Чанад (Чонград) — разлика између измена

м
Бот: исправљене референце помоћу именованих навода како би се избегли дупликати; погледајте ЧПП
м (pravljenje sablona Cite book)
м (Бот: исправљене референце помоћу именованих навода како би се избегли дупликати; погледајте ЧПП)
 
Годишње су у Чанаду одржавана по четири вашара, у терминима: 14. фебруар, 7. мај, 6. октобар и 11. новембар.<ref>"Даница", календар, Беч 1827. године</ref>
 
Године 1905. Мађарски Чанад је велика општина у Маковском срезу. Ту живи 3025 становника у 638 домова. Доминирају Румуни којих има 1861, док је Мађара 289 житеља.<ref name="аутоматски генерисано1">Мата Косовац, наведено дело</ref>
 
== Срби у Чанаду ==
Српску књигу узели су 1843. године у Великом Комлошу на спахилуку, претплатом виђени мештани Румунског Чанада: парох Константин Ванча, Стефан Георгијевић општински бележник и Арон от Моцика контролор.
 
Српска православна црква посвећена празнику Вазнесењу Господњем подигнута је 1808. године. Године 1843. парох је био Константин Ванча уједно и школски директор. Срби су је 1875. године уступили Румунима приликом канонске поделе, а себи су изградили нову мању цркву посвећену Св. Георгију.<ref>"Нин", специјални додатак Динка Давидова, Београд 1990. године</ref> Српско православно парохјско звање је поново основано 1866. године, од кад се воде и црквене матрикуле. За време градње нове цркве, бринуо је о скупљању прилога председник црквене општине у месту био је Радоје Гедош.<ref>"Застава", Нови Сад 1881.</ref> Храм српски је завршен после 1880. године, а темпло је осликао [[Ђока Путник]].<ref>Мата Косовац,name="аутоматски наведеногенерисано1" дело</ref>
 
Године 1891. замонашен је у манастиру Бездину др Станимир Поповић свршени правник и богослов 4. разреда. Био је родом из М. Чанада где му је отац и сад парох. Постао је монах са новим именом Сава, након само неколико месеци искушеништва, на крају школске године.<ref>"Српски сион", Карловци 1891. године</ref> Умро је у месту маја 1906. године стари парох поп Светозар Поповић у 76 години живота. Служио је као свештеник пуних 58 година у свом родном месту.<ref>"Српски сион", Карловци 1906. године</ref> Њега је заменио 1906. године млади поп Душан Замуровић.
За Фонд "Св. Саве" дали су прилоге мештани М. Чанаду. Арса Гедошев и Мирко Недучић су дали највише - по 2 ф., остали су били мање дарежљиви: Јован Гедошев, Милош Гедошев, Аћа Буњевац, Благоја Недучић, Живан Недучић, Јоца Поповић, Југ Поповић и Дина Воргуца. Скупљен је прилог у износу 11 ф. 40 нвчића."Српски сион", Карловци 1905. године
 
Године 1905. било је у Мађарском Чанаду Срба православаца 673 душе (или 22%) са 142 куће. Од јавних српски здања ту су православна црква и народна школа. У месту је српска црквена општина, скупштина је редовна под председништвом Јована Гедошева. Православна парохија је шесте класе, нема парохијски дом а парохијска сесија износи 39 кј. земље.<ref>Мата Косовац,name="аутоматски наведеногенерисано1" дело</ref>
 
У селу је и даље живео приметан број [[Срби|Срба]]. Нпр., по попису из [[1910]]. године они су чини око 20% сеоског становништва (или око 600 душа). Међутим, после [[Први светски рат|Првог светског рата]] већи део преосталог [[Срби|српског становништва]] се иселио у српске делове новоформиране [[Краљевина Југославија|Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца]].
1.572.075

измена