|
== Делокруг ==
Државни савет Краљевине Југославије је као врховни управни суд наследио Државни савет уиз [[Краљевина Југославија|КраљевиниКраљевине Срба, Хрвата и Словенаца]] чије је уређење било прописано ''Законом о Државном савету и управним судовима'' од [[17. мај]]а [[1922]]. Затим, према [[Видовдански устав|Видовданском уставу]] ([[1921]]) постојао је Државни савет са следећим дужностима: као највиши управни суд решавао је о споровима управне природе, као управни орган врховне државне управе решавао је о актима управне природе за које је било потребно његово одобрење, вршио је надзорну власт над самоуправним јединицама, решавао је сукобе о надлежности између државних управних власти и између државних и самоуправних власти, решавао је и о другим питањима која би му била стављена у надлежност.<ref>Члан 103. Устава Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца (1921)</ref>
Државни савет је радио у саставу одељења, а подела рада међу њима се одређивала сваке године. Одељења Државног савета:<ref>Састав одељења Државног савета и подела рада за 1932. годину</ref>
Одељења Државног савета:<ref>Састав одељења Државног савета и подела рада за 1932. годину</ref>
* Прво одељење — предмети Председништва Министарског савета, Министарства спољних послова, предмети Одељења вера Министарства правде, Министарства унутрашњих послова, све самоуправне ствари по закону о општинама, самоуправни буџети и сукоби надлежности;
* Друго одељење — предмети Министарства трговине и индустрије, Министарства просвете, Министарства социјалне политике и народног здравља, Министарства пољопривреде са свим предметима аграрне реформе било да је по истим одлуку донео министар или управни суд;
== Састав ==
ПоПрема ''Закону о изменама и допунама Закона о Државном савету и управним судовима''<ref>Закон о Државном савету и управним судовима, од 17. маја 1922.</ref> ([[1929]]) Државни савет је имао тридесет чланова. Чланове је постављао краљ на предлог председника [[Министарски савет Краљевине Југославије|Министарског савета]].<ref>Чланови 1. и 2. Закона о изменама и допунама Закона о Државном савету и управним судовима (1929)</ref> Чланови Државног савета и управних судова су могли бити уклоњени са свога места, преведени у друга звања државне службе и стављени у пензију краљевим указом на предлог председника [[Министарски савет Краљевине Југославије|Министарског савета]] односно министра правде.
Сваки [[управни суд]] је имао свога председника и потребан број судија. Они су се постављали краљевим указом на предлог министра правде. Управни судови су решавали у одељењима од тројице судија од којих је један председавао. Распоред судија у одељењима управних судова су вршили председници управних судова односно њихови заменици.<ref>Чланови 4. и 5. Закона о изменама и допунама Закона о Државном савету и управним судовима (1929)</ref>
== Види још ==
| 