Пауци — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Мењам датотеку Wolf_spider_(Lycosidae;_Slovenia).jpg другом датотеком Raft_spider_(Dolomedes_cf_fimbriatus_(Pisauridae)).jpg (CommonsDelinker; разлог: [[:c |
м razne izmene; козметичке измене |
||
Ред 20:
}}
'''Пауци''' (-{''Araneae''}-) је најпознатија и истовремено најбројнија група<ref name=sebastin>{{
Њихови абдимени имају додатке који су модификовани у [[брадавица паука|брадавице]] које истискују [[паучина|паучину]] из жлезда, које можу бити заступљене са до шест типова. [[Паукова мрежа|Паукове мреже]] знатно варирају по величини, облику и количини кориштених лепљивих нити. Претпоставља се да су мреже са спиралним обрасцем једна од најранијих форми, и пауци који производе уплетене паучине су заступљенији и разноврснији од паука са спиралном паучином. [[Арахнида|Арахниде]] које наликују на пауке са жлездама које производе свилу су се појавиле током [[Девон (периода)|Девона]] [[Геолошки период|периода]] пре око 386 милиона година, мада те животиње нису имале млазнице за формирање предива. Прави пауци су нађени у [[Карбон (периода)|карбонским]] стенама из периода пре 318 до 299 милиона година. Они су веома слични најпримитивнијем преживелом [[ред (биологија)|подреду]], -{[[Mesothelae]]}-. Главне групе модерних паука, -{[[Mygalomorphae]]}- и -{[[Araneomorphae]]}-, су се појавиле током периода Тријас, пре око 200 милиона година.
Ред 111:
== Класификација ==
Ред паукова (Araneae) дели се на три подреда:<ref name="Bioofspiders">{{
* [[лифистиоморфе]] (Liphistiomorphes)
* [[мигаломорфе]] (Mygalomorphes)
Ред 137:
{{main|Уједи паука}}
[[Датотека:Symptoms of Spider bite.png|
Мада постоји широко распрострањена бојазан од паука, само је неколико врста опасно за људе.<ref name="Vetter">{{cite journal | last = Vetter| first = Richard S.| last2 = Isbister| first2 = Geoffrey K.| title = Medical Aspects of Spider Bites | journal = [[Annual Review of Entomology]] | volume = 53 | issue = |year=2008| pmid = 17877450 | doi = 10.1146/annurev.ento.53.103106.093503| url = |pages=409–29}}</ref> Пауци ће једино ујести људе у самоодрбрани, и мали број врста проиводи горе ефекте од убода комарца или пчеле.<ref>{{cite web | title=Spiders | publisher=Illinois Department of Public Health | url=http://www.idph.state.il.us/envhealth/pcspiders.htm | accessdate = 11. 10. 2008. }}</ref> Већина паука са медицински озбиљним уједима, као што су [[Loxosceles|пустињски пауци]] и [[Latrodectus|удовице]], би радије побегли и уједају једино ако су заробљени, иако до тога лако може доћи случајно.<ref>{{cite journal | vauthors = Vetter RS, Barger DK | title = An infestation of 2,055 brown recluse spiders (Araneae: Sicariidae) and no envenomations in a Kansas home: implications for bite diagnoses in nonendemic areas | journal = Journal of Medical Entomology | volume = 39 | issue = 6 | year = 2002| pmid = 12495200 | doi = 10.1603/0022-2585-39.6.948 | pages = 948–51}}</ref> Одбрамбена тактика [[Australian funnel-web spider|паука левкасте мреже]] обухвата показивање очњака и отрова, мада они ретко врше знатна убризгавања, познато је 13 смртних случајева током периода од 50 година.<ref>{{cite web| url=http://www.avru.org/compendium/biogs/A000003b.htm | accessdate = 11. 10. 2008. | title=Funnel web spiders | publisher=Australian Venom Research Unit}}</ref> Они су сматрају најопаснијим пауцима на свету по клиничким основу и токсичности венума,<ref name="Vetter"/> иако је та тврдња такође приписује [[Phoneutria fera|бразилском лутајућем пауку]], због много чешћих несрећа.<ref>{{cite web | url=http://news.bbc.co.uk/1/hi/england/somerset/4489033.stm | accessdate = 11. 10. 2008. | title=Pub chef bitten by deadly spider | publisher=BBC | date = 27. 4. 2005. }}</ref>
Ред 164:
=== Користи за људе ===
[[Датотека:Fried spiders Skuon Cambodia.jpg|
Паукови отрови би потенцијално могли да буду алтернатива [[пестицид]]има која у мањој мери загађује околину, јер су смртоносни за инсекте, док је велика већина њих безопасна за [[кичмењаци|кичмењаке]]. Аустралијски [[Australian funnel-web spider|пауци левкасте мреже]] су вероватно добра почетна тачка, пошто већина инсеката који су штеточине нису имали прилику да развију било какав вид [[Имунитет (биологија)|имуности]] на њихов отров, и та врста паука добро напредује у заточеништву и лако се „музе“. Претпостаља се да је могуће деловати на одређене штеточине (као што су -{''[[Helicoverpa armigera]]''}- врсте) дизајнираним генима за продукцију паучних [[токсин]]а које би преносили [[вирус]]и који их инфицирају.<ref>{{cite web
Ред 251:
{{main|Арахнофобија}}
[[Арахнофобија]] је специфична фобија — она је абнормални страх од паука или било чега што подсећа на пауке, као што су мреже или облици који наликују пауцима. Она је једна од најчешћих специфичних фобија,<ref>{{cite web | url = http://www.phobias-help.com/Common_Phobia.html | title = A Common Phobia | accessdate = 2. 8. 2009 | publisher = phobias-help.com | archiveurl = https://www.webcitation.org/5ijWR89tc?url=http://www.phobias-help.com/Common_Phobia.html | archivedate = 2. 08. 2009 | quote = There are many common phobias, but surprisingly, the most common phobia is arachnophobia. |url-status=dead | df =
| author1 = Friedenberg, J. | author2 = Silverman, G. | lastauthoramp = yes | title=Cognitive Science: An Introduction to the Study of Mind
| publisher=SAGE | year = 2005| isbn = 978-1-4129-2568-6| pages = 244–245
Ред 343:
{{Authority control}}
[[Категорија:Пауци| ]]
|