Ботаничка башта Јевремовац — разлика између измена

#1Lib1Ref
м (razne izmene; козметичке измене)
(#1Lib1Ref)
Заједно са [[Институт за ботанику|Институтом за ботанику]] наставна јединица [[Биолошки факултет Универзитета у Београду|Биолошког факултета у Београду]].
 
Ботаничка башта Јевремовац са великом стакленом баштом има значајанезначајне арехитектонске<ref>С. Г. Богуновић, Архитектонска енциклопедија Београда XIX и XX века, архитектура, том I, Београд 2005.</ref> и културно-историјске вредности<ref>www.beogradskonasledje.rs приступљено 23.3.2016; Документација споменика културе, ЗЗСКГБ, Београд, Калемегдан 14</ref>. То је прва и до сада једина ботаничка башта у Србији чије је оснивање везано за једно од најавећихнајвећих имена српске ботанике – Јосифа Панчића.
 
[[Датотека:Jevremovac glavni ulaz.JPG|мини|десно|300п|Ботаничка башта - главни улаз]]
Ботаничка башта је површине 4,8183 хектара и на њој се налази око 1.000 биљних врста, стаклена башта од 500 m² (подигнута [[1892]]. године), зграде Института за ботанику са изузетно вредним [[хербаријум]]ом (основан [[1860]]) и библиотеком (основана [[1853]]) са око 13.000 библиотечких јединица. Ботаничка башта се налази на [[апсолутна висина|надморској висини]] од 86,82 -{m}- до 99,85 -{m}-.
 
Налази се у ужем центру [[Београд]]а, на територији [[Градска општина Стари град (Београд)|Општине Стари град]] и окружена је значајним саобраћајницама, који повезују главну са дунавском железничком станицом, улицама [[Улица кнеза Милоша (Београд)|Кнеза Милоша]], Таковском, Цвијићевом, Ђуре Ђаковића и Тргом Републике (Булевар Краљакраља Александра). Са источне стране се граничи улицомУлицом Војводевојводе Добрњца, са западне се налази комплекс зграда, са северне је улицаУлица Деспотадеспота Стефана, са јужне [[Далматинска улица (Палилула)|Далматинска]], а са југоисточне је Таковска улица.
 
== Историјат ==
[[Датотека:Botanička bašta u Beogradu.pdf|мини|Књига Јосифа Панчића из 1881. године]]
[[Универзитет]]ска ботаничка башта „Јевремовац“ је настала [[1855]]. године. Од [[1889]]. године налази се на имању краља [[Милан Обреновић|Милана Обреновића]] које је он поклонио [[Велика школа|Великој школи]] са обавезом да служи у просветне циљеве, да се на њему подигне ботаничка башта и да се назове „Јевремовац“''Јевремовац''. Претходиле су јој башта Јосифа Панчића у дворишту Књажевачко-српског лицеја из [[1853]]. године и Ботаничка башта на [[Дорћол]]у крај Дунава, основана [[1874]]. године која је напуштена услед поплаве на Дунаву.<ref>Заштићена природна добра Београда, Завод за заштиту природе Србије, Запис 2008.</ref>
 
Године [[1890]]. почело је уређивање београдске Ботаничке баште на [[ПалилуаГрадска општина Палилула (Београд)|Палилули]]. Прва Башта подигнута је [[1855]]. године у дворишту Конака књегиње [[ЉубицаКонак кнегиње Обреновић|Љубице|Конака Обреновићкњегиње Љубице]]. На молбу српског природњака [[Јосиф Панчић|Јосифа Панчића]], министарствоМинистарство просвете [[Србија|Србије]] је [[1874]]. године одредило место за Ботаничку башту на крају Дунавске улице, али је она уништена [[1877]]. године приликом изливања [[Дунав]]а. Тада је краљ [[Милан Обреновић]] поклонио граду имање на Палилули, под условом да Ботаничка башта буде названа „Јевремовац“''Јевремовац'', у знак сећања на његовог деду [[Јеврем Обреновић|Јеврема Т. Обреновића]], ''„великогвеликог љубитеља народне просвете“просвете''.<ref>{{cite book |last1=Панчић |first1=Јосиф |title=Ботаничка башта у Београду |date=1881 |publisher=Државна штампарија |location=Београд |url=https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%94%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%82%D0%B5%D0%BA%D0%B0:Botani%C4%8Dka_ba%C5%A1ta_u_Beogradu.pdf&page=3 |accessdate=26. 1. 2020}}</ref>
 
Године [[1892,]] је у Ботаничкој башти Београда, на површини од 500 -{m²}-, подигнута [[стаклена башта]] која се састоји од два крила спојених централном куполом. Изграђена је из делова који су пренети из фабрике Мозентин у [[Дрезден]]у и у то време била је међу најлепшим на [[Балканско полуострво|Балкану]]. Управници Ботаничке баште у 19. веку били су Стеван Јакшић и [[Живојин Јуришић]].
 
Башта је досегла пун сјај 1930-тих, у време када је управник био академик ботаничар [[Недељко Кошанин]] († 1934)<ref>[https://www.vreme.com/cms/view.php?id=1021014 Pod krošnjom omorike]. vreme.com 24. нов. 2011.</ref>. Ипак, крајем деценије се каже да "скоро нико и не посећује Београдску ботаничку башту"<ref>[http://www.digitalna.nb.rs/wb/NBS/novine/vreme/1939/11/19#page/12/mode/1up ''Тропске биљке у Ботаничкој башти Београдског универзитета''. Време, 19. нов. 1939, стр. 13]. digitalna.nb.rs</ref>.
 
Године [[1994,]] [[Завод за заштиту природе Србије]] дао је предлог, а Уредбом Владе Републике Србије из [[1995]]. године Ботаничка башта ''Јевремовац'' проглашена је за [[Споменик природе]] од великог значај.
Дана [[18. мајамај]]а [[2004]]. године отворен је Јапански врт - колекција далекоисточне флоре. Аутори врта су [[Вера Грбић|Вера]] и проф. др Михаило Грбић, пејзажне архитекте.
 
== Споменик природе Ботаничка башта Јевремовац ==
Ботаничка башта „Јевремовац“''Јевремовац'' се простире на површини од 4,81 хектара и у њеној саставу се налазе: Стаклена башта, Јапански врт, Хербаријум, Библиотека, отворене површине, управна зграда, слушаонице и лабораторије.
 
Библиотека је основана [[1853]]. и једна је од најстаријих ботаничких библиотека у [[Југоисточна Европа|Југоисточној Европи]]. Садржи више од 5000 књига, научних и стручних часописа и више од 6000 сепарата из области ботанике. У њеним фондовима налазе се многа ретка издања књига.{{sfn|Универзитетско наслеђе|2017|p=39}}
 
Хербаријум је основан [[1860]]. Садржи вредну ботаничку грађу из [[19. век|19.]] и [[20. векавек]]а, са подручја Балкана, Европе и целог света. Био је укључен у Међународни директоријум регистрованих хербаријума света (Index Herbariorum), под ознаком BЕOU. До даанасданас је увећан на 180.000 узорака. Најзначајнија колекција је Панчићев Herbarium Panciciarum. Током светских ратова је делимично страдао. Окупатор је део фонда послао у [[Беч]], [[Загреб]], [[Сарајево]] и у [[Будимпешта|Будимпешту]], који није враћен.{{sfn|Универзитетско наслеђе|2017|p=40}}
 
{| class="wikitable"