authorlink = Parkinsonism | title = International Neurology: A Clinical Approach| publisher = Blackwell Publishing Ltd.|isbn=978-1-405-15738-4| chapter = 42|pages=
* {{Cite book| ref=harv| vauthors = Aminoff MJ, Greenberg DA, Simon RP | title = Clinical Neurology | publisher = Lange: McGraw-Hill Medical | edition = 6th |year=2005|isbn=978-0-07-142360-1|pages=
* {{Cite book| ref=harv| last=Rothman| first = Kenneth J.| title = Epidemiology: An Introduction| url = https://books.google.com/books?id=tKs7adtH-_IC&pg=PA53|year=2012| publisher = Oxford University Press|isbn=978-0-19-975455-7|pages=53}}
* {{Cite book| ref=harv| publisher = American Psychiatric Association |year=2000| title = Diagnostic and statistical manual of mental disorders | edition = 4th | location = Washington, DC |author = American Psychiatric Association Task Force on DSM-IV |isbn=978-0-89042-025-6|pages=}}
* {{Cite book| ref=harv|author = Office of the Surgeon General |author-link=Surgeon General of the United States |author2 = Center for Mental Health Services |author2-link=Substance Abuse and Mental Health Services Administration#Center for Mental Health Services |author3 = National Institute of Mental Health |author3-link=National Institute of Mental Health|chapter-format=PDF|chapter-url=http://profiles.nlm.nih.gov/ps/access/NNBBHW.pdf | chapter = The Fundamentals of Mental Health and Mental Illness |year=1999|isbn=978-0-16-050300-9 | publisher = National Institute of Mental Health | title = Mental Health: A Report of the Surgeon General | url = http://profiles.nlm.nih.gov/ps/retrieve/ResourceMetadata/NNBBHS|pages=
* {{Cite book| ref=harv| chapter = A Metagenomic Insight Into the Human Microbiome: Its Implications in Health and Disease| last=Saxena| first = R. | last2=Sharma| first2 = V.K| editor1=D. Kumar | editor2= S. Antonarakis | title=Medical and Health Genomics | publisher=Elsevier Science |year=2016|isbn=978-0-12-799922-7 | url=https://books.google.com/books?id=3ylOBQAAQBAJ&pg=PA117 | doi=10.1016/B978-0-12-420196-5.00009-5 |pages=117}}
* Ивковић-Лазар Т, Ковач Т, Лепшановић Л, Пејин Д, Поповић К, Табори Ђ, Тепавчевић П, Трифуновић С, Живановић М: ''Практикум физичке дијагностике са основама интерне пропедевтике''. {{page1|publisher=|location=Нови Сад|year=2001|isbn=978-86-7197-173-7|pages=}}
|