Владимир Лењин — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м razne izmene
Нема описа измене
Ред 28:
'''Владимир Иљич Уљанов Лењин''' ({{јез-рус|Влади́мир Ильи́ч Улья́нов Ле́нин}}, {{Audio|Ru-Lenin.ogg|послушај}}; [[Уљановск|Симбирск]], [[22. април]] [[1870]] — [[Нижњи Новгород|Горки]] крај [[Москва|Москве]], [[21. јануар]] [[1924]]) био је [[Русија|руски]] револуционар, државник, [[Филозофија|филозоф]] и публициста; предводник [[Октобарска револуција|Октобарске револуције]] [[1917]]. у Русији; оснивач прве [[Комунистичка партија Совјетског Савеза|Комунистичке партије]] и [[Коминтерна|Коминтерне]]; утемељивач [[Руска Совјетска Федеративна Социјалистичка Република|Руске Совјетске Федеративне Социјалистичке Републике]] и [[Савез Совјетских Социјалистичких Република|Совјетског Савеза]].<ref>Louis Fisher: Lenjinov život - knjiga prva i druga, OOUR GLOBUS ZAGREB, 1985.</ref> За време његове власти [[Руска Империја]] је распуштена и замењена Совјетским Савезом, једнопартијском [[социјализам|социјалистичком]] државом; индустрија и друге привредне гране су [[национализација|национализоване]] и уведене су широке друштвене реформе. Његови теоријски доприноси [[марксизам|марксистичкој]] мисли су познате као [[лењинизам]], који заједно са марксистичком економском теоријом се заједно назива [[марксизам-лењинизам]].
 
Владимир Лењин је рођен у богатој [[Јевреји|јеврејској]] породицибогатојпородици средње класе у Симбирску. Лењин се заинтересовао за револуционарне левичарске политике након погубљења брата [[Александар Уљанов|Александра]] 1887. Био је избачен са државног казањског универзитета због учествовања у антицаристичким протетистима. Посветио се следећим година праву и радикалној политици и постао је марксиста. Преселио се у [[Санкт Петербург]] 1893. и постао је висока фигура у [[Руска социјалдемократска радничка партија|Руској социјалдемократској партији]]. Ухапшен је за подстицање побуне и протеран у [[Сибир]] на три године. Оженио се [[Надежда Крупска|Надеждом Крупскајом]] и побегао је у [[западна Европа|западну Европу]]. Живео је у [[Немачко царство|Немачкој]], [[Француска|Француској]], [[Енглеска|Енглеској]] и [[Швајцарска|Швајцарској]] и постао је познат као истакнути партијски теоретичар. У 1903. имао је кључну улогу у подели Руске социјалдемократске партије, предводеђи [[бољшевици|бољшевичку]] фракцију против [[мењшевици|мењшевика]] [[Јулијус Мартов|Јулијуса Мартова]]. На кратко се вратио у Русију током [[Руска револуција 1905.|револуције 1905.]] Подстицао је насилну побуну и касније је водио кампању да се [[Први светски рат]] преобрази у европску пролетерску револуцију. Након што је [[Фебруарска револуција|Фебруарском револуцијом]] збачен цар [[Николај II Александрович|Николај II]], Лењин се вратио у Русију.<ref>{{Cite web|url=https://www.telegraf.rs/teme/vladimir-ilic-lenjin|title=Tema: Vladimir Ilič Lenjin {{!}} Telegraf - Najnovije vesti|website=www.telegraf.rs|language=sr|access-date=2019-07-11}}</ref>
 
Лењин је играо важну улогу у вођењеу [[Октобарска револуција|Октобарској револуцији]] 1917, која је водила до збацивања [[Привремена влада (Русија)|Привремене владе]] и оснивања Руске Социјалистичке Федеративне Совјетске Републике, прве социјалистичке државе на свету. Одмах након тога, нова влада под Лењиновим вођством је кренула да уводи социјалистичке реформе, међу којима је пренос племићких и крунских земаља на радничке [[совјет]]е. Подржавао је светску револуцију и тренутни мир са [[Централне силе|Централним силама]], приставши на тешки [[Брест-литовски мир]] којим је предао Немачкој значајне делове бивше Руске Империје. Мир је поништен након што су Савезници победили у рату. Лењин је 1921. предложио [[Нова економска политика|Нову економску политику]], којим је започета индустријализација и обнова након [[Руски грађански рат|грађанског рата]]. РСФСР је 1922. ујединила са бившим територијама Руске Империје у Совјетски Савез, а Лењин је изабран за његовог вођу.