Каспијско језеро — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
м razne izmene; козметичке измене |
||
Ред 30:
| long = 50.667
}}
[[Датотека:Fernão Vaz Dourado 1570-1.jpg|
'''Каспијско језеро''' (код [[Парси|Парса]] и [[Туркијски народи|туркијских народа]] названо '''''Хазарско море''''') је највеће [[језеро]] на [[Земља|Земљи]] из тог разлога неки га називају и '''''Каспијско море''''' ({{јез-рус|Каспийское море}}),<ref name=web1>{{cite web|title=Caspian Sea – Background |url=http://www.caspianenvironment.org/newsite/Caspian-Background.htm |archive-url=https://archive.is/20130703213331/http://www.caspianenvironment.org/newsite/Caspian-Background.htm |url-status=dead |archive-date=3. 7. 2013. |publisher=Caspian Environment Programme |accessdate=11. 9. 2012. |year=2009 }}</ref><ref>{{cite web|title=ESA: Observing the Earth – Earth from Space: The southern Caspian Sea |publisher = ESA.int|url = http://www.esa.int/esaEO/SEM5GYTLWFE_index_0.html|accessdate=25. 5. 2007.}}</ref> између [[Европа|Европе]] и [[Азија|Азије]], с површином од 371 000 -{km²}-.<ref>{{cite web|title=Unique Facts about Asia: Caspian Sea | website=Sheppard Software | url=http://www.sheppardsoftware.com/Asiaweb/factfile/Unique-facts-Asia4.htm | accessdate=19. 12. 2017.}}</ref> Северни део језера је плитак око 22 -{m}-, јер га попуњавају наноси реке [[Волга|Волге]], а јужни је дубљи, до 995 -{m}-. Површина језера је 28 m испод нивоа мора (светског океана). У језеро се уливају реке [[Волга]], [[Урал (река)|Урал]], [[Терек]] и [[Кура]],<ref name="LakeNet" /> међутим прилив слатке воде је мањи од количине воде која испари. Резултат је негативни водни биланс који је видљив у површини језера које је 1930. године било 442.000 -{km²}-, а 1980. године 368.000 -{km²}-.<ref name="LakeNet">[http://www.worldlakes.org/lakedetails.asp?lakeid=8762 Lake Profile: Caspian Sea]. ''LakeNet''.</ref>
Каспијско језеро је слано и у ствари је затворено море. Салинитет варира и износи од 0,05 ‰ на ушћу Волге до 11—13 ‰ на југоистоку. Међутим и то је свега трећина салинитета морске воде.<ref>[http://www.vliz.be/imisdocs/publications/133415.pdf Lake Basin Management Initiative - The Caspian Sea (2004)]</ref>
На обалама Каспијског језера налазе се државе:<ref>{{cite web|url=https://www.heritage.org/energy-economics/report/caspian-sea-ownership-not-issue-the-us-should-ignore |title = Државе које излазе на језеро |publisher=Source.ba |date=|accessdate=28. 2. 2014.}}</ref>
Ред 51:
=== Географија ===
[[Датотека:caspianseamap.png|
Каспијско језеро је највеће копнено водено тело на свету и сачињава 40 до 44% укупних [[Wiktionary:lacustrine|језерских]] светских вода.<ref name="irngaz">{{cite web|url=http://irangazette.com/12.html |archiveurl=https://web.archive.org/web/20090122212158/http://irangazette.com/12.html |archivedate=22. 1. 2009. |title = Caspian Sea |work=Iran Gazette |accessdate=17. 5. 2010.}}</ref> Обале Каспијског језера деле [[Азербејџан]], [[Иран]], [[Казахстан]], [[Русија]], и [[Туркменистан]]. Каспијско језеро је подељено на три различите физичке регије: северну, средишњу и јужну.<ref name="hooshang1">{{harvnb|Amirahmadi|2000|p=112}}</ref> Северно–средишња граница је Мангушлашки праг, који иде преко [[Chechen Island|Чеченског острва]] и [[Cape Tiub-Karagan|Тиуб-Караганског рта]]. Средишњо–јужна граница је Апшеронски праг, [[Aquatic sill|водени праг]] тектонског порекла између Евразијског континента и океанских остатака,<ref>{{cite journal|last=Khain|first=E. V.. Gadjiev A. N. Kengerli T. N.|title = Tectonic origin of the Apsheron Threshold in the Caspian Sea|journal=Doklady Earth Sciences |volume=414|year=2007|doi=10.1134/S1028334X07040149|pages=
Разлике између три региона су драматичне. Северно Каспијско језеро обухвата само Каспијски праг,<ref name="kost1">{{Cite book|author=A. G. Kostianoi and A. Kosarev|title = The Caspian Sea Environment|url=https://books.google.com/books?id=C1ajCHzI9OEC |accessdate=20. 5. 2012|year=2005|publisher=Birkhäuser|isbn=978-3-540-28281-5|pages=}}</ref> и веома је плитко; оно сачињава мање од 1% укупне водене запремине са просечном дубином од само {{convert|5|-|6|m|ft}}. Језеро се приметно спушта идући према средињем делу, где је просечна дубина 190 m.<ref name="dumont1"/> Јужно Каспијсо језеро је најдубље, са океанским дубинама од преко 1000 m, што знатно надмашује дубину других регионалних мора, као што је [[Персијски залив]]. Средње и јужно Каспијско језеро сачињавају 33% и 66% укупне водене запремине, респективно.<ref name="hooshang1"/> Северна порција Каспијског језера се типично залеђава током зиме, а током хладнијих зима се лед формира и на југу.<ref>{{cite web|url=http://ann.az/en/?p=19304 |title = News Azerbaijan|work=ann.az|accessdate=9. 10. 2015.}}</ref>
Ред 62:
=== Хидрологија ===
[[Датотека:Caspian Sea Kazakhstan Mangistau.jpg|
Каспијско језеро има карактеристике мора и језера. Оно се често наводи као највеће језеро на свету, мада оно није [[Свјежа вода|слатководно]] језеро. Оно садржи око 3,5 пута више воде, по запремини, од свих пет северно америчких [[Велика језера|Великих језера]] заједно. Каспијско језеро је једном било део [[Океан Тетис|океана Тетис]], али је постало окружено копном пре око 5,5 милиона година услед [[Тектоника плоча|тектонике плоча]].<ref name="irngaz"/> Река [[Волга]] (око 80% прилива) и река [[Урал (река)|Урал]] се уливају у Каспијско језеро, али оно нема природног одлива осим путем [[Испаравање|евапорације]]. Стога је каспијски [[екосистем]] [[Endorheic basin|затворени слив]], са својом сопственом историјом нивоа мора која је независна од [[EuНиво светског мора|еустатичког]] нивоа светских океана.
Ред 84:
== Фауна ==
[[Флора]] и [[Фауна]] Каспијског језера и околина разнолика је и изузетно занимљива. На овом језеру станишта имају каспијски галебови<ref>{{cite web| author = Keith Pritchard and Martin Cade |url=http://www.portlandbirdobs.org.uk/oi_caspian_gull_270208.htm |title=Каспијски галеб |publisher=Portlandbirdobs.org.uk |date=27. 2. 2008. |accessdate=28. 2. 2014. |archive-url=https://web.archive.org/web/20150924080110/http://www.portlandbirdobs.org.uk/oi_caspian_gull_270208.htm |archive-date=24. 9. 2015 |url-status=dead }}</ref> и каспијска чигра.<ref>{{cite web|author=Čeština |url=http://en.wikipedia.org/wiki/Caspian_Tern |title = Каспијска чигра |publisher=En.wikipedia.org |date=|accessdate=28. 2. 2014.}}</ref> Овде пролазе светске маршруте миграције птица селица а налазе се и многе јединствене врсте животиња као што је каспијска фока.<ref>{{cite web|url=http://amlramzes.blog.rs/blog/amlramzes/zivotinje-u-prirodi/2012/03/21/kaspijska-foka |title = Јединствена каспијска фока |publisher=Amlramzes.blog.rs |date=21. 3. 2012. |accessdate=28. 2. 2014.}}</ref> Како је језеро јако дуго било изоловано, развиле су се многе ендемске врсте риба међу којима су најпознатије различите врсте древне [[штитоноше|јесетре]], [[каспијска бела риба]],<ref>{{cite web|url=http://en.wikipedia.org/wiki/Caspian_kutum |title = Каспијска бела риба |publisher=En.wikipedia.org |date=17. 2. 2014. |accessdate=28. 2. 2014.}}</ref> [[каспијски лосос]] и [[плави ципал]]. Каспијски црни [[кавијар]] један је од најпознатијих специјалитета, изузетно тражен и цењен и у другим деловима света.<ref name="кавијар" >{{cite web|last=Петровић|first=Јасна|url=http://www.politika.rs/rubrike/Ekonomija/Carstvo-kavijara.sr.html |title = Каспијски кавијар и одлике јесетре |publisher=Politika.rs |date=23. 5. 2011. |accessdate=28. 2. 2014.}}</ref>
* Царство кавијара и јесетра једна од најстаријих врста риба<ref>{{cite web|url=http://www.vostok.rs/index.php?option=btg_novosti&idnovost=23647#.Utsg0tLAncc |title = Једна од најстаријих врста риба |publisher=Vostok.rs |date=16. 7. 2012. |accessdate=28. 2. 2014.}}</ref>
Јесетре насељавају Каспијско језеро у великом броју. Јесетра је типична по истуреном кљуну и назупченим леђима (подсећа на кечигу само што може да буде много већа). <ref name="кавијар"/> Највеђе залихе ове рибе су управо у Каспијском језеру, где се налази око 90 % светске популације јесетри.<ref>{{cite web|url=http://serbian.ruvr.ru/2011/08/12/54586597.html |title = 90 % од светске популације јесетри се налази у Каспијском језеру |publisher=Serbian.ruvr.ru |date=|accessdate=28. 2. 2014.}}</ref> Најбољи кавијар, бисерно-црне боје добија се од [[икра рибе|икре]] јесетре, рибе којом обилује Каспијско језеро. Кавијар је Русији познат одвајкада, тамошњи рибари су научили да га праве још у [[12. век]]у.<ref>{{cite web|url=http://pircenter.org/media/content/files/0/13413258611.pdf |title = Рибари на Каспију знају за кавијар од 12 века |publisher=Aah.rs |date=7. 2. 2013. |accessdate=28. 2. 2014.}}</ref>Црни кавијар се сматрао националним симболом Русије. За време [[цар]]а [[Иван IV Грозни|Ивана Грозног]] он је, као и јесетра постао обавезни атрибут царске трпезе. А од [[16. век]]а, пошто ју је пробао [[папа Јулије II]],<ref>{{cite web|url=http://www.vostok.rs/index.php?option=btg_novosti&idnovost=9373#.UtuxT9LAncc |title = Папа пробао кавијар |publisher=Vostok.rs |date=|accessdate=28. 2. 2014.}}</ref> кавијар се појавио и на столовима европских царева.<ref>{{cite web|url=http://www.vesti.rs/Moskva/Carska-riba-zahteva-carski-tretman.html |title = Кавијар за време царева |publisher=Vesti.rs |date=10. 6. 2011. |accessdate=28. 2. 2014.}}</ref>
Са развојем [[Руско царство|Руског царства]] улази као мода у исхрану широм [[Европа|Европе]] и Америке. [[Каспијски црни кавијар]] један је од напознатијих специјалитета,<ref>{{cite web|url=http://webzoom.freewebs.com/midnightsea/Sturgeon%20FishCaviar%20Dreams%20.pdf |title = Кавијар специјалитет |publisher=Srpskikod.org |date=|accessdate=28. 2. 2014.}}</ref> изузетно тражен и цењен у другим деловим света. Двадесет шест врсти јесетре непосредни су генетски наследник праисторијских риба<ref>{{Cite book|last=Иванов|first=П. В.. |title = Рыбы Каспийского моря (систематика, биология, промысел) |location= Астрахань |publisher= Изд-во АГТУ |year=2012 }}</ref> и могу да живе до сто година. Њихово месо је врло укусно и тражено, а икра се већ вековима служи на источњачким трпезама. Становници око каспијског језера стрпљиво чекају, да им моћно каспијско језеро подари икру јесетре. Кажу да је потребно много стрпљења да се дочека тренутак да се мрести риба.
* Зебраста [[џиновска шкољка|шкољка]] - (''Dreissena polymorpha'')
Ова шкољка пореклом је из језера јужне Русије.<ref name="шкољка">{{cite web|url=http://www.gimnazijaso.edu.rs/gornje-podunavlje/zivotinje/beskicmenjaci/mekusci/skoljke.php |title = Шкољке |publisher=Gimnazijaso.edu.rs |date=|accessdate=28. 2. 2014.}}</ref> Претпоставља се да се проширила путем страних [[
* Каспијска фока - ''(Pusa caspica)''
[[Каспијска фока]] је једини морски сисар пронађен у Каспијском језеру и нигде више на свету.<ref>{{cite web|url=http://amlramzes.blog.rs/blog/amlramzes/zivotinje-u-prirodi/2012/03/21/kaspijska-foka |title = Јединствена Каспијска фока |publisher=Amlramzes.blog.rs |date=21. 3. 2012. |accessdate=28. 2. 2014.}}</ref> Пошто је северни басен свега неколико метара дубок и замрзава током зиме, чини одлично станиште [[фока]] са својим леденим површинама на води. За разлику од друге врсте, ове фоке не копају [[Јазбина|јазбине]] за младунце јер обично нема довољно [[снијег|снега]] за то.
Ред 102:
== Литература ==
{{refbegin|30em}}
* {{Cite book| ref=harv|last=Иванов|first=П. В.. |title = Рыбы Каспийского моря (систематика, биология, промысел) |location= Астрахань |publisher= Изд-во АГТУ |year=2012 }}
* {{Cite book| ref=harv|author=A. G. Kostianoi and A. Kosarev|title = The Caspian Sea Environment|url=https://books.google.com/books?id=C1ajCHzI9OEC |accessdate=20. 5. 2012|year=2005|publisher=Birkhäuser|isbn=978-3-540-28281-5|pages=}}
* {{Cite book| ref=harv|last=Dumont|first=Henri J.|last2=Shiganova|first2=Tamara A.|last3=Niermann|first3=Ulrich|title = Aquatic Invasions in the Black, Caspian, and Mediterranean Seas|url=https://books.google.com/books?id=CFZqnCfulHwC|accessdate=20. 5. 2012|year=2004|publisher=Springer|isbn=978-1-4020-1869-5|pages=}}
* {{Cite book| ref=harv|last=Amirahmadi|first=Hooshang|title = The Caspian Region at a Crossroad: Challenges of a New Frontier of Energy and Development|url=https://books.google.com/books?id=zMQp4_Shq90C&pg=PA112|accessdate=20. 5. 2012|year=2000|publisher=Palgrave Macmillan|isbn=978-0-312-22351-9|pages=112}}
* {{Cite book| ref=harv|author= [[Карелин, Григорий Силыч|Карелин Г. С.]]|title = Путешествия Григория Силыча Карелина по Каспийскому морю |url= http://elib.shpl.ru/ru/nodes/8727-karelin-g-s-puteshestviya-g-s-karelina-po-kaspiyskomu-moryu-spb-1883-zapiski-imp-rus-geogr-o-va-po-obschey-geografii-t-10#page/1/mode/grid/zoom/1 |issue=Зап. Русского географического общества|year=1883|volume=10 |pages=497}}
* {{Cite book| ref=harv|last=Филиппов|first=М. Н..|title = Об изменении уровня Каспийского моря |url= http://elib.shpl.ru/ru/nodes/8635-filippov-n-m-ob-izmenenii-urovnya-kaspiyskogo-morya-spb-1890-zapiski-imp-rus-geogr-o-va-po-obschey-geografii-t-hh-2#page/1/mode/grid/zoom/1 |issue= Зап. Русского географического общества|year=1890|том =
| страниц=112}}
* {{Cite book| ref=harv|author=Прошкина—Лавренко А. И., Макарова И. В. |title = Водоросли планктона Каспийского моря|location= Л.|publisher= Наука|year=1968|pages=291}}
* {{Cite book| ref=harv|author= [[Агамалиев, Фарзали Гаибкули оглы|Агамалиев Ф. Г.]]|title = Инфузории Каспийского моря: систематика, экология, зоогеография |location= Л.|publisher= Наука|year=1983|pages=232}}
* {{Cite book| ref=harv|last=Яблонская|first=А. Е..|title = Каспийское море: Фауна и биологическая продуктивность|location= М.|publisher= Наука|year=1985|pages=277}}
* {{Cite book| ref=harv|last=Байдин|first=С. С.., Косарев А. Н.|title=Каспийское море: Гидрология и гидрохимия|url=http://aquacultura.org/upload/files/pdf/library/sea/Каспийское%20 mоре.pdf|location=М.|publisher=Наука|year=1986|pages=261}}{{Мртва веза|date=04. 2019. |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}
* {{Cite book| ref=harv|last=Крылов|first=А. Н.. |title = Каспийское море: Геология и нефтегазоносность|location= М.|publisher= Наука|year=1987|pages=295}}
* {{Cite book| ref=harv|last=Беляева|first=Н. В.. |title = Каспийское море: Ихтиофауна и промысловые ресурсы|location= М.|publisher= Наука |year=1989|pages=234}}
* {{Cite book| ref=harv|last=Косарев|first=Н. А.. |title = Каспийское море: Структура и динамика вод|location= М.|publisher= Наука |year=1990|pages=164}}
{{refend}}
| |||