Живојин Мишић — разлика између измена

[[Датотека:Српска војска на Крфу.JPG|десно|мини|350п|<center>Српска војска на Крфу</center>]]

Док је боравио у [[Краљевина Италија|Италији]] и [[Француска|Француској]], војвода Мишић је обавештаван од стране свог пријатеља Радоја Радојловића, инспектора српских [[пошта]], о стању своје армије на Крфу. Током Мишићевог боравка у Напуљу, јављено му је да је по указу од [[5. март]]а [[1916]]. године, разрешен дужности команданта Прве армије. Боравак у [[Напуљ]]у искористио је да, као туриста обиђе и [[Рим]]. Половином марта са супругом је прешао је у [[Ница|Ницу]]. У једном од писама Радојловић је обавестио војводу да га престолонасленик поздраваља и да га чека нова дужност. Такође му је пренео да је он био у праву и да је именовање генерала [[Петар Бојовић|Бојовића]] на позицију начелника Штаба Врховне команде уместо [[радомир Путник|војводе Путника]] била грешка. Наредно [[писмо]] било је за Мишића врло интересантно. У њему га његов одани пријатељ Радоје обавештава, да је регент био спреман да уколни [[Никола Пашић|Пашића]] са места [[Списак председника влада Србије|председника владе]] и на његово место доведе [[Војна хунта|војну владу]], на челу са Мишићем. Ова писма су јасно одсликавала стање српске владе и Врховне команде током њеног боравка на [[Крф]]у. Средином [[април]]а Мишић је отпутовао у [[Париз]] на позив главнокомандујећег француске војске [[маршал]]а Жофра. У току двонедељне посете [[Француска војска|француској војсци]] и обиласка француских јединица на [[Западни фронт у Првом светском рату|Западном фронту]], Французи су га дочекали са почастима као победника ''[[Колубарска битка|српске Марне]]''. Маршал Жофр приредио му је ручак [[18. април]]а у свом штабу у Шантијиу, са почастима и пригодним поздравима. Том приликом одликован је ''Ратним крстом са палмом'' и [[национални Орден Легије части|''Орденом Легије части III степена'']].{{sfn|Опачић|2008|p = 444}}{{sfn|Мишић|Скоко|1990|p = 357-376}}{{sfn|Опачић|2008|p = 281-322}}

 

По повратку са лечења на Крф, Мишић је смештен у Депо за нераспоређене официре и војнике при Министарству војном. У том депоу који се састојао из две команде, једној на самом острву и другој у Бизерти, било је око 15.000 нераспоређених војника и старешина. На Крфу је био беспослен и осећао се бескорисним. Супрузи Лујзи, која се налазила у избеглиштву у Ници, у једном сиротињском апартману написао је: