Бјеласица — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м нови кључ за категорију Бјеласица: " " помоћу геџета HotCat
Кодови; међунаслов; кратке фактографске/језичке допуне и исправке; правилни редослед; Бјеласица се не налази у срцу Црне Горе. Погледајте на карту.
Ред 21:
| изговор =
}}
'''Бјеласица''' је планина у Републици [[Црна Гора|Црној Гори]]. Налази се у срцуисточном дијелу данашње Републике Црне Горе тј. у њеном централно-континенталном дијелу,. аМорфолошки такото сејест рељефно, равномјерно се грана у четири правцасмјера и има облик круга. Њена и дужина и ширина износиизносе по 30 -{km}-.
 
ПовршинаПовршине је око 630 km². Границе су двије велике ријеке, [[Лим (река)|Лим]] и [[Тара (река)|Тара]], а са сјевера Љубовиђа и Лепеница. Припада општинама [[Колашин]], [[Мојковац]], [[Бијело Поље]], [[Беране]] и [[Андријевица]]. Највиши врх Бјеласице је Црна глава, висок 2.139 метара.
 
На јужне падине Бјеласице наставља се импозантни, живописни планински ланац [[Комови|Комова]]. Ка западу Бјеласица гледа на [[Сињајевина|Сињавину (Сињајевину)]].
Планину Бјеласицу карактеришу три специфичности и важне компаративне предности: веома лака проходност и приступачност до највиших планинских врхова, велико богатство шумског фонда и богатство текућих вода. Планина има изузетно добар потенцијал за [[Скијање|ски]] терене.
 
== Одлике ==
Бјеласица је за разлику од осталих планина у региону вулканског поријекла. Отуда, зелена [[лето|љета]], а бијеле [[зима|зиме]]. И док на [[Дурмитор]]у или [[Ловћен]]у воде пропадају, овдје све остаје на површини, слива се у многобројне потоке и ријеке, од којих је можда најважнија и најљепша Биоградска Ријека, која се улива и бисер ове планине [[Биоградско језеро]].
Планину Бјеласицу карактеришу три специфичности и важне компаративне предности: веома лака проходност и приступачност и до највиших планинских врхова, велико богатство шумског фонда и богатствообиље текућих вода. Планина има изузетно добар потенцијал за [[Скијање|ски]] терене, који се већ користи.
 
Бјеласица је за разлику од осталих планина у региону вулканског поријекла. Отуда, зелена [[лето|љета]], а бијеле [[зима|зиме]]. И док на [[Дурмитор]]у или [[Ловћен]]у воде пропадају, овдје све остаје на површини, слива се у многобројне потоке и ријеке, од којих је можда најважнија и најљепша Биоградска Ријекаријека, која се улива иу бисер ове планине [[Биоградско језеро]].
Највиши врх Бјеласице је Црна глава, висока 2.139 метара.
 
Од [[1990]]. године на Бјеласици постоји и истоимени ски-центар, са 15 уређенихпетнаест километара уређених стаза. Крајем зиме [[2019]]. године пуштене су у рад проширене постојеће стазе и успињаче.
На јужне падине планине Бјеласице се наслањају ништа мање живописни ланци планине [[Комови|Комова]].
 
Овдје се поред осталих налази и [[Манастир Светог Кирила и Методија]], познатији као »Ђириловац«. Доступан је теренским возилом из Колашина. Изнад манастира, на врху Таворског Кључа, тик испод 2000 -{m}-, подигнута је капела посвећена Преображењу Господњем, у којој се сваког 19. августа на овај празник служи.
Од [[1990]]. године на Бјеласици постоји и истоимени ски-центар, са 15 уређених километара стаза.
 
== Кроз историју ==
Овде се налази [[Манастир Светог Кирила и Методија]].
Регион у којем лежи Бјеласица некада давно припадао је Рашкој (X-XII вијек); Србији за вријеме Немањића (XIII вијек); Србији за вријеме кнеза Лазара (XIV-XV вијек); био у саставу Српске деспотовине (XV вијек); Босанском ејалету (око 1600. године, на самој граници са Османлијским царством); Црној Гори први пут од 1860-1878. године до 1914; затим Зетској бановини Југославије (до 1941): поновно Црној Гори од 1945.
 
== Спољашње везе ==