Развој керамике можемо пратити од [[Палеолит|палеолита]] и појаве најстаријих култура. Из палеолитских грнчарија развила се данашња савремена керамика.
Производња керамике која је данас у великој мери индустријска је једна од најстаријих људских делатности. Најстарији налази се могу датирати до [[преисторија|млађег каменог доба]]. Прво су то били кошеви који су били облепљени са глином, а после целоглинени производи. Посуде које су произведене ручно билибилe су не само за свакодневну употребу већ су служиле и у култне, религиозне сврхе (нпр. за похрањивање пепела умрлих). Пластични производи од глине и глинени идоли су најстарији докази религиозних представа људског рода. У праисторији је керамика била претежно лепљена из појасева и изузетно гњечена, а касније је била произведена на грнчарском точку који је значио знатни технолошки напредак у производњи керамике и грнчарије. Керамика је често била пре печења или после њега обрађивана или осликавана. У [[Археологија|археологији]] је једно од најзначајнијих видова познавања слојева култура, њених развојних односа, уметничких потреба као нпр. гајтанска керамика или чешљаста керамика представљају археолошке групе које се зову [[преисторија|културе у праисторији]].<ref name="PSN">Příruční slovník naučný, ČS Akadémia Vied, Praha 1963</ref> У историјској епохи су познате керамике из 4000. године п. н. е. из [[уметност старог Египта|староегипатске]] грнчарије која је украшена богатим осликавањем и глазурама у боји као и из предње [[Азија|Азије]] из архитектуре од [[опека]] и [[рељеф]]а од опека у боји па преко критско-микенске културе до [[Грчка|грчких]] ваза и [[Етрурска уметност|етрурских]] глинених саркофага, да би са распадом [[Римска уметност|римске империје]] нестала и керамика у Европи. Значајна је и [[Кина|кинеска]] керамика која је нарочити значај добила у време [[Кина|династије Минг]]. Такође се бележи и развој керамике код Индијанаца [[Јужна Америка|Јужне Америке]] која је добила на значају и достизала завидан ниво. У средњем веку се поново развија керамика и добија на значају нарочито у доба готике и производњи [[Готика|готских]] пехара. Са [[Исламска уметност|исламском културом]] се у Европу јавља интерес за фајанс и под иманом мајолика се жири у [[Италија|Италији]] у [[13. век]]у и из ње се раширује по [[Француска|Француској]], [[Швајцарска|Швајцарској]], [[Низоземске|Низоземској]] и у [[16. век]]у у [[Немачка|Немачку]].<ref name="PSN" />Раширеност фајанса је постепено билапотиснуо потлаченакинески кинеским порцеланомпорцелан који је у Европу био довезен у [[15. век]]у, У тежњи да се имитира кинески порцелан је била имитација порцелана у [[Италија|Италији]] (медичијевски порцелан) у и [[Француска|Француској]] а касније и у [[Енглеска|Енглеској]] као меки порцелан који је био потиснут након проналазка тврдог порцелана од стране маисенскогмајисенског апотекара и алхемичара Јохана Фридриха Ботгера („Johann Friedrich Böttger“) који је први у Европи употребио каолин и [[1710]]. године је настала прва мануфактурна производња у МаисенуМајисену („Meißen“) недалеко од [[Дрезден]]а у Немачкој.<ref name="PSN" /> Постепено се ова производња раширила по целој [[Европа|Европи]].
* [[мајолика]], је полупорцелан од фине глине и овај назив носи јер се ширила преко Шпаније и [[Мајорка|Мајорке]] и у [[15. век]]у настали су радње око града Фаенце, Урбина и Венеције и одатле се шири у Европу.
* [[Порцелан]].
Керамика биваје традиционално подељена на:
* Грубу керамику, у коју спадају опекарски производи и
* Фину керамику, на коју се односе други керамичарски производи.
