Владимир Лењин — разлика између измена

Владимир Лењин је рођен у богатој породици средње класе у Симбирску. Лењин се заинтересовао за револуционарне левичарске политике након погубљења брата [[Александар Уљанов|Александра]] 1887. Био је избачен са државног казањског универзитета због учествовања у антицаристичким протетистима. Посветио се следећим година праву и радикалној политици и постао је марксиста. Преселио се у [[Санкт Петербург]] 1893. и постао је висока фигура у [[Руска социјалдемократска радничка партија|Руској социјалдемократској партији]]. Ухапшен је за подстицање побуне и протеран у [[Сибир]] на три године. Оженио се [[Надежда Крупска|Надеждом Крупскајом]] и побегао је у [[западна Европа|западну Европу]]. Живео је у [[Немачко царство|Немачкој]], [[Француска|Француској]], [[Енглеска|Енглеској]] и [[Швајцарска|Швајцарској]] и постао је познат као истакнути партијски теоретичар. У 1903. имао је кључну улогу у подели Руске социјалдемократске партије, предводеђи [[бољшевици|бољшевичку]] фракцију против [[мењшевици|мењшевика]] [[Јулијус Мартов|Јулијуса Мартова]]. На кратко се вратио у Русију током [[Руска револуција 1905.|револуције 1905.]] Подстицао је насилну побуну и касније је водио кампању да се [[Први светски рат]] преобрази у европску пролетерску револуцију. Након што је [[Фебруарска револуција|Фебруарском револуцијом]] збачен цар [[Николај II Александрович|Николај II]], Лењин се вратио у Русију.<ref>{{Cite web|url=https://www.telegraf.rs/teme/vladimir-ilic-lenjin|title=Tema: Vladimir Ilič Lenjin {{!}} Telegraf - Najnovije vesti|website=www.telegraf.rs|language=sr|access-date=2019-07-11. 07. 2019.}}</ref>

Лењинов отац је умро [[1886]]. године, а старији брат Александар, коме је дечји сан био да постане совјетски вођа, је обешен [[1887]]. због учествовања у неуспешном покушају [[atentat|атентата]] на цара [[Александар III Александрович|Александра III]]. Породица Уљанов је напустила место пребивалишта и преселила се у [[Казањ]], где је Лењин исте године уписао студије права на Казањском универзитету. Након учествовања у студентским демонстрацијама (премда је истрага показала да су његова улога и значај у организацији и току демонстрација непостојећи), избачен је са универзитета (што су власти експлицитно образложиле чињеницом да се ради о брату погубљеног Уљанова) и протеран у село [[Кокушкино]], где је провео око годину дана. <ref>{{Cite web|url=http://www.nationalgeographic.rs/vesti/8385-najzanimljivije-cinjenice-iz-lenjinovog-zivota.html|title=Утицај старијег брата - Левињ|last=|first=|date=|website=National Geographic Srbija|language=en-US|archive-url=|archive-date=|dead-url=|access-date=2019-07-11. 07. 2019.}}</ref>

Избијање [[Први светски рат|Првог светског рата]] довело је до краха многих илузија о анационалности [[пролетаријат]]а, што је била једна од главних [[Карл Маркс|Марксових]] идеја и [[социјалдемократија|социјалдемократских]] догми. Стварност је показала не само да радници имају домовину, него да је штавише радништво индустријализованих земаља најделотворнија војна групација у војскама зараћених земаља. Међутим, Лењин је одбио да се окрене руским интересима, као што је учинила већина социјалиста (нпр. Плеханов). Водио је политику тзв. „револуционарног дефетизма“ или чекања повољне ситуације да се ратни занос истроши у ратном замору, што би по њему могло бити погодан тренутак за револуцију. Прекинуо је везе с вођама [[Друга интернационала|Друге интернационале]] и покушао да окупи социјалисте-интернационалисте на конференцијама у [[Швајцарска|швајцарским]] градовима [[Цимервалд]]у [[1915]]. и [[Кинтхал]]у [[1916]]. године. Током рата Лењин је написао и један од својих најважнијих текстова, ''Империјализам као највиши стадијум капитализма'', [[1917]]. У тој студији, утемељеној на великом делу немачког економисте и политичара [[Рудолф Хилфердинг|Рудолфа Хилфердинга]], Лењин истиче улогу [[монопол]]изације и [[глобализација|глобализације]] финансијског капитала и поставља стратегију револуционарне борбе у за марксисте новонасталим околностима: уместо стандардног ослонца на пролетаријат развијених земаља, руски марксиста је указао на то да је комунистичка револуција вероватнија у делимично пролетеризованим земљама у којима је експлоатација изузетно жестока, и да се револуција мора темељити на вези пролетаријата и сељаштва и искористити експлозивну смесу низа противречности, од националних до социјалних: сам је пролетаријат, посебно западних индустријализованих земаља, иако и даље (бар у теорији) главна нада марксистичких правоверника, у Лењиновој визури био неспособан и за почетак револуције и за њену победу. Лењин је велики део времена до руске револуције фебруара 1917. провео у идеолошким надметањима, а каткад и сарадњи у појединим питањима са старим политичким познаницима, [[мењшевици]]ма. У самој [[Руска Империја|царској Русији]] су низ пораза у рату, велики губици у људству, привредна криза и осиромашење, пад ауторитета [[владајућа класа|владајућих класа]] и општи колапс система довели до масовних штрајкова ([[9. март]]а преко 200.000 штрајкача у [[Санкт Петербург|Петрограду]]) и стварања радничких већа („совјета“) у марту 1917. (или у фебруару по старом, [[јулијански календар|јулијанском календару]]). Цар [[Николај II Александрович|Николај II]] абдицирао је [[15. март]]а и образована је влада кнеза [[Георгиј Лавов|Георгија Лавова]] под главним утицајем либералне странке, кадета (конституционалне демократе). У земљи су владали нестабилност, политичка радикализација и превирање, јер су различите друштвене, националне и политичке струје коначно дошле до слободе изражавања.<ref>{{Cite web|url=http://www.nationalgeographic.rs/vesti/8385-najzanimljivije-cinjenice-iz-lenjinovog-zivota.html|title=Лењинова улога у Првом Светском рату|last=|first=|date=|website=National Geographic Srbija|language=en-US|archive-url=|archive-date=|dead-url=|access-date=2019-07-11. 07. 2019.}}</ref>