Лончари, сељачке занатлије израђују све [[Грнчарија|лончарске производе]] који народу задовољавају све потребе за оваквом робом. Они ваде лончарску земљу на нарочитим местима и затим је гњече и месе. и уУ неким крајевима је употребеупотребљавају без икаквих примеса, а понекаду другим крајевима јој додају лончарски камен. Земља се обрађује на лончарском точку („котуру“) који може да се покреће руком или ногом. Производи се израђују прстима (палац, средњи прст и кажипрст) и уз помоћ специјалних комадића коже као и дрвеногдрвене алатаалатке којикоја сличи ножу. Производ се суши и после се пече у пећи. Постоји пећ са каналима за регулисање ватре које је савршенија и пећи које ове канале немају као удубљења у земљи и озиданим сводом и ватром која струји од једног отвора ка другом. Ова керамика се не оставља неишарана већ се боји и шара, иа онда се поново пече да се боја прими. Најпростије је прскање једном бојом, најчешће црном помоћудобијеном кованогод коренекуваног одкорена папрати. За белу боју служи нарочита бела земља. а осталеОстале се боје купују. Што је културнија средина употребљава се више глазуре.<ref name="EN"> [[Народна енциклопедија]], Ст. Станојевић, Загреб, 1925.- 1929.</ref>
Највише се употребљава „славенска“ –„словенска“, валовита шара, а употребљавају се и разне геометријске слике-, тј. различити кругови који су праћени витицама.<ref name="EN" />
Од врста и облика керамике могу се поменути,: ћупови са поклопцима, посуде са грлом за течности-течност (стуцке, рукатке, врчеви и чутуре), затим пекве за печење хлеба и пецива, разне врста тањира, посуде и за цвеће, па све до савремених форми шољица, пехара, сланика па и дечјих играчака-. Керамика је према северозападувишесеверозападу земље више глазирана и оцаљена и више ошарана док је према југу и истоку једноставнија.<ref name="EN" />
