Окамењена муња — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Бот: обликујем ISBN |
м razne izmene |
||
Ред 2:
'''Окамењена муња''' или фулгурит је природна шупља стаклена цев која настаје у [[Кварцном|кварцном песку]] (SiO2) приликом удара <ref>{{Cite journal| year=1998|editor-last=Codding|editor-first=Penelope W.|title=Structure-Based Drug Design|url=http://dx.doi.org/10.1007/978-94-015-9028-0|doi=10.1007/978-94-015-9028-0}}</ref>. Настаје када муња удари и подигне температуру песка изнад 1800 C тренутно калећи кварц. Након хлађења и спајања настају цевасти облици. Поступак траје око једне секунде, а добијени фулгурит приказује пролаз муње кроз земљу<ref>{{Citation|title=8. Corporate Governance Where Were the Directors?|url=http://dx.doi.org/10.3138/9781442657175-009|publisher=University of Toronto Press|date=31. 01. 2009.|accessdate=23. 11. 2019.|isbn=978-1-4426-5717-5|first=David R.|last=Beatty}}</ref>[[Стакло|. Стакло]] које се ствара се назива ''lehaterijelit,'' а може га створити и ударац [[метеорит]]а или [[вулкан]]ска експлозија. Будући да је то [[Amorfnost|аморфна]], спада у групу минералоида. Окамењене муње могу понекад досезати и до 15 метара у дубину тла, а промера су и неколико центиметара. Фулгурити су доста крхки и ломе се при ископавању из тла. <ref>{{Cite journal|date=01. 01. 1859.|title=The New American Cyclopædia|url=http://dx.doi.org/10.1038/scientificamerican01011859-138c|journal=Scientific American|volume=14|issue=17|doi=10.1038/scientificamerican01011859-138c|issn=0036-8733| pages = 138–138}}</ref>
Цеви могу имати промер и неколико центиметара, а могу бити дуге неколико метара. Најдужа окамењена муња која је пронађена била је дуга око 5 метара.<ref>{{Citation|title=Anthropogenic Pyrometamorphism|url=http://dx.doi.org/10.1007/3-540-29454-6_6|publisher=Springer-Verlag|accessdate=23. 11. 2019.|
== Референце ==
|