Стефан Урош III — разлика између измена

'''Стефан Урош -{III}- Немањић''' (око [[1276]].<ref name="Српске династије">[[Андрија Веселиновић]], [[Радош Љушић]] ''„Српске династије“'' [[Нови Сад]] . {{page|year=2001|isbn=978-86-83639-01-4|pages=}}</ref><ref name="Станоје">[[Станоје Станојевић]], ''„Историја српскога народа“'' (треће издање, репринт издања из [[1926]]) [[Београд]] . {{page|year=1989|isbn=978-86-83639-01-4|pages=}}</ref><ref name="Ген">[http://genealogy.euweb.cz/balkan/balkan5.html -{Genealogy.eu}-], сајт који садржи породична стабла краљевских и племићких породица</ref> или око [[1284]].<ref name="ДоВла">[[Владимир Ћоровић]], ''„Историја српског народа“'' (рукопис из [[1941]]) Београд 1989. ([http://www.rastko.rs/rastko-bl/istorija/corovic/istorija/3_6_l.html поглавље о Стефану])</ref><ref name="Фајф">Жељко Фајфрић, ''„[http://www.rastko.rs/istorija/loza_nemanjica/index_c.html Света лоза Стефана Немање]“'', [[Шид]] [[1998]].</ref> — [[11. новембар]] [[1331]]),{{sfn|Стојановић|1927|p=80-81, 100}}{{sfn|Стара српска књижевност, III |1970|p=129}} познатији као '''Стефан Дечански''', био је [[Краљеви Србије (1217—1346)|краљ Србије]] из породице [[Немањићи|Немањића]], син краља [[Стефан Урош II Милутин|Милутина]] (1282—1321) и отац [[Стефан Душан|Стефана Душана]] (краљ 1331—1346, цар 1346—1355).

Упркос томе што је Стефан Урош III вероватно рођен из незаконитог брака до побуне против оца (1313/14) он је био означен за наследника престола. О томе јасно сведочи његово име. Прво поуздано појављивање Стефана Уроша III у изворима везано је за вазални положај Србије према Татарима. Око 1292. краљ Стефан Урош II Милутин је са братом Драгутином преотео од Бугара област Браничева, али је то довело до рата са бугарским владарем Видина [[Династија Шишмановића|Шишманом]].<ref name="ДоВла"/> Када је [[Србија]] поразила и Шишмана и освојила Видин, запретила је опасност да буде нападнута од Шишмановог врховног господара татарског кана [[Ногај]]а. Да би избегао сукоб са њим Стефан Урош II Милутин је морао Татарима послати као таоце свог сина Стефана Уроша III и још неколико чланова из властеоских кућа. Србија је постала вазал татарског кана Ногаја 1293/94. Стефан Урош III је остао међу [[Татари]]ма најмање до 1297. године, тј. почетка њиховог рата око власти,{{sfn|Узелац|2015|p=210, 219-224, 238-239}}{{sfn|ВИИНЈ, VI|1986|p=92}}а можда и до Ногајеве смрти и погибије у том сукобу 1299. Са погибијом Ногаја Србија је престала бити вазал Татара.<ref>{{citation | last=Fine | first = John Van Antwerp | title = The Late Medieval Balkans: A Critical Survey from the Late Twelfth Century to the Ottoman Conquest | publisher = University of Michigan Press |year=1994 |isbn=978-0-472-08260-5 | url = https://books.google.com/books?id=Hh0Bu8C66TsC|p=221}}</ref>

[[Српска православна црква]] прославља Светог мученика Стефана Дечанског ([[Мратиндан]]) 11/24. новембра.<ref name="Данас је Мратиндан">{{cite web|url=http://rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=50282 | title = Данас је Мратиндан | author = |authorlink= |date=24. 11. 2011 | format = | work = | publisher = Радио-телевизија Републике Српске | language = ср | archiveurl = | archivedate=| quote = | accessdate=24. 11. 2011 }}</ref> Њему је посвећена [[Црква Светог Краља Стефана Дечанског у Железнику]].

* {{Cite book| ref=harv| last=Стојановић| first = Љубомир| title = Стари српски родослови и летописи | url = http://www.scribd.com/document/117874946/Ljubomir-Stojanovic-Stari-srpski-rodoslovi-i-letopisi. |year=1927| location = Сремски Карловци}}

* {{Cite journal|ref=harv|last=Божић|first=Иван|authorlink=Иван Божић|title=О положају Зете у држави Немањића|journal=Историски гласник|year=1950|volume=3|issue=1-2|url=https://books.google.com/books?id=dRfjAAAAMAAJ|pages=97-12297–122}}

* {{Cite journal|ref=harv|last=Ковачевић|first=Јован|title=Традиција о Дукљанском краљевству код Немањића|journal=Историски часопис|year=1955|volume=5|url=https://books.google.com/books?id=TO96CgAAQBAJ|pages=291-294291–294}}

* {{Cite book| ref=harv|last=Ћирковић|first=Сима|authorlink=Сима Ћирковић|chapter=Зета у држави Немањића|title=Историја Црне Горе|volume=књ. 2, св. 1|location=Титоград|publisher=Редакција за историју Црне Горе|year=1970|url=https://archive.org/download/IstorijaCrneGoreKnjiga2T.1/Istorija%20Crne%20Gore%20-%20Knjiga%202%2C%20T.1.pdf|pages=3-933–93}}