Калки — разлика између измена

У Пуранама је описан како на белом коњу са ватреним мачем завршава мрачна времена и уклања адарму, водећи свет у Сатја Југу. Опис Калкија варира од текстова, у неким је описан као невидљива сила која уништава зло и хаос, док у другим као особа која убија оне који прогоне друге, а негде како води [[Брахма|Брамину]] војску. Калкија пореде са [[Месија|Месијом]] у [[Јудаизам|јудаизму]] и са [[Маитреја|Маитрејом]] у [[Будизам|будизму]], док сличност налазе и у [[Četiri jahača Apokalipse|јахачима Апокалипсе]] у [[Хришћанство|хришћанству]].<ref>{{Cite book|title=Hinduism: An Alphabetical Guide|last=Rosen|first=Dalal|publisher=Penguin|year=2014|isbn=978-8184752779|location=|pages=188}}</ref><ref name=":1">{{Cite book|title=Merriam-Webster's Encyclopedia of World Religions|last=Merriam-Webster|first=Wendy Doniger|publisher=Merriam-Webster, Inc|year=1999|isbn=978-0-87779-044-0|location=|pages=629}}</ref> У тибетанском будизму Калачакра - Тантра описује 25 владара, од којих је сваки назван Калки, који владају из небеске Схамбхале. Последнји Калки из Схамбхале уништава варварску муслиманску војску , након чега будизам процвета. Овај текст датира из 10 - ог века пре нове ере.<ref>{{Cite book|url=https://www.worldcat.org/oclc/926048981|title=Buddhism in practice|others=Lopez, Donald S., Jr., 1952-|isbn=9781400880072|edition=Abridged edition|location=Princeton|oclc=926048981}}</ref><ref>{{Cite book|url=https://www.worldcat.org/oclc/959698470|title=Religious pluralism and interreligious dialogue : the Gifford lectures--an extended edition|last=Schmidt-Leukel, Perry,|isbn=1608336956|location=Maryknoll, New York|oclc=959698470}}</ref><ref>{{Cite book|url=https://www.worldcat.org/oclc/137314195|title=Exercising power : the role of religions in concord and conflict : based on papers read at the Symposium on Exercising Power : the Role of Religions in Concord and Conflict held at Åbo, Finland, on 17-19 August 2005|last=|first=|date=2006.|publisher=Published by the Donner Institute for Research in Religious and Cultural History|others=Ahlbäck, Tore, 1941-, Dahla, Björn., Donnerska institutet för religionshistorisk och kulturhistorisk forskning., Suomen Uskontotieteellinen Seura., Symposium on Exercising Power (2005 : Åbo, Finland)|year=|isbn=9789521218118|location=Åbo|pages=|oclc=137314195}}</ref>

У будистичком тексту Калачакра тантра  (Санскрит: ''Kālacakra'', Tibetan: དུས་ཀྱི་འཁོར་ལོ། - точак времена), који припада тибетанском будизму, Калки (Калкин - поглавица) су праведни краљеви који живе у Шамбали. У тексту се помињу многи Калкији, од којих се сваки бори против пропасти и хаоса. Последњи Калки се зове ''Цакрин'' предвиђа се да ће окончати хаос и дегенерацију окупљањем велике војске која ће искоренити исламске снаге.<ref>{{Cite book|url=https://www.worldcat.org/oclc/926048981|title=Buddhism in practice|others=Lopez, Donald S., Jr., 1952-|isbn=9781400880072|edition=Abridged edition|location=Princeton|oclc=926048981}}</ref> <ref>{{Cite book|url=https://www.worldcat.org/oclc/959698470|title=Religious pluralism and interreligious dialogue : the Gifford lectures--an extended edition|last=Schmidt-Leukel, Perry,|isbn=1608336956|location=Maryknoll, New York|oclc=959698470}}</ref> За последњег Калкија се верује да ће сакупити армије и уклонити ”војске Ислама” и вратити мир.<ref name=":2">{{Cite book|title=Buddhism in Practice|last=Lopez Jr.|first=Donald S.|publisher=Princeton University Press|year=2015|isbn=978-1-4008-8007-2|location=|pages=202-204}}</ref><ref>{{Cite book|title=Religious Pluralism and Interreligious Theology: The Gifford Lectures|last=Schmidt-Leukel|first=Perry|publisher=Orbis|year=2017|isbn=978-1-60833-695-1|location=|pages=220-222}}</ref> Према Доналду Лопезу – Калки ће започети нови временски круг у коме ће будизам процветати и људи ће живети дуго и срећно.<ref name=":2" /> Овај спис је још важан због успостављања хронологије о појави Калкија, Лопез сматра да су будистички текстови преузели идеју из [[Хиндуизам|хиндуизма]]. Други научници, попут Иијиу Јина, наводе да је тај текст настао у централној [[Азија|Азији]] у 10. веку, а тибетанска литература је покупила његову верзију у [[Индија|Индиј]]<nowiki/>и око 1027. године пре нове ере.<ref>{{Cite book|url=https://www.worldcat.org/oclc/958876626|title=Islam|others=Jin, Yijiu, 1933-, Chan, Alex Ching-shing, 1966-, Ho, Wai-Yip,|isbn=9789047428008|location=Leiden|oclc=958876626}}</ref>