Бранич кула — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м razne izmene; козметичке измене
Autobot (разговор | доприноси)
м razne izmene
Ред 4:
Судећи према очуваним примерима, бранич куле су могле бити високе и до 30 м. Неке од бранич кула у средњовековној Србији очуване су у [[Маглич]]у, [[Крушевац|Крушевцу]], [[Сталаћ]]у, [[Деспотова кула]], утврђења манастира [[Ресава (манастир)|Ресаве]]... Ресавска бранич кула представља најразвијенији тип и сигурно најбоље остварење српске средњовековне војне архитектуре. Доњи део куле има закошене стране, односно постамент у виду зарубљене пирамиде у чијем средишту је једна засведена просторија, највероватније житница. Кула је имала још шест етажа и круниште са зупцима. У равни последњег спрата налазило се двадесет одбрамбених балкона-машикула. Може се веровати да је слично изгледала и [[београд]]ска [[кула Небојша]], главна кула замка деспота [[Стефан Лазаревић|Стефана Лазаревића]].
 
== ИзвориЛитература ==
* {{Cite book| ref=harv|editor-last=Ћирковић|editor-first=Сима|editor-link1=Сима Ћирковић|editor-last2=Михаљчић|editor-first2=Раде|editor-link2=Раде Михаљчић|title=Лексикон српског средњег века (The Lexicon of Serbian Middle Ages)|year=1999|location=Београд|publisher=Knowledge|url=https://books.google.com/books?id=AypYAAAAMAAJ}}
 
[[Категорија:Историја Срба у средњем веку]]