Индустријска револуција — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
м Бот: исправљам преусмерења |
||
Ред 1:
[[Датотека:William Bell Scott - Iron and Coal.jpg|мини|300п| ''Гвожђе и угаљ'', 1855–60, сликара [[William Bell Scott|Вилијама Скота]] илуструје централно место угља и прераде гвожђа у индустријској револуцији и масовним инжењерским пројектима које су омогућили.]]
'''Индустријска револуција''' је појам везан за нагли друштвени развој који се догодио у кратком временском периоду. У другој половини [[18. век]]а ручна производња почела се замењивати [[парна машина|парним машинама]]. Тиме је почео развој који је од краја 18. до средине [[19. век]]а темељно изменио раније политичке, привредне и друштвене системе у већем делу света. Почела је [[Индустријска револуција|Прва индустријска револуција]].
Индустријска револуција представља прелаз на нове производне процесе у периоду од око 1760. до раздобља између 1820. и 1840. Она се састојала од прелаза са ручних производних метода на машинске, нове хемијске производње и процес за продукцију гвожђа, побољшане ефиктивности [[Водени точак|снага воде]], повећане употребе [[Парна машина|снаге паре]], и развоја [[Алатни строј|машинских оруђа]]. Она је такође обухватала прелаз са дрвета и других [[Биогорива|био-горива]] на [[угаљ]]. Индустрија текстила је била доминантна током индустријске револуције у погледу запошљавања, вредности производа и инвестираног капитала; текстилна индустрија је такође била прва да примени модерне методе производње.{{sfn|Landes|1969|p=40}}
Ред 7:
Индустријска револуција обележава значајну историјску прекретницу. Она је утицала на скоро сваки аспект дневног живота на известан начин. Специфично, просечни приход и величина популације су почеле да манифестују раније невиђени степен константног раста. Неки економисти сматрају да је главни импакт индустријске револуције да је [[Животни стандард|стандард живота]] генералне популације почео да конзистентно расте по први пут у историји, мада други тврде није дошло до знатног побољшања до касног 19. и до 20. века.<ref name="Lectures on Economic Growth"/><ref name="Feinstein2014">{{cite journal|last=Feinstein|first=Charles|title=Pessimism Perpetuated: Real Wages and the Standard of Living in Britain during and after the Industrial Revolution|journal=Journal of Economic History | year=1998|volume=58 |issue=3 |url=http://journals.cambridge.org/action/displayAbstract?fromPage=online&aid=4123540 |accessdate=6. 5. 2014|doi=10.1017/s0022050700021100|pages=625–58}}</ref><ref name="SzreterMooney2014">{{cite journal|author=Szreter & Mooney|title=Urbanization, Mortality, and the Standard of Living Debate: New Estimates of the Expectation of Life at Birth in Nineteenth-Century British Cities|journal=The Economic History Review| year=1998|volume=51|issue=1|url=http://onlinelibrary.wiley.com/doi/10.1111/1468-0289.00084/abstract|accessdate=6. 5. 2014|doi=10.1111/1468-0289.00084|last2=Mooney|pages=104}}</ref>
Индустријска револуција је почела у Великој Британији, и проширила се на Западну Европу и Северну Америку у току неколико декада.<ref name="harvnb|Landes|1969">{{harvnb|Landes|1969}}</ref> Прецизни почетак и крај индустријске револуције је још увек предмет дебате међу историчарима, као и темпо економских и друштвених промена.<ref name="revolution"/><ref>{{Cite book|last=Inikori|first=J. E.|title=Africans and the Industrial Revolution in England: A Study in International Trade and Economic Development|url=https://books.google.com/books?id=IRJDv5tmF1MC|year=2002|publisher=Cambridge University Press|isbn=978-0-521-01079-5|pages=}}</ref><ref name="Rehabilitating the Industrial Revolution"/><ref name="lorenzen"/> [[Бруто домаћи производ|ГДП]] по становнику је био углавном стабилан пре индустријске револуције и појаве модерне [[капитализам|капиталистичке]] економије,<ref name="The Industrial Revolution"/> док је индустријска револуција почела еру [[
Прва индустријска револуција је прерасла у [[Друга индустријска револуција|Другу индустријску револуцију]] током прелазних година између 1840. и 1870, кад се наставило са технолошким и економским прогресом путем повећане примене парног транспорта (парне железнице и бродова), производњом машинског оруђа на великим скалама и повећаном употребом машинерије у фабрикама на парни погон.<ref name="Taylor 1951">{{Cite book|title=The Transportation Revolution, 1815–1860 |last=Taylor|first= George Rogers |isbn=978-0-87332-101-3|pages=}} -{No name is given to the transition years. The "Transportation Revolution" began with improved roads in the late 18th century.}-</ref>{{sfn|Hunter|1985|pp=}}
Ред 25:
[[Сједињене Америчке Државе|Американац]] [[Роберт Фултон]] је [[1807]]. саградио први [[пароброд]] који је са стране имао точкове с лопатама, а звао је Клермонт. Већ [[1819]]. године амерички је пароброд ''Савана'' препловио [[Атлантски океан]] за 26 дана.
Године 1814, Енглез [[Џорџ Стивенсон]] конструисао је прву [[парна локомотива|парну локомотиву]]. У почетку је ишла 20 -{[[километар на час|km/h]]}-, а касније и брже.
Звала се ''Ракета'' ({{Јез-ен|Rocket}}). Већ [[1825]]. у [[Енглеска|Енглеској]] саграђена је прва [[железничка пруга]] на свету. Повезивала је градове [[Стоктон (Енглеска)|Стоктон]] и [[Дарлингтон]].
Ред 32:
[[Датотека:Morse Telegraph 1837.jpg|мини|лево|[[Телеграф|Морзеов телеграф]]]]
[[Датотека:Franklin-Benjamin-LOC.jpg|мини|десно|200п|[[Бенџамин Френклин]]]]
У доба прве индустријске револуције појавили су се многи важни изуми који се и данас користе. Американац [[Бенџамин Френклин]] изумео је [[1752]]. [[gromobran|громобран]], делотворну заштиту објеката од удара грома. Енглез Сир [[Хамфри Дејви]] начинио је [[1815]]. [[Дејвијева лампа|Дејвијеву светиљку]] коју су користили рудари. Тиме је знатно смањен број несрећа у рудницима. Слепи [[Француска|француски]] учитељ [[Луј Брај]] изумео је [[1829]]. писмо за слепе, познатије као [[Брајева азбука]]: слова бројеви и други знакови на папиру означавају се посебним распоредом испупчених тачака.
Американац [[Семјуел Морзе]] изумео је [[1837]]. [[телеграф]] и посебну азбуку названу [[Морзеова азбука]] која се састојала од дугих и кратких сигнала за преношење порука на велике удаљености.
Године 1858, положен је први подморски телеграфски кабл између [[Сједињене Америчке Државе|Америке]] и [[Европа|Европе]]. [[Французи|Француз]] [[Луј Дагер]] усавршио је [[1839]]. [[
Следеће године залепљена је на писмо прва поштанска марка на свету. Идеју је спровео Енглез [[Роланд Хил]]. Године 1854, појавио се први [[бицикл]] с педалама.
Ред 51:
[[Датотека:Historic world GDP per capita.svg|300п|мини|Регионални [[Бруто домаћи производ|ГДП]] по глави становника се веома мало променио током већег дела људске историје пре индустријске револуције.]]
Узроци индустријске револуције су компликовани и још увек су предмет дебате, при чему неки историчари сматрају да је револуција била исход друштвених и институционалних промена насталих крајем раздобља [[феудализам|феудализма]] у [[Краљевство Велика Британија|Британији]] након [[Енглески грађански рат|Енглеског грађанског рата]] на крају 17. века. [[Покрет ограђивања]] и [[Британска пољопривредна револуција]] су учинили производњу хране ефикаснијом и мање зависном од мануелне радне снаге, присиљавајући вишак радне снаге која није више могла да нађе запослење у пољопривреди да се усредсреди на занатство, на пример [[ткање]], и с дугорочнијег гледишта да преће у градове и ново развијене [[фабрика|фабрике]].<ref name="The Origins of the Industrial Revolution in England"/> Међутим, ово традиционално објашњење је оспорио историчар Спенсер П Морисон, који сматра да Британија није имала вишак популације, већ да је патила од тешког дефицита становништва у односу на њене економске и политичке ривале. Та несташица радне снаге је, по њему, произвела подстицај за улагања у технологију којом се штеди на радној снази.<ref>{{Cite book|url=https://www.amazon.com/dp/B06XW3FDLH|title=Bobbins, Not Gold: How Countries Get Rich|last=Morrison|first=Spencer P.|language=English}}</ref> [[Колонијализам|Колонијална експанзија]] током 17. века са пратећим развојем међународне трговине, формирањем [[
До [[
[[Луис Мамфорд]] сматра да индустијска револуција води порекло из [[Рани средњи век|Раног средњег века]], што је знатно раније од већине других процена.<ref name="Technics & Civilization"/> Он објашњава да је модел за стандардизовану [[Масовна производња|масовну продукцију]] била [[Штампарска машина|штампарска преса]] и да је „архетипски модел за индустријску еру био сат“. Он је такође напомиње [[Монаштво|монашки]] нагласак на реду и сатници, као и чињеницу да су [[Средњи век|средњовековни]] градови имали у својим центрима цркве на којима су звона звонила у регуларним интервалима, што су неопходни прекурзори за синхронизацију већих размера која је постала неопходна каснијим, у већој мери физичким, манифестацијама попут парне машине.
Ред 92:
<ref name="Technics & Civilization">{{cite web|url=http://www.amazon.com/gp/reader/015688254X?p=S00Q&checkSum=udoW5CVmUdy3Y45ns0wtGk7Wesh6yWx220dcukbd7VE%3D |title=Technics & Civilization |publisher=Lewis Mumford |accessdate=8. 1. 2009}}</ref>
<ref name="industrialisation">Eric Schiff, ''Industrialisation without national patents: the Netherlands, 1869–1912; Switzerland, 1850–1907'', [[Универзитет Принстон|Princeton University]] Press, 1971.</ref>
<ref name="dklevine">Michele Boldrin and David K. Levine, [http://www.dklevine.com/general/intellectual/againstfinal.htm Against Intellectual Monopoly], {{cite web|url=http://www.dklevine.com/papers/imbookfinal01.pdf |title=Chapter 1, final online version January 2, 2008 }} {{small|(55 KB)}}. {{page1|location=|publisher=Cambridge University Press|year=2008|isbn=978-0-521-87928-6|pages=15}}</ref>
| |||