Будизам у Кини — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м razne izmene |
м razne izmene |
||
Ред 21:
[[Датотека:Mahayanabuddha.jpg|мини|десно|Седећи [[Сидарта Гаутама|Буда]] из династије Танг, око [[650]].]]
Будизам је у Кину дошао из Индије, преко средње Азије, почетком наше ере. Пространи пећински храмови подигнути у [[Дунхуанг]]у, главној тачки уласка, сада су богати извор списа, уметничких предмета и других археолошких налаза.<ref name="Kembridž-94-97">Kembridžova ilustrovana istorija religije . Stylos. {{page1|publisher=|location=Novi Sad|year=2006|isbn=978-86-7473-281-6|pages=
Око [[130]]. године, присуство будизма већ је било очигледно у Чанг-ану, главном граду [[Династија Хан|династије Хан]], где је доминантна доктрина био [[конфуцијанизам]]. У почетку, будизам је прихватан као нова [[Таоизам|таоистичка]] секта, тим пре што су коришћени таоистички еквиваленти да би се превели концепти нове религије.{{sfn|Елијаде|1996|pp=
Будизам се усталио дуж [[Пут свиле|Пута свиле]] у средишњој Азији приближно почетком нове ере, а до краја [[династија Хан|династије Хан]] (око [[220]]. године) превасходно се сводио на групе странаца. У почетку су таоистички учењаци помагали као преводиоци, при чему су за превођење будистичких идеја коришћени таоистички термини, а наглашавана је и сличност измеду две религије.<ref name="Rečnik budizma">Trevor O. Ling, Rečnik budizma, Geopoetika, Beograd 1998.</ref>
Ред 33:
Након пада династије Хан уследиле су инвазије некинеских народа на северну Кину, који су успоставили управу над огромним подручјима током наредних 300 година. Кнежеви који су владали северним покрајинама благонаклоно су гледали на будизам, а будистички [[монаштво|монаси]] постајали су дипломатски, војни и политички саветници. Они су стекли и изванредан углед међу становништвом. Фо Т'у-тенг (умро [[349]]. г.) и други проповедници преобратили су на будизам скоро читаву северну Кину. У то време су идеје [[махајана|махајане]] имале знатан утицај. Око [[399]]. године [[Фа Хсиен]] је напустио Ч'анг-ан упутивши се на своје чувено [[ходочашће]] у Индију, назначивши почетак ходочасничког покрета у средишта индијског будизма.
Велики индијски учитељ [[Кумарађива]] се почетком [[5. век]]а настанио се у Северној Кини.{{sfn|Елијаде|1996|pp=
=== Продор будизма у јужну Кину ===
Пошто су [[Хуни]] освојили северну Кину, будизам је наставио да постоји на недовољно насељеном југу, међу аристрократима и интелектуалцима као што је [[Хуи Јуан]], оснивач [[амидизам|амидизма]] или [[школа чисте земље|школе чисте земље]].{{sfn|Елијаде|1996|pp=
У [[4. век]]у долази до продора будизма у јужну Кину. Образовани и имућни световњаци потпомагали су [[сангха|сангху]] као покровитељи, омогућавали да се плати преводилачки рад, оснивали манастире и храмове и прихватали пет правила будистичке етике. У јужној Кини развила су се два правца: [[дхјана]], школа медитације, надахнута хинајаном и [[прађна]], спекулативна школа која је преводила махајанске сутре.<ref name="Rečnik budizma"/>
Ред 50:
Током владавине северних и јужних династија (420—588) настају аутентичне будистичке школе, од којих су неке адаптације индијских, док су друге аутентично кинеске. [[Тиентаи]] и [[хуајан]] су постали свеобухватни ситеми, док су [[зен|чан]] и [[škola čiste zemlje|чиста земља]] приступачнији обичном човеку.<ref name="Kembridž-94-97"/>
У [[6. век]]у, цар [[Car Wu od Lianga|Ву од Лианга]] прешао је у будизам, коме је давао предност на штету таоизма.{{sfn|Елијаде|1996|pp=
Под [[династија Танг|династијом Т'анг]] (618—907. године) будизам у Кини је достигао своју зрелост. Ова династија је била наклоњена будизму у потпуности. Контакти успостављени са средишњом Азијом и Индијом довели су у Кину многе странце. Када се Хсуан Тсанг (око 596-664), чувени будистички учењак и ходочасник, вратио у Кину после тринаест година проведених у Индији, дочекали су га као хероја. Он је вршио неизмерни утицај, и за собом оставио колосалан преводилачки опус. Средином [[9. век]]а утицај кинеског будизма достигао је врхунац.
|