Грађански рат у Сирији — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене ознака: уређивање извора (2017) |
м razne izmene; козметичке измене |
||
Ред 24:
Хафиз ел Асад је умро 2000. године од болести плућа. Наследио га је Башар ел Асад који је дошао на власт након што је промењен Устав у коме се смањен потребан број година за председника са 40 на 34.<ref name="autogenerated4"/>
Башар ел Асад са доласком на власт донео је и наде за реформама. Вођене су политичке и социјалне дебате у којима су захтеване промене, од јула 2000. до августа 2001.<ref>{{cite journal|title=No Room to Breathe: State Repression of Human Rights Activism in Syria | journal = Human Rights Watch |date=октобар 2007 | volume = 19 | issue = 6 | url = http://www.hrw.org/en/node/10646/section/4 | accessdate=5. 7. 2011 |pages=
Неколико протеста од 2004. године десило се у делу Сирије који је насељен [[Курди]]ма. Те године су букнули протести на североистоку у граду [[Камишли]]. Током фудбалског меча, неколико навијача је истакло курдску заставу и меч се претворио у политички конфликт. Полиција је реаговала у сукобу између [[Арапи|Арапа]] и Курда и убијено је неколико десетина људи. Након тога било је још неколико сукоба Курда и сиријских органа безбедности.
Асадова породица потиче из мањинске Алави секте, чији припадници чине 12 % становништва Сирије.<ref>{{cite news|last=Heneghan| first = Tom |date=23. 12. 2011 | title = Syria's Alawites are secretive, unorthodox sect | url = http://www.reuters.com/article/2011/12/23/us-syria-religion-alawites-idUSTRE7BM1J220111223 | agency = Reuters | accessdate=1. 7. 2012 }}</ref> Припадници ове секте држе контролу државне безбедности, што изазива бес код [[Сунизам|Суни]] муслимана,<ref>{{cite news|url=http://www.nytimes.com/2011/04/25/world/middleeast/25assad.html | title = Syrian Crisis Tests the Mettle of Its Autocratic Ruler |date=24. 4. 2011 | accessdate=22. 2. 2012 | work = The New York Times | first = Robert F. | last=Worth| location = Cairo }}</ref> којих има око 75% сиријске популације.<ref name=irfr2006>{{cite web|url=http://www.state.gov/j/drl/rls/irf/2006/71432.htm | title = International Religious Freedom Report 2006 | publisher = US State Department | accessdate=1. 1. 2012 }}</ref> Мањински Курди се такође буне против актуелне власти.<ref>{{cite news|url=http://www.jpost.com/Headlines/Article.aspx?id=215547 | title = Syria Kurd leader vows to keep up democracy struggle | work=[[The Jerusalem Post]]}}</ref> Стање људских права и грађанске слободе у Сирији такође представљају један од главних узрока побуна и немира. Социјални и економски фактори као што су слабљење и пад животног стандарда, смањење државне помоћи најугроженијима (последица постепеног преласка на [[тржишна економија|тржишну економију]]), слабљење државних дотација у пољопривреди, повећана незапосленост међу младима такође утичу на стање у друштву и компликују унутрашње политичко, економско и социјално стање у Сирији.<ref>{{cite web|url=http://mrzine.monthlyreview.org/2011/scp310511.html | title = Message to Communists of the World | publisher = [[Syrian Communist Party]] (Unified) |date=31. 5. 2011 }}</ref><ref>{{cite web|url=http://journalistsresource.org/studies/government/international/youth-exclusion-in-syria-economic/ | title = Youth Exclusion in Syria: Social, Economic, and Institutional Dimensions | publisher = Journalist's Resource | accessdate=11. 8. 2012 }}</ref>
Ред 39:
До отворене побуне против сиријске владе долази [[15. март]]а [[2011]]. демонстрацијама у неколико мањих сиријских градова. У покушају смиривања ситуације председник [[Башар ел Асад]] је покушао да да уступке демонстрантима, али то није довело до смиривања ситуације па је [[влада]] прешла на методу „штапа и шаргарепе“ то јест с једне стране је давала политичке уступке од којих највећи постаје укидање ванредног стања док је с друге стране послала тенкове и војску да угуши немире. Слично као и у [[Рат у Либији (2011)|Либијском рату]] за разлику од осталих „мирних арапских револуција“ у овој побуни „ненаоружани“ демонстранти то јест цивили су пружили оружани отпор што је довело до жртава на обе стране иако је због неуспоредиво боље наоружаности сиријске војске однос убијених војника насупрот „цивила“ око један на према шест.<ref name="autogenerated1">{{cite web|last=Bennett| first = Owen | url = http://news.bbc.co.uk/2/hi/programmes/from_our_own_correspondent/9470481.stm | title = {How cameras hidden in pens outflanked Syrian regime} | publisher = BBC News |date=30. 4. 2011 | accessdate=30. 8. 2012}}</ref> Зависно од интерпретација борбе између војске и [[Демонстрација|демонстраната]] или гушење цивилних демонстрација се воде више од 45 дана, а седиште побуне је постао Дера, сиријски град на граници с [[Јордан]]ом. Без обзира на немире или побуну што је зависно од интерпретација да сиријска влада контролише ситуацију због потпуне лојалности војске и због подршке већине становника тако да су ове „демонстрације“ много мање него сличне у Египту, Тунису, Јемену и слично.<ref>{{cite web|last=Gerges| first = Fawaz | url = http://www.bbc.co.uk/news/world-middle-east-13193210 | title = Syria: Can Assad defeat the protesters? | publisher = Bbc.co.uk |date=26. 4. 2011 | accessdate=30. 8. 2012}}</ref> Међутим, након оружаног сукоба и погибије два демонстранта на протестима [[18. март]]а 2011. у Дамаску долази до масовних хапшења.<ref name="Блиц: Десетине ухапшених">[http://www.blic.rs/Vesti/Svet/242550/Sirija-Vise-desetina-ljudi-uhapseno-posle-demonstracija], Блиц: Више десетина људи ухапшено после демонстрација</ref>
=== Одговор власти ===
=== Грађански рат ===
Линија 85 ⟶ 77:
== Исламска држава ==
{{main|Исламска Држава}}
'''[[Исламска држава Ирака и Сирије]]''' (скраћено '''ИСИЛ''' или '''ИСИС''') је првобитно формирана као милитантна група, која своје корене вуче од [[сунизам|сунитских]] фундаменталистичких група које су почетком 2004. настале у Ираку након [[Рат у Ираку|америчке инвазије]] те водиле оружану борбу против [[сједињене Америчке Државе|америчких]] и других западних трупа, а потом формално изразиле верност [[Ал Каида|ал Каиди]].
ИСИЛ је током следећих неколико година био активан и у борби против ирачких [[Шиизам|шиитских]] паравојних формација, а после америчког повлачења и против ирачке владе. Његове активности у самом Ираку су до 2012. године биле значајно смањене, и није се сматрао значајним фактором.
Међутим, избијање грађанског рата у Сирији је ИСИЛ-у дало прилику да прошири своје активности на Запад, односно да склопи савез са другим исламистичким групама, али и посредно добије оружје, опрему и новац од САД и њихових савезника. То се, између осталог, 2012. године одразило и на освајање града [[Рака|Ал-Рака]], који је постао први већи град под контролом сиријских побуњеника, али и ИСИЛ-ово седиште. ИСИЛ се ускоро сукобио са другим исламистичким фракцијама у Сирији, што је 2013. године довело до тога да Ал Каида нареди његово распуштање, што је ИСИЛ-ов лидер [[Абу Бакр ел Багдади]] одбио да учини.
У [[јун]]у [[2014]]. ИСИЛ је предузео велику офанзиву у Ираку која је довела до освајања [[Мосул]]а, [[Тикрит]]а те бројних стратешки важних градова у северном и централном делу Ирака. Од 2014. године ИСИЛ је контролисао велики део Сирије и постао веома важан фактор у сиријском грађанском рату.
Линија 114 ⟶ 106:
== Литература ==
* {{Cite book| ref=harv| last=Gendzier| first = Irene L. | title = Notes from the Minefield: United States Intervention in Lebanon and the Middle East, 1945–1958 | publisher = Columbia University Press |year=1997| url = https://books.google.com/books?id=XlxgFtCZF9cC | accessdate=13. 2. 2012 |pages=98}}
* {{Cite book| ref=harv| last=George| first = Alan | title = Syria:Neither Bread nor Freedom |year=2003| publisher = Zed Books | location = New York, NY |isbn = 978-1-84277-213-3 | url = https://books.google.com/books?id=dFdbVVcKsSIC |pages=
== Спољашње везе ==
Линија 125 ⟶ 117:
{{Authority control}}
[[Категорија:Грађански рат у Сирији| ]]▼
[[Категорија:Историја Сирије|Грађански рат]]
[[Категорија:Грађански ратови|Сирија]]
[[Категорија:Ратови у Азији]]
[[Категорија:Арапско пролеће]]
▲[[Категорија:Грађански рат у Сирији| ]]
[[Категорија:2011.]]
[[Категорија:2012.]]
|