Сливница (Бугарска) — разлика између измена

Сливница је појам значајан за српску историју, јер је тај спољашње гледано велики пораз покренуо многа унутрашња питања и освестио Србе. Управо због те "националне срамоте", дошло је до националног отрежњења и буђења огромног потенцијала. Од тада је кренуло српство узлазном путањом, чистих рачуна и великог елана у величанствену националну епопеју. Краљ Милан је пред смрт исповедио: ''Не само да се кајем за Сливницу, него налазим да је она највећа заслуга моје двадесетогодишње владавине у Србији.''<ref>Петар В. Крстић: "Нововековне српске династије у мемоаристици", Београд 2007.</ref> Сливница је најпре била прича у [[Српско-бугарски рат (1885)|Српско-Бугарском рату 1885]]. године. Српска војска је ту доживела велики пораз од бугарске војске, 17-19. новембра 1885. године. Погинуло је током битке 3.000 Срба и 2.500 Бугара. У српском памћењу пораз у Сливници је остао "непреболна рана". Песник [[Војислав Илић млађи]] је посветио трагедији Сливнице, једну родољубиву песму.<ref>Војислав Илић млађи: "Песме", Београд 1920.</ref> Прилика за освећење настала је у лето 1913. године, када су Срби потукли "до ногу" Бугаре у чувеној [[Брегалничка битка|Брегалничкој бици]]. Борила се победничка српска војска силовито, надахнута паролом - аманетом<ref>"Илустрована ратна хроника", Београд 1913.</ref>: '''За Сливницу - Брегалницу!''' Тада се говорило и ''Косово је освећено - Сливница је покајана!''.<ref>"Балкански рат у слици и речи", Београд 1913.</ref>