Владимир Лењин — разлика између измена

м
razne izmene; козметичке измене
м (razne izmene; козметичке измене)
'''Владимир Иљич Уљанов Лењин''' ({{јез-рус|Влади́мир Ильи́ч Улья́нов Ле́нин}}, {{Audio|Ru-Lenin.ogg|послушај}}; [[Уљановск|Симбирск]], [[22. април]] [[1870]] — [[Нижњи Новгород|Горки]] крај [[Москва|Москве]], [[21. јануар]] [[1924]]) био је [[Русија|руски]] револуционар, државник, [[Филозофија|филозоф]] и публициста; предводник [[Октобарска револуција|Октобарске револуције]] [[1917]]. у Русији; оснивач прве [[Комунистичка партија Совјетског Савеза|Комунистичке партије]] и [[Коминтерна|Коминтерне]]; утемељивач [[Руска Совјетска Федеративна Социјалистичка Република|Руске Совјетске Федеративне Социјалистичке Републике]] и [[Савез Совјетских Социјалистичких Република|Совјетског Савеза]].<ref>Louis Fisher: Lenjinov život - knjiga prva i druga, OOUR GLOBUS ZAGREB, 1985.</ref> За време његове власти [[Руска Империја]] је распуштена и замењена Совјетским Савезом, једнопартијском [[социјализам|социјалистичком]] државом; индустрија и друге привредне гране су [[национализација|национализоване]] и уведене су широке друштвене реформе. Његови теоријски доприноси [[марксизам|марксистичкој]] мисли су познате као [[лењинизам]], који заједно са марксистичком економском теоријом се заједно назива [[марксизам-лењинизам]].
 
Владимир Лењин је рођен у богатој породици средње класе у Симбирску. Лењин се заинтересовао за револуционарне левичарске политике након погубљења брата [[Александар Уљанов|Александра]] 1887. Био је избачен са државног казањског универзитета због учествовања у антицаристичким протетистима. Посветио се следећим година праву и радикалној политици и постао је марксиста. Преселио се у [[Санкт Петербург]] 1893. и постао је висока фигура у [[Руска социјалдемократска радничка партија|Руској социјалдемократској партији]]. Ухапшен је за подстицање побуне и протеран у [[Сибир]] на три године. Оженио се [[Надежда Крупска|Надеждом Крупскајом]] и побегао је у [[западна Европа|западну Европу]]. Живео је у [[Немачко царство|Немачкој]], [[Француска|Француској]], [[Енглеска|Енглеској]] и [[Швајцарска|Швајцарској]] и постао је познат као истакнути партијски теоретичар. У 1903. имао је кључну улогу у подели Руске социјалдемократске партије, предводеђи [[бољшевици|бољшевичку]] фракцију против [[мењшевици|мењшевика]] [[Јулијус Мартов|Јулијуса Мартова]]. На кратко се вратио у Русију током [[Руска револуција 1905.|револуције 1905.]] Подстицао је насилну побуну и касније је водио кампању да се [[Први светски рат]] преобрази у европску пролетерску револуцију. Након што је [[Фебруарска револуција|Фебруарском револуцијом]] збачен цар [[Николај II Александрович|Николај II]], Лењин се вратио у Русију.<ref>{{Cite web|url=https://www.telegraf.rs/teme/vladimir-ilic-lenjin|title=Tema: Vladimir Ilič Lenjin {{!}} Telegraf - Najnovije vesti|website=www.telegraf.rs|language=sr|access-date=2019-07-11. 07. 2019.}}</ref>
 
Лењин је играо важну улогу у вођењеу [[Октобарска револуција|Октобарској револуцији]] 1917, која је водила до збацивања [[Привремена влада (Русија)|Привремене владе]] и оснивања Руске Социјалистичке Федеративне Совјетске Републике, прве социјалистичке државе на свету. Одмах након тога, нова влада под Лењиновим вођством је кренула да уводи социјалистичке реформе, међу којима је пренос племићких и крунских земаља на радничке [[совјет]]е. Подржавао је светску револуцију и тренутни мир са [[Централне силе|Централним силама]], приставши на тешки [[Брест-литовски мир]] којим је предао Немачкој значајне делове бивше Руске Империје. Мир је поништен након што су Савезници победили у рату. Лењин је 1921. предложио [[Нова економска политика|Нову економску политику]], којим је започета индустријализација и обнова након [[Руски грађански рат|грађанског рата]]. РСФСР је 1922. ујединила са бившим територијама Руске Империје у Совјетски Савез, а Лењин је изабран за његовог вођу.
Лењин потиче из угледне породице — отац [[Иља Николајевич]] је био управник школског одбора у [[Уљановск|Симбирску]], носилац Реда Станислава прве класе и племић (са добијеним правом наслеђа) четвртог од четрнаест редова руског племства. Мајка Марија Александровна Бланк је била образована жена, кћи лекара. Њен отац је био јеврејског порекла, али се конвертовао у хришћанство. Лењин је имао је два брата и три сестре, и сви су, осим једне сестре, постали професионални револуционари.
 
Лењинов отац је умро [[1886]]. године, а старији брат Александар, коме је дечји сан био да постане совјетски вођа, је обешен [[1887]]. због учествовања у неуспешном покушају [[atentat|атентата]] на цара [[Александар III Александрович|Александра III]]. Породица Уљанов је напустила место пребивалишта и преселила се у [[Казањ]], где је Лењин исте године уписао студије права на Казањском универзитету. Након учествовања у студентским демонстрацијама (премда је истрага показала да су његова улога и значај у организацији и току демонстрација непостојећи), избачен је са универзитета (што су власти експлицитно образложиле чињеницом да се ради о брату погубљеног Уљанова) и протеран у село [[Кокушкино]], где је провео око годину дана. <ref>{{Cite web|url=http://www.nationalgeographic.rs/vesti/8385-najzanimljivije-cinjenice-iz-lenjinovog-zivota.html|title=Утицај старијег брата - Левињ|last=|first=|date=|website=National Geographic Srbija|language=en-US|archive-url=|archive-date=|dead-url=|access-date=2019-07-11. 07. 2019.}}</ref>
 
== Школовање револуционара ==
 
[[Датотека:Lenin.WWI.JPG|лево|мини|210п|Лењин током Првог светског рата]]
Избијање [[Први светски рат|Првог светског рата]] довело је до краха многих илузија о анационалности [[пролетаријат]]а, што је била једна од главних [[Карл Маркс|Марксових]] идеја и [[социјалдемократија|социјалдемократских]] догми. Стварност је показала не само да радници имају домовину, него да је штавише радништво индустријализованих земаља најделотворнија војна групација у војскама зараћених земаља. Међутим, Лењин је одбио да се окрене руским интересима, као што је учинила већина социјалиста (нпр. Плеханов). Водио је политику тзв. „револуционарног дефетизма“ или чекања повољне ситуације да се ратни занос истроши у ратном замору, што би по њему могло бити погодан тренутак за револуцију. Прекинуо је везе с вођама [[Друга интернационала|Друге интернационале]] и покушао да окупи социјалисте-интернационалисте на конференцијама у [[Швајцарска|швајцарским]] градовима [[Цимервалд]]у [[1915]]. и [[Кинтхал]]у [[1916]]. године. Током рата Лењин је написао и један од својих најважнијих текстова, ''Империјализам као највиши стадијум капитализма'', [[1917]]. У тој студији, утемељеној на великом делу немачког економисте и политичара [[Рудолф Хилфердинг|Рудолфа Хилфердинга]], Лењин истиче улогу [[монопол]]изације и [[глобализација|глобализације]] финансијског капитала и поставља стратегију револуционарне борбе у за марксисте новонасталим околностима: уместо стандардног ослонца на пролетаријат развијених земаља, руски марксиста је указао на то да је комунистичка револуција вероватнија у делимично пролетеризованим земљама у којима је експлоатација изузетно жестока, и да се револуција мора темељити на вези пролетаријата и сељаштва и искористити експлозивну смесу низа противречности, од националних до социјалних: сам је пролетаријат, посебно западних индустријализованих земаља, иако и даље (бар у теорији) главна нада марксистичких правоверника, у Лењиновој визури био неспособан и за почетак револуције и за њену победу. Лењин је велики део времена до руске револуције фебруара 1917. провео у идеолошким надметањима, а каткад и сарадњи у појединим питањима са старим политичким познаницима, [[мењшевици]]ма. У самој [[Руска Империја|царској Русији]] су низ пораза у рату, велики губици у људству, привредна криза и осиромашење, пад ауторитета [[владајућа класа|владајућих класа]] и општи колапс система довели до масовних штрајкова ([[9. март]]а преко 200.000 штрајкача у [[Санкт Петербург|Петрограду]]) и стварања радничких већа („совјета“) у марту 1917. (или у фебруару по старом, [[јулијански календар|јулијанском календару]]). Цар [[Николај II Александрович|Николај II]] абдицирао је [[15. март]]а и образована је влада кнеза [[Георгиј Лавов|Георгија Лавова]] под главним утицајем либералне странке, кадета (конституционалне демократе). У земљи су владали нестабилност, политичка радикализација и превирање, јер су различите друштвене, националне и политичке струје коначно дошле до слободе изражавања.<ref>{{Cite web|url=http://www.nationalgeographic.rs/vesti/8385-najzanimljivije-cinjenice-iz-lenjinovog-zivota.html|title=Лењинова улога у Првом Светском рату|last=|first=|date=|website=National Geographic Srbija|language=en-US|archive-url=|archive-date=|dead-url=|access-date=2019-07-11. 07. 2019.}}</ref>
 
Лењин је дошао у [[Санкт Петербург|Петроград]] у специјалном возу. Наиме, [[Немачко царство|немачке власти]] су желеле да избаце [[Русија|Русију]] из рата, а било им је добро познато да се Лењин, као и његове присталице, бори за излазак из рата. Ту су немачке империјалне власти имале свој интерес у окончању рата на истоку, да би пребацили снаге на западно бојиште. Лењин је знао за њихове калкулације и искористио их: успео је да договори да заједно са неколико десетина присталица (међу њима су били и будући [[бољшевици|бољшевички]] прваци [[Григориј Зиновјев]] и [[Карл Радек]]) добије финансијску помоћ немачке и обезбеђен пролаз екстратериторијалног воза, посебне композиције која се, пошавши из [[Швајцарска|Швајцарске]], смела зауставити у [[Њемачка|Немачкој]] само због набавке намирница — воз су пратила два немачка официра и неколико војника. Стигли су на Финску станицу у Петрограду за мање од два дана. Као што је написао [[Аустрија|аустријски]] романописац и биограф Стефан Цвајг: „Милиони убилачке танади испаљени су у свјетском рату... Али ниједан метак није био далекометнији и није одлучније деловао на судбину новије историје него тај воз који је набијен најодлучнијим револуционарима века, у том часу јурнуо од швајцарске границе преко читаве Немачке да би стигао у Петроград и онде разбио поредак времена.“
1.572.075

измена