Биљке — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м razne izmene |
м razne izmene |
||
Ред 32:
** -{[[Embryophyta]]}- (копнене биљке)
| synonyms=
* -{[[Viridiplantae]] <small>Cavalier-Smith 1981</small>}-<ref name=CavalierSmith1981>{{cite journal|first=T. |last=Cavalier-Smith|year=1981|title = Eukaryote kingdoms: Seven or nine?|journal=BioSystems|volume=14|issue=3–4|doi=10.1016/0303-2647(81)90050-2|pmid=7337818|pages=
* -{Chlorobionta <small>Jeffrey 1982, emend. Bremer 1985, emend. Lewis and McCourt 2004</small>}-<ref name=LewisMcCourt>{{cite journal|last=Lewis|first=L.A.|first2=R.M.|last2=McCourt|year=2004|title = Green algae and the origin of land plants|journal=American Journal of Botany|volume=91|doi=10.3732/ajb.91.10.1535|pmid=21652308|pages=
* -{Chlorobiota <small>Kenrick & Crane 1997</small>}-<ref name=KenrickCrane1997>{{Cite book|last=Kenrick|first=Paul|last2=Crane|first2=Peter R.|year=1997|title = The origin and early diversification of land plants: A cladistic study|location=Washington, D. C.|publisher=Smithsonian Institution Press|isbn=978-1-56098-730-7|pages=}}</ref>
* -{Chloroplastida <small>Adl et al., 2005 </small>}-<ref name=Adl>{{cite journal|author=Adl, S.M.|year=2005|title = The new higher level classification of eukaryotes with emphasis on the taxonomy of protists|journal=Journal of Eukaryote Microbiology|volume= 52|doi=10.1111/j.1550-7408.2005.00053.x |display-authors=etal|pmid=16248873|pages=
* -{Phyta Barkley 1939 emed. Holt & Uidica}- 2007
* -{Cormophyta Endlicher,}- 1836
Ред 56:
Зелене биљке имају [[ћелијски зид|ћелијске зидове]] који садрже [[целулоза|целулозу]] и добијају веће део своје енергије од [[Сунце|сунчеве светлости]] путем [[фотосинтеза|фотосинтезе]] у примарним [[хлоропласт]]има, изведеним путем [[Ендосимбиотска теорија|ендосимбиозе]] са [[цијанобактерија]]ма. Њигови хлоропласти садрже [[хлорофил]]е а и б, који им дају зелену боју. Неке биљке су [[Паразитске биљке|паразитске]] и стога су изгубиле способност да производе нормалне количине хлорофила или да врше фотосинтезу. Оваква трансформација енергије олакшава везивање неорганског [[угљен-диоксид|угљеник(IV)-оксида]] у [[органска једињења]] - [[угљени хидрат|угљене хидрате]], који представљају основну [[храна|храну]] организама (тј, биљке су аутотрофни организми). Могуће је, дакле, биљке дефинисати и као фотоаутотрофне организме. За биљке је карактеристична [[сексуална репродукција]] и [[измена генерација]], мада је [[Bespolno razmnožavanje|асексуална репродукција]] такође распрострањена.
Постоји око 300–315 хиљада [[врста (биологија)|врста]] биљки, од којих велика већина, неких 260–290 хиљада, су [[семењаче]] (погледајте [[#Разноврсност|табелу испод]]).<ref name="IUCNdata">{{cite web|title=Numbers of threatened species by major groups of organisms (1996–2010) |publisher= International Union for Conservation of Nature |date=11. 3. 2010 |url= http://www.iucnredlist.org/documents/summarystatistics/2010_1RL_Stats_Table_1.pdf |format= PDF }}</ref> Зелене биљке производе највећи део светског молекуларног кисеоника<ref name=behrenfeld>{{cite journal|last=Field| first=C.B. |author2=Behrenfeld, M.J. |author3=Randerson, J.T. |author4=Falkowski, P. |year=1998| title = Primary production of the biosphere: Integrating terrestrial and oceanic components | journal=[[Science (journal)|Science]] | volume=281 | doi=10.1126/science.281.5374.237 | pmid=9657713 | issue=5374 |bibcode = 1998Sci...281..237F |pages=
== Дефиниција ==
Ред 75:
| [[Копнене биљке]], такође познате као -{''Embryophyta''}-
| -{''Plantae''}- '' [[Речник ботаничких термина#sensu strictissimo|-{''sensu strictissimo''}-]]''
| '''Биљке у најстрожијем смислу''' обухватају -{''[[Hepaticae]]''}-, -{''[[Anthocerotophyta]]''}-, [[маховина|маховине]], и [[Васкуларна биљка|васкуларне биљке]], као и фосилне биљке сличне тим преживелим групама (e.g., -{''Metaphyta'' <small>Whittaker}-, 1969</small>,<ref name="ib.usp.br">{{cite journal|last=Whittaker|first= R. H. |year=1969| title = New concepts of kingdoms or organisms | url = http://www.ib.usp.br/inter/0410113/downloads/Whittaker_1969.pdf | format = PDF | journal = Science | volume = 163 | issue = 3863| doi=10.1126/science.163.3863.150 | pmid=5762760|pages=
|-
| '''Зелене биљке''', такође познате као -{''[[Viridiplantae]]''}-, -{''Viridiphyta''}- или -{''Chlorobionta''}-
Ред 83:
| -{''[[Archaeplastida]]''}-, исто тако познате као -{''Plastida''}- или -{''Primoplantae''}-
| -{''Plantae''}- '' [[Речник ботаничких термина#sensu lato|-{sensu lato}-]]''
| '''Биљке у широком смислу''' обухватају зелене биљке наведен горе плус -{''[[Rhodophyta]]''}- (црвене алге) и -{''[[Glaucophyta]]''}- (-{''glaucophyte''}- алге). Овај кладус обухвата организме који су пре више еона стекли своје [[хлоропласт]]е директно путем захватањен [[Модрозелене бактерије|цијанобактерија]] (e.g., -{''Plantae'' <small>Cavalier-Smith, 1981</small>}-<ref>{{cite journal|last=Cavalier-Smith |first= T. |year=1981| title = Eukaryote Kingdoms: Seven or Nine?". | url = | journal = BioSystems | volume = 14 | issue = 3–4| doi=10.1016/0303-2647(81)90050-2 | pmid=7337818|pages=
|-
| [[Списак система биљне таџономије|Старе дефиниције биљки]] (застареле)
Ред 90:
|}
Други начин гледања на односе између различитих група које су биле називане биљкама је путем [[кладограм]]а, који приказује њихове еволуционе односе. Еволуциона историја биљки није у потпуности решена, али је прихваћени однос између три групе приказан испод.<ref>На бази {{Citation|last=Rogozin|first=I.B. |last2=Basu|first2=M.K.|last3=Csürös|first3=M.|last4=Koonin|first4=E.V. |year=2009|title = Analysis of Rare Genomic Changes Does Not Support the Unikont–Bikont Phylogeny and Suggests Cyanobacterial Symbiosis as the Point of Primary Radiation of Eukaryotes |journal=Genome Biology and Evolution|pmid=20333181 |volume=1|pmc=2817406|doi=10.1093/gbe/evp011 |lastauthoramp=yes|pages=
{{barlabel
| size = 6
Ред 125:
{{Main|Алге}}
Алге обухватају неколико различитих група организама који производе енергију путем фотосинтезе и из тог разлога су биле укључене у биљно царство у прошлости. Најзраженије међу алгама су [[морска трава|морске траве]], мултицелуларне алге које грубо наликују на копнене биљке, али се класификују међу [[смеђе алге|смеђе]], [[црвене алге|црвене]] и [[зелене алге]]. Свако од група алги такође обухвата разне микроскопске и једноћелијске организме. Постоје чврсти докази да су се неке од тих група алги јавиле независно полазећи од засебних нефотосинтетичких предака, резултат чега је да се [[смеђе алге]], на пример, више не класификују у биљно царство као што је то дефинисано овде.<ref>{{cite journal|last=Margulis|first=L. |year=1974|title = Five-kingdom classification and the origin and evolution of cells |journal=Evolutionary Biology |volume=7 |doi=10.1007/978-1-4615-6944-2_2|pages=
-{''Viridiplantae''}-, зелене биљке – зелене алге и зелене биљке – формирају [[кладус]], групу која се састоји од свих наследника заједничког претка. Уз неколико изузетака међу зеленим алгама, зелене биљке имају следећа заједничка својства; ћелијске зидове који садрже [[целулоза|целулозу]], [[хлоропласт]]е који садрже [[хлорофил]]е ''а'' и ''б'', и залихе хране у виду [[скроб]]а садржане унутар пластида. Оне подлежу затвореној [[митоза|митози]] без [[центриола]], и типично имају [[митохондрија|митохондрије]] са равним критама. [[Хлоропласт]]и зелених биљки су окружени са две мембране, што сугерише да су они настали директно из ендосимбиотских [[цијанобактерија]].
Ред 131:
Две додатне групе, -{''[[Rhodophyta]]''}- (црвене алге) и -{''[[Glaucophyta]]''}- (глаукофитне алге), такође имају хлоропласте који су директно изведени из ендосимбиотских [[цијанобактерија]], мада се оне разликују по пигментима који се користе у фотосинтези од оних од оних код -{''Viridiplantae''}- и стога имају различите боје. У тим групама, ускладиштени полисахарид је [[флоридејски скроб]] који се накупља у цитоплазми уместо у пластидима. Постоје индикације да су те групе имала заједничко порекло са -{''Viridiplantae''}- и стога ове три групе формирају кладус -{''[[Archaeplastida]]''}-, чије име имплицира да су њихови хлоропласти изведени из заједничког древног ендосимбиотичког догађаја. То је најшира модерна дефиниција термина биљка. У контрасту с тим, већина других алги (e.g. [[Хетероконта|смеђе алге/диатоми]], -{''[[Haptophyte]]''}-, [[динофлагелате]], и [[Еугленоидне алге|еугленоиде]]) не само да имају различите пигменте него исто тако имају хлоропласте са три или четири окружујуће мембране. Оне су исто тако блиски релативи -{''Archaeplastida''}-, који су вероватно независно стекли хлоропласте путем спајања или симбиозе са зеленим и црвеним алгама. Оне се не укључују чак ни у најширу модерну дефиницију биљног царства, мада је то био случај у прошлости.
Зелене биљке или -{''Viridiplantae''}- су се традиционално делиле у зелене алге (укључујући -{''Charales''}-) и зелене биљке. Међутим, данас је познато да су копнене биљке еволуирале из групе зелених алги, тако да су саме зелене алге [[Парафилетичност|парафилетичка]] група, i.e. група која искључује неке од потомака заједничког претка. Парафилетичке групе се генерално избегавају у модерним класификацијама, тако да се по садашњој дефиницији -{''Viridiplantae''}- деле у два кладуса, -{''[[Chlorophyta]]''}- и -{''[[Streptophyta]]''}- (укључујући копнене биљке и -{''Charophyta''}-).<ref name="LewisMcCourt2004">{{Citation |last=Lewis|first=Louise A. |last2=McCourt|first2=R.M. |year=2004|title = Green algae and the origin of land plants |journal=Am. J. Bot. |volume=91 |issue=10 |doi=10.3732/ajb.91.10.1535 |lastauthoramp=yes |pmid=21652308|pages=
-{''Chlorophyta''}- (име које је такође кориштено за ''све'' зелене алге) су сестринска група групе из које су копнене биљке еволуирале. Познато је око 4.300 врста<ref name="Algaebase">{{cite web|url=http://www.algaebase.org/browse/taxonomy/?id=4307 |publisher= ''AlgaeBase version 4.2'' World-wide electronic publication, National University of Ireland, Galway |accessdate=23. 9. 2007 |title = Phylum: Chlorophyta taxonomy browser |author=Guiry, M.D. |author2=Guiry, G.M. |lastauthoramp=yes |year=2007 }}</ref> углавном морских организама, укључујући уницелуларне и мултицелуларне врсте. Међу љима су морске салате, -{''[[Ulva (род)|Ulva]]''}-.
Ред 176:
| -{''[[Anthocerotophyta]]''}-
| style="text-align:left;"|
| style="text-align:right;"| 100–200 <ref>Schuster, Rudolf M., ''The Hepaticae and Anthocerotae of North America'', volume VI. {{page1|location=Chicago|publisher=Field Museum of Natural History|year=1992|isbn=978-0-914868-21-7|pages=
|-
| -{''[[Маховина|Bryophyta]]''}-
| style="text-align:left;"| маховине
| style="text-align:right;"| 12,000 <ref name="Goffinet & Buck 2004">{{cite journal|last=Goffinet|first= Bernard |last2=Buck|first2=William R. |year=2004|title = Systematics of the Bryophyta (Mosses): From molecules to a revised classification |journal=Monographs in Systematic Botany |volume=98 |publisher= Missouri Botanical Garden Press |pages=
|-
| rowspan="2" style="background:lightgrey; vertical-align:top;"| -{''[[Pteridophyte]]''}-
Ред 266:
* {{Cite book| ref=harv |last=Raven|first=Peter H.|last2=Evert|first2=Ray F.|last3=Eichhorn|first3=Susan E.|title = Biology of Plants|location=(7th ed.). New York|publisher=W. H. Freeman and Company|year=2005|isbn=978-0-7167-1007-3|pages=}}
* {{Cite book| ref=harv |last=Taylor|first=Thomas N.|last2=Taylor|first2=Edith L.|title = The Biology and Evolution of Fossil Plants|location=Englewood Cliffs, NJ|publisher=Prentice Hall |year=1993|isbn=978-0-13-651589-0|pages=}}
* {{cite journal|last=Trewavas|first=A. |year=2003|title = Aspects of Plant Intelligence |url= http://aob.oxfordjournals.org/cgi/content/full/92/1/1 |journal= Annals of Botany |volume= 92 |issue= 1 |doi= 10.1093/aob/mcg101 |pmid=12740212 |pmc=4243628|pages=
;Процене броја врста:
* -{International Union for Conservation of Nature and Natural Resources (IUCN) Species Survival Commission (2004). [[IUCN Red List]] [http://www.iucnredlist.org/].}-
* {{cite journal|last=Prance|first=T. G. |year=2001|title = Discovering the Plant World |journal= Taxon |volume= 50 |issue= 2, Golden Jubilee Part 4 |publisher= International Association for Plant Taxonomy |issn= 0040-0262 |doi=10.2307/1223885 |jstor=1223885|pages=
{{refend}}
Ред 291:
* {{cite journal|author=Jones, T. M. |author2= Reid, C. S. |author3= Urbatsch, L. E |title = Visual study of divisional Plantae|url=http://www.herbarium.lsu.edu/keys/aca/}} (requires [[Microsoft Silverlight]])
* {{EOL}}
* {{cite journal|author=Chaw, S.-M.|url=http://mbe.library.arizona.edu/data/1997/1401/7chaw.pdf|title=Molecular Phylogeny of Extant Gymnosperms and Seed Plant Evolution: Analysis of Nuclear 18s rRNA Sequences|journal=Molec. Biol. Evol.|volume=14|issue=1|year=1997|pmid=9000754|doi=10.1093/oxfordjournals.molbev.a025702|display-authors=etal|accessdate=9. 10. 2006|archive-url=https://web.archive.org/web/20050124004310/http://mbe.library.arizona.edu/data/1997/1401/7chaw.pdf|archive-date=24. 1. 2005|url-status=dead| pages
* [http://ucjeps.berkeley.edu/INA.html Index Nominum Algarum]
* [https://web.archive.org/web/20060210225113/http://florabase.calm.wa.gov.au/phylogeny/cronq88.html Interactive Cronquist classification]
|