Николас Спикмен — разлика између измена

м
razne izmene; козметичке измене
м (сувишан размак)
м (razne izmene; козметичке измене)
{{Биографија
| име = Николас Спајкман
| презиме = Спајкман
| слика =
| ширина_слике = 250п
| држава_смрти = [[Сједињене Америчке Државе|САД]]
}}
'''Николас Џон Спајкман''' ({{јез-енг|Nicholas John Spykman}}; 13. октобар 1893 – 26. јун 1943) био је [[САД|амерички]] геополитичар холандског порекла.
 
== Биографија ==
 
Спајкман је рођен 1893. године у [[Амстердам]]у.<ref name="nyt-spykman-obit">{{cite news | url=http://timesmachine.nytimes.com/timesmachine/1943/06/27/85107840.html?pageNumber=33 | title=Dr. N. J. Spykman of Yale Dies at 49 | newspaper=The New York Times | date=27. 6. 1943 | page=33}}</ref> Kаријеру је започео као новинар дописник, најпре на [[Блиски исток|Блиском истоку]] (1913–1919), затим наставио на Средњем истоку (1916–1919) а потом и на Далеком истоку (1919–1920). У [[Сједињене Америчке Државе|САД]] је дошао 1920. године, добио америчко држављанство и већ 1923. године на [[Универзитет Калифорније|Универзитету Калифорнија]] добио докторску тезу о социолошким схаватањима Георга Зимела, коју је публиковао 1925. године. На поменутом универзитету предавао је социологију и политикологију (1923–1925) а онда прешао на престижни Јејл, на којем је био шеф Катедре за међународне односе и од 1935. године директор Одељења за међународне односе. Мада је његова научна каријера трајала релативно кратко и дуго није била вреднована на прави начин, оставио је дубок траг првенствено на америчку геополитичку мисао која се нарочито развила после завршетка Другог светског рата.
 
Пре [[Други светски рат|Другог светског рата]] објавио је чланке Географија и спољна политика (1938) и Географски циљеви у спољној политици (1939), а уз подршку Фондације Рокфелер започео је истраживања која су резултирала капиталним делима: Америчка стратегија у светској политици: Сједињене Државе и равнотежа снага (1942) и Географија мира (1943), која је објављена годину дана после његове смрти у [[Њујорк]]у 1944. године.
Николас Спајкман превасходно се бавио утицајем географских чинилаца у међународним односима, затим феноменом глобалног геостратешког положаја Америке и теоријском основом светског [[Геополитика|геополитичког]] устројства која се може означити као маргиналистичка. Несумњиво да је најважнији Спајкманов научни легат онај о геополитичкој важности „Римланда“ – Ободне земље, Континенталног обода, Рубног појаса, чија контрола омогућава светску доминацију. У Спајкмановој перцепцији појам „Римланда“ знатно се разликује од подручја тзв. литоралне зоне – ужег приобалног појаса, јер се простире много дубље у унутрашњост евроазијског копна и обухвата неке изразито континенталне области (хинтерланд).
 
Спајкманова доктрина пре свега почива на критичком сагледавању дела оснивача геополитике [[Халфорд Мекиндер|Халфорда Мекиндера]].<ref>{{cite web|url=https://www.e-nacija.com/arhiva-2005-2006/broj-15-17/163-tema-broja/141-dve-stotine-godina-povezanosti |title=Две стотине година повезаности |work=e-nacija.com |accessdate=22. 12. 2019}}</ref> Мада није оспоравао историјско утемељење Мекиндерове теорије о „Хартланду“ и освајачким мисијама које су се из „унутрашњег копна“ одвијале ка приобалном појасу, он је уочавао промене у новијој светској историји које су се одвијале у обрнутом смеру – од евроазијског обода ка унутрашњости.<ref>{{cite web|url=https://www.kcns.org.rs/agora/nikolas-spajkman-logicar-imperije/ |title=Николас Спајкман: логичар империје |work=Милорад Вукашиновић, kcns.org.rs |accessdate=22. 12. 2019}}</ref>
 
Своје ставове заснивао је и на догађајима с почетка Другог светског рата, указујући на немачки продор ка [[Совјетски Савез|Совјетском Савезу]], али и на јапански продор ка Кини и Индокини. Управо због тога Спајкман детаљно описује геополитички положај „Римланда“ као првенствено посреднички и контактни, али и као положај који често има улогу тампон-зоне, како између сукобљених сила унутар самог „Хартланда“ тако и између сукобљених поморских сила ([[Велика Британија|Велике Британије]] и [[Јапан]]а). Из једне такве деликатне позиције проистичу и различите историјске оријентације (савези) земаља „Римланда“. Док су неке од њих у савезништву с Британијом и против [[Русија|Русије]], друге су у савезу с Русијом против Британије, а понекад се дешавало и да су Русија и Британија савезници због одређене заједничке претње која се појављивала у појасу „Римланда“.
 
Дело Николаса Спајкмана, вероватно због његове преране смрти (1943), дуго није вредновано на одговарајући начин чак ни у САД. Делимично објашњење треба тражити и у посебним околностима под којима се развијала америчка геополитичка школа мишљења. Ситуација се драстично променила након завршетка Другог светског рата када је Америка стекла статус суперсиле. Од тада до данас многе Спајкманове тезе – посебно оне о спречавању доминације у Евроазији, затим о „Римланду“ као зони изазова, или о концепцији „интегрисане моћи“, уграђене су у постулате савремене америчке геополитике. Спајкман је добио озбиљну верификацију свог стваралаштва тек постхумно.
 
== Референце ==
== Литература ==
* Antero Holmila (2019) "[https://www.tandfonline.com/doi/full/10.1080/07075332.2019.1655469 Re-thinking Nicholas J. Spykman: from historical sociology to balance of power.]" ''The International History Review.''
* [[Robert D. Kaplan|Kaplan, Robert D.]] (2012). ''The Revenge of Geography: What the Maps Tell Us About the Coming Conflicts and the Battle Against Fate'' New York: Random House. {{ISBNpage|year=2012|isbn=978-1-4000-6983-5|pages=}}
 
== Спољашње везе ==
1.572.075

измена