Авари — разлика између измена

Првобитни Авари били су коњички народ [[Турски народи|туркијског]] и [[Хуни|хунског]] порекла из [[Средња Азија|средње Азије]]. Водили су номадски начин живота и притом се бавили сточарством. У 6. веку (566. године) се један део Авара насељава у [[Источна Европа|источној Европи]], где оснива [[Аварски каганат]] на простору [[Панонска низија|Панонске низије]]. Панонски Авари били су само део [[Кавкаски Авари|аварског народа]], чија је главнина живела у [[Хазарија|Хазарији]] на [[Кавказ (регион)|Кавказу]], где су се помешали са кавкаским староседеоцима. Када су [[Алтајски народи|алтајски]] [[Туркијски народи|Турци]] срушили премоћ аварског племенског савеза, који се простирао на широком простору [[Азија|Азије]], аварска племена су кренула према западу и доспела у пространо залеђе [[Црно море|Црног мора]]. У даљем кретању Авари су стигли у Панонску низију, где су у савезу са [[Лангобарди]]ма, а уз прећутан пристанак [[Византија|Византије]], [[567]]. године уништили државу [[Гепиди|Гепида]]. Авари су постали господари простране Панонске низије. Авари су образовали моћан племенски савез, у који је, осим разбијених [[Гепиди|Гепида]] и [[Прабугари|Прабугара]], ушао и део [[Словени|Словена]], а на његовом челу био је поглавар – [[каган]]. Авари су [[582]]. године заузели [[Сирмијум]] ([[Сремска Митровица]]), а [[584]]. године [[Сингидунум]] ([[Београд]]), [[Виминацијум]] и Августу. Авари су само пљачкали [[Балканско полуострво|Балкан]], нису планирали да остану ту заувек. Јужни и западни [словени] су се из Панонске Низије повлачили на територију [[Самово Царство|Самовог Царства]] где им је [Само] помагао да се бране од Авара. Покушај Византије да спречи даља аварска освајања испољио се десетогодишњим ратом (од [[592]]. до [[602]]. године), који је завршен поразом Византије. После тог догађаја када су попустиле границе Византије на [[Дунав]]у долази до праве [[Словенско насељавање Балканског полуострва|инвазије Словена на Балканско полуострво]].