Википедија:Гласање/Предлог/Ћирилица као примарно писмо на Википедији — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Ред 781:
:Српскохрватски може бити само макројезичка целина, подгрупа у групи јужнословенских језика. Он се никако не може сматрати засебним језиком јер једноставно не постоји званична институција која се бави његовом стандардизацијом. Стандардизацијом српскохрватског језика данас се баве уредници википедије на тој лингвистичкој креатури, који у ходу одређују правила. И управо је тај лингвистички франкенштајн пример како не треба да се ради. Није овде проблем ћирилица и латиница, писање на једном или другом писму, сви који читају ове странице вероватно добро познају оба писма. Проблем је леност и незаинтересованост, о неписмености да не говорим. Проблем је што је огроман број доприноса на латиници граматички и правописно неисправан јер се по моделу копирај па налепи преузимају са таблоидних медија које уређују полуписмени људи. Копао сам мало по овдашњим архивама и дошао до закључка да је преко 60% унетог латиничног садржаја на недељном нивоу у форми ошишане латинице (то је онај феномен [[кожа|koza]] или [[коза|koza]], а ти сад погоди шта даје млеко од то двоје). Људе једноставно мрзи да на тастатури укуцају слово č и ć, па три слова убацише под један знак с. О погрешним транскрипцијама транскрипцијама и мењаеима страних имена кроз падеже у изворној графији боље да не причамо (Johnyju Newmanu, Warszawi, Stockholmski sindrom). Останемо ли на овом нивоу претворићемо се у нову верзију српскохрватске википедијанске мусаке, где све може. --[[Корисник:НиколаБ|ΝικόλαςΜπ. ]] ([[Разговор са корисником:НиколаБ|разговор]]) 23:12, 21. јануар 2020. (CET)
 
Komentar komentatora: Odbijmo sve inkvizitorske predloge za regulativnu dominaciju ћирилице i ograničavanje ostalih pisama, kao kratkovidno ograničavanje slobode korisnika, te kao srezivanje srpskog jezika na siromašku minimalu. Neka "cveta sto miliona cvetova". Neka piše kako god ko hoće, i latinicom, i ćirilicom, i kоmбiнaцiјaмa, i kineskim 撒施 slovima (због браће Кинеза који су постали део српске културе kao što je i latinica), i to sa punim pravom zove srpskim pismom. Pozivam kao prvog svedoka najznačajnijeg mrtvog pisca na srpskom jeziku - Ivu Andrića, koji je pisao i ćirilicom i (većinom) latinicom, kao i ijekavicom i (većinom) ekavicom. Veličina i snaga jezika (kao i čoveka i svega ostalog) su u njegovoj inkluzivnosti. Podržavam stav korisnika "Sounwaveserb", koji ovu temu očito gleda iz više perspektive, za razliku od parohijalne perspektive predlagača. {{бп|87.116.177.249|21. јануар 2020. у 22:41 ч.}}