Саборна црква у Подгорици — разлика између измена

м
razne izmene; козметичке измене
(Мењам датотеку Flag_of_Podgorica.svg другом датотеком Flag_of_Podgorica,_Montenegro.svg (CommonsDelinker; разлог: File renamed:))
м (razne izmene; козметичке измене)
 
| посвећен = [[Isusovo uskrsnuće|Христовом васкрсењу]]
| распуштен =
| поново_оснивање =
| архитекта = [[Пеђа Ристић]]
| архитектонски_стил = [[Српско-византијски стил|Српско-византијски]]
}}
[[Датотека:Podgorica, cattedrale della resurrezione di cristo, esterno 02.JPG|250п|мини|десно]]
[[Датотека:Фреска са ликом митрополита Амфилохија.jpeg|мини|175п|ддесно|Фреска са ликом митрополита црногорско-приморског [[Амфилохије Радовић|Амфилохија Радовића]], Храм Христовог Васкрсења]]
'''Храм Христовог Васкрсења у Подгорици''' је главни и највећи [[Православље|православни]] храм у [[Подгорица|Подгорици]].
 
Дана 9. августа 1993. освећен је камен темељац будућег Саборног Храма Васкрсења Христовог. Архиепископ Цариграда и Патријарх Васељенски г. Вартоломеј заједно са Архиепископом Пећким и Патријархом Свесрпским г. Павлом, положили су у припремљеном мјесту укопаном испод Часног Крста прво Повељу а потом камен темељац. Послије овог историјског чина, који је Подгорица и Црна Гора чекала још од прије II свјетског рата, са бине постављене на ископаним темељима храма, вјерницима и свештенству обратили су се патријарси Вартоломеј и Павле, изасланик патријарха Алексија Другог Московског и цијеле Русије протојереј Василије Тарасјев и митрополит Амфилохије.
 
У годинама када света Пећка патријаршија није имала свога духовног поглавара, када је укинута од стране Турака 1776. г, црногорски митрополити у Руској Православној Цркви добијали су своје рукоположење, своју хиротонију.
То је трајало скоро 90 година, почевши са Митрополитом Петром Другим Петровићем Његошем који се завладичио 1833. г, па све до Митрополита Митрофана Бана, тј. до поновног васпостављања Пећка патријаршије 1920. године.
 
Долазак поглавара цркве која је вјековима помагала Црну Гору, снабдијевала наше храмове богослужбеним књигама, светим одеждама и сасудима, будио је сјећање и радост што та жива веза постоји и данас.
Дочек високих гостију из Русије на темељима новог храма у Подгорици, коме је присуствовало више десетина хиљада вјерника са жељом да приме благослов Руског патријарха, био је знак вјечне захвалности Руској Православној Цркви и поштовање аманета Светог Петара Цетињског да Црногорци остану вјерни једнокрвној, једнојезичној и једновјерној Русији.
 
На темељима храма Христовог Васкрсења на старом Хиландарском метоху у Момишићима, у 9 сати, 1994, маја 18 два Патријарха, архијереји и бројно свештенство започели су служење Саборне Свете Литургије, најдјелотворније и најживотворније показујући суштински смисао духовног јединства двају братских православних народа.
У васкршњем времену, на крају службе прве Свете архијерејске литургију на мјесту гдје се подиже нови храм, посвећен Христовом васкрсењу бесједили су Митрополит Црногорско-приморски Г. Амфилохије и Патријарх московски и цијеле Русије, господин Алексије Други.
 
О важности и саборном карактеру Храма Христовог Васкрсења у Подгорици говоре и посјете високих представника православне васељене које су по први пут у историји посјетиле Црну Гору. Поред првог по части патријарха у Православној Цркви Његове Свесветости Вартоломеја, Патријарха Васељенског, који је осветио темеље храма, и Његове Светости блаженопочившег Патријарха Московског и Сверуског Алексеја II у чијој је свештеној пратњи био тадашњи Митрополит Смоленски Кирил, садашњи руски патријарх, и други патријарси и архиепископи православни посјетили су Храм Васкрсења у току његове градње.
Блаженопочивши Архиепископ атински и све Јеладе Христодул са својом високом делегацијом од четири митрополита посјетио је храм 11. септембра 2001. године. Том приликом Блажењејши Архиепископ Христодул даровао је у име Атинске Архиепископије петнаест милона драхми за изграду иконостаса у храму.
 
Његова Светост Архиепископ Пећки Митрополит Београдско-карловачки и Патријарх Српски Иринеј, неколико мјесеци након избора на трон Светога Саве у току посјете Митрополији Црногорско приморској о Лучиндану 2010. године, посјетио је и саборни храм у Подгорици.
 
Том приликом Његова Светост Патријарх Иринеј присуствовао је свечаној Духовној Академији у препуној крипти храма, поводом славе цетињске богословије празника Светог Петра Цетињског.
Како се храм грађевински уздизао, тако су и Богослужења у њему постајала све чешћа и све бројнија. Са стварањем услова, завршетком грубих грађевинских радова, а нарочито са украшавањем и привођењем крају радова у крипти храма, код људи почиње све чешће да се развија жеља да се крсте и да се вјенчају под сводовима овог величанственог храма. Тако је до дана освећења Храма у њему крштено 900 душа и ступило у Свету Тајну Брака 700 брачних парова.
 
Са завршетком грађевинских и привођењем крају умјетничких радова у крипти Свих Светих добија се један посебан простор за којим је црквени живот у Подгорици вапио годинама. Крипта посвећена Свим Светим, са површином од око 1000 м2, постаје централно мјесто прославе свих значајних догађаја духовног живота Подгорице и Митрополије.
 
Од 2008. године у крипти почиње редовно недељно и празнично Богослужење на којем се сабира велики број вјерника, а благословом Високопреосвештеног Митрополита Амфилохија због духовних потреба вјерног народа увећава се и број свештенослужитеља при Саборном храму.
 
На великим празничим службама на Васкрс, Божић, Богојављење и празник Светог Симеона Мироточивог била су честа рукоположења у чин презвитера и ђакона.
У храму Васкрсења било је петнаест презвитерских и ђаконских рукоположења, као и епископска хиротонија игумана острошког Јована Пурића 4.јула 2004. године, којом је обновљена древна титула епископа Диоклијског.
 
Тога дана је Свету Саборну Литургију у храму Васкрсења Христовог служио Патријарх Српски Павле уз саслужење Митрополита Амфилохија и још дванаест епископа наше помјесне Цркве, мноштва презвитера и ђакона и неколико хиљада вјерног народа.
1.572.075

измена