Ђеравица — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Цео свој животни век користим разне изворе и материјале, и у контактима с људима, литературу и карте, и био сам и на врху Ђеровице (давно пре рата). Из свега је јасно да је Ђер-О-вица чешће и правилније од Ђер-А-вица. Дајте да се сложимо бар око имена највише планине и врха Србије! Можда је Шиптарима лакше да изговоре Ђер-А-вица, али то нас не треба да брине... Поправите, молим вас! |
м razne izmene; козметичке измене |
||
Ред 11:
| планина = [[Проклетије]]
}}
'''Ђеравица''' је са 2.656 -{[[Метар|m]]}- [[апсолутна висина|надморске]] висине највиши [[Планински врх|врх]] [[Србија|Србије]] и други највиши врх у целом [[Проклетије|Проклетијском масиву]], после [[Језерски врх|Језерског врха]] (2694 -{[[Метар|m]]}- [[апсолутна висина|нмв]]). Овај врх се налази у [[Јужна Србија|јужној Србији]], [[општина Дечани]], [[Аутономна покрајина|покрајина]] [[Косово и Метохија]], изнад [[средњи век|средњовековног]] [[манастир]]а [[Манастир Високи Дечани|Високи Дечани]]. У непосредној близини врха се налазе многобројна [[глацијално језеро|ледничка језера]], од којих је највеће [[Ђеравичко језеро|Ђеравичко]], које се налази испод самог врха и из њега истиче [[река]] [[Ереник|Рибник]].
== Назив и порекло ==
Овај највиши планински врх Србије је некада носио назив „Калуђеровица” дат по великом броју калуђера на простору [[Метохија|Метохије]] (Метохија од речи [[метох]], којом су називана црквена имања). Тако је било све до средине 20. века, односно до формирања [[Аутономна Косовско-Метохијска Област|Аутономне Косовско-Метохијске Области]], када добија скраћени назив „Ђеровица” (понекад и „Ђеравица”), а све ради отуђивања [[Косово и Метохија|Косова и Метохије]] и брисања трагова постојања [[Срби|Срба]] на тим просторима.{{чињеница| date = 11. 2016.}} Једини траг да се овај врх некада тако називао могао се пронаћи у преосталим старим топонимима, а данас вероватно само у манастиру Високи Дечани.{{чињеница| date = 11. 2016.}} У књизи „манастир Високи дечани” издавачке куће „Светигора”, на мапи која је илустрована на унутрашњости корица књиге, налази се и локација овог врха, који је смештен одмах изнад самог манастира, и на карти стоји име: Калуђеровица. Руски дипломата и научник [[Иван Јастребов]] у 19. веку је забележио право име овог планинског врха у Србији: Ђеровица, скраћено од Калуђеровица. Назив је добио по прелепој немањићкој задужбини Високим Дечанима у подножју планине и био је граница манастирског метоха по имену Алтин.<ref>{{cite web | url=https://www.novosti.rs/vesti/naslovna/reportaze/aktuelno.293.html:740541-Novosti-na-krovu-Srbije | title=Чланак у новинама Новости у којем се спомиње спорни назив планине и његово порекло | издавач=Новости | date=27. Јул 2018}}</ref>
== Референце ==
{{
== Спољашње везе ==
| |||