Ј-22 орао — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м razne izmene; козметичке измене
Autobot (разговор | доприноси)
м razne izmene
Ред 30:
 
== Развој ==
Настао је услед потребе да се дотадашњи јуришни авиони властите производње [[Ј-21 Јастреб]], који су се налазили у наоружању Ратног ваздухопловства СФРЈ, замене савременијим авионом за подршку, који се може користити и за одређене борбене задатке ваздух-ваздух. Узор, при конципирању, био је узор француско-британски јуришни авион [[Авион Јагуар|Јагуар]] ({{јез-ен|SEPECAT Jaguar}}). Концепцијска сличност између ова два авиона је очигледна, (оба су двомоторни висококрилци са ојачаним стајним органима у гондолама трупа и са сличним распоредом наоружања и подвесних линија). Због ограничења у извозу савременијих [[Ваздухопловни мотор|мотора]], већег потиска, конструктори су морали да се задовоље са старијим, класичним турбо-млазним мотором Вајпер 632, слабијег потиска и веће специфичне потрошње горива, због чега је Орао последично имао много лошије карактеристике од свог узора. Ситуација се нешто привидно поправила са уградњом коморе за [[додатно сагоревање]]. То је било нужно, побољшало је перфомансе у полетању и у маневру, уз још допунско повећање утрошка [[Гориво|горива]]. По законитостима струке допунско сагоревање се првенствено користи за постизање надзвучне брзине и и остварење доброг маневре при извршавању борбених задатака. Подршка се одвија на малим висинама, при чему се не користи допунско сагоревање, због повећања топлотног одраза, што повећава ризик од дејства [[ракета]] земља-ваздух. Поред тога, на малим висинама се мора штедети гориво због веће потрошње. Произилази да Орао, у борбеним условима, може користити допунско сагоревање само у полетању. Овај проблем је решаван на сличним авионима, из ове категорије, са стартним („''џето''“) ракетама, које се, после узлета и престанка рада, одбацују.<ref name="Орао у -{FAS}--у"/><ref name="Rendulic">{{harvnb|Рендулић|1996|pp=78-8078–80}}</ref>
 
=== Увођење нових технологија ===
Ред 202:
{{refbegin|2}}
* „Савремени авиони и хеликоптери“, Јелко Кацин, Наша обрамба, Љубљана 1986.
* {{Cite book| ref=harv|last=Рендулић|first= Златко|authorlink= Златко Рендулић|others= |title= Авиони домаће конструкције после Другог светског рата|year=1996|url= |publisher= Институт Лола|location= Београд|id= |pages=78-8078–80}}
{{refend}}