Узбуњивач — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
м razne izmene; козметичке измене |
||
Ред 1:
'''Узбуњивач''', '''звиждач''' или '''дувач у пиштаљку''' ({{јез-енгл|whistleblower}}) израз је за храброг појединца који из високо [[морал]]них разлога одлучује да, уз ризик по сопствену каријеру, јавно проговори o незаконитим или неетичким делима надређених му појединаца. Индивидуалац је запослен у некој институцији и који одаје одређену нелегалну активност те организације обично трећој страни која се налази ван те организације и која може да предузме мере против те активности.
Постоје три врсте узбуњивања: спољашње (одговорним државним органима), унутрашње (надређенима у оквиру организације) и узбуњивање путем медија. Постоје две врсте доказа узбуњивача: докази који узбуњивачи поседују и докази на које указују, а орган којем се обраћа тек мора да прикупи.
Ред 20:
У књизи „-{Whistleblowing: In Defense of Proper Action}-“ се даје дефиниција по којој се узбуњивање „дешава када запослен или бивши запослен пренесе неку информацију некоме на позицији са које може да дела према проблему, и чини то ван организације.“ Ова дефиниција је карактеристична због тога што не покрива мотиве узбуњивача и не користи термине попут штетно, корумпирано, лоше и слично. На тај начин се не говори о мотивима или активностима организације као „добрим или лошим.“{{sfn|Arszulowicz|Gasparski|2011|p=84}}
Једна од најопширнијих дефиниција је дефиниција коју је дао Питер Џаб (-{Peter Jubb}-), прегледавши пре тога бројне дефиниције узбуњивача. Он сматра да је ово било неопходно, јер је постојао ризик да узбуњивање постане синоним за информисање. По Џабу је узбуњивање ужи појам од информисања и представља специјалан случај корисног информисања.<ref name="Vanderckhove">{{Cite book|last=Vandekerckhove|first=Wim|title=Whistleblowing and Organizational Social Responsibility: A Global Assessment|year=2006|publisher=Ashgate Publishing|location=Hampshire|pages=
{{цитат|Узбуњивање је намеран необавезан чин откривања [[информација]] у јавности, од стране особе која је имала или има привилегован приступ [[подаци]]ма или информацијама организације, о нетривијалним незаконитостима или других преступа, било стварних, сумњивих или предвиђаних која имплицирају и под контролом су те организације, неком екстерном ентитету који има потенцијал да исправи тај преступ.<ref name="Vanderckhove"/>}}
Ред 77:
== Последице узбуњивања ==
Прва последица узбуњивања јесте могућност јављања ''одмазде''. Према Члану 2 Правилника о заштити лица које пријави сумњу на корупцију, одмазда се дефинише као „свако чињење или нечињење према узбуњивачу које доводи до следећих штетних последица: психичког или физичког узнемиравања или злостављања, покретања дисциплинског поступка, премештаја на ниже радно место и задржавање у напредовању; доношења решења о престанку радног односа или отказа уговора о раду; предузимања или изрицања мере која неповољно утиче на радно правни статус и радне услове; озбиљне и стварне претње да ће бити предузета било која од наведених мера.“<ref>{{cite web|title=Правилник о заштити лица које пријави сумњу на корупцију|url=http://www.acas.rs/wp-content/uploads/2010/03/Pravilnik_o_zastiti_uzbunjivaca.doc.|publisher=Агенција за борбу против корупције|accessdate=16. 4. 2015}}</ref>
Иако су у принципу узбуњивачи заштићени од послодавца, врло је чест случај одмазде над њима. Па тако на пример у САД 2011. години, иако је забележен раст узбуњивања од 11%, раст одмазде се је повећао за око 83%, што може имати негативан ефекат на будућа узбуњивања. Такође је повећана и појава физичког насиља, па је тако 2009. само 4% узбуњивача искусило неки облик физичког насиља, док се је 2011. тај број повећао на 31% и престигао ненасилне облике одмазде.<ref name=ORourke>{{cite web|last=O’Rourke|first=Morgan|title=Whistleblower Retaliation on the Rise|url=http://www.rmmagazine.com/2012/09/13/whistleblower-retaliation-on-the-rise/|website=Risk Managment Society|accessdate=16. 4. 2015|date=13. 9. 2012}}</ref>
Ред 110:
== Литература ==
{{refbegin|2}}
* {{Cite book| ref=harv|last=Thomas|last2=Stephen B|last3=Quinn|first3=Sandra Crouse|title=The Tuskegee Syphilis Study, 1932 to 1972: Implications for HIV Education and AIDS Risk Education Programs in the Black Community|year=1991|publisher=American Public Health Association|url=http://minority-health.pitt.edu/393/1/The_Tuskegee_Syphilis_Study_1932_to.pdf|accessdate=14. 4. 2015.|archive-url=https://web.archive.org/web/20120723000453/http://minority-health.pitt.edu/393/1/The_Tuskegee_Syphilis_Study_1932_to.pdf|archive-date=23. 7. 2012|url-status=dead|pages=82}}
* {{Cite book| ref=harv|last=Vandekerckhove|first=Wim|title=Whistleblowing and Organizational Social Responsibility: A Global Assessment|year=2006|publisher=Ashgate Publishing|location=Hampshire|pages=
* {{Cite book| ref=harv|last=Arszulowicz|first=Marek|last2=Gasparski|first2=Wojciech W.|title=Whistleblowing: In Defense of Proper Action|year=2011|publisher=Transaction Publishers|location=New Jersey|pages=84}}
* {{Cite book| ref=harv|last=Johnson|first=Roberta Ann|title=Whistleblowing: When it Works--and why|year=2003|publisher=Lynne Rienner Publishers|location=London|pages=4}}
* {{Cite book| ref=harv|last=Nader
{{refend}}
| |||