Манастир Буково (Битољ) — разлика између измена

"Цариградски вјестник" је писао 1855. године о селу и манастиру Букову. Село Буково се налазило на западној страни, пола сата далеко од града Манастира (Битоља). У селу је била црква посвећена празнику Успењу Пресвете Богородице, коју је зидао (српски цар) Силни Стефан, "манастир прекрасан". Тамо иду сви Манастирци (Битољани), Хришћани и Турци, у летње време под вече, "на увеселеније" и на шетњу. У том манастиру је било пре старих рукописа више од 20 товара, "но данас ни свештеник словенски не зна, а камоли књига славенска да остане са наши пергамени." Тада се (1855) у Букову служило грчко појање, са једним свештеником, родом Цинцарином.<ref>"Световид", Беч 1855. године</ref> Манастир је и 1899. године заиста био под патријашијском јурисдикцијом, мада у месту живе искључиво Срби који су остали верни тој јерархији.<ref>"Нова искра", Београд 1899. године</ref> Цариградски лист "Булгарија" објавио је 1860. године, да су селу Букову код Битоља "нашли многе бугарске црквене књиге на пергаменту". То су биле књиге наводно старе 700 година. Тамошњи Бугари су употребили те књиге на Св. Богојављенију, да помоћу њих одрже службу на словенском језику.<ref>"Даница", Нови Сад 1860. године</ref> Када је српски истраживач 1912. године дошао у Македонију, прво село у које је ушао је било Буково. Становници су били и остали опредељени за Грке, а аутор је по њиховој телесној расној конституцији и манирима, препознао оне најкарактеристичније српско држање, које се среће у црногорским, васојевићким селима.<ref>"Дело", Београд 1912. године</ref> Дакле нема ни говора о Бугарима, него су то били Срби најконзервативнијег кова. Матија Савић српски добровољац у Првом светском рату, који је добио подофицирски чин, био је типичан Буковчанин. Родио се у селу Букову, уз манастир, и мада је био велики српски родољуб, знао је поред српског матерњег језика и грчки, и то због верског обреда у месној цркви.<ref>"Службени војни лист, Краљевине Србије", Београд</ref>