Грб Београда — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Поништена измена бр. 22866840 корисника Autobot (разговор)
ознака: поништење
Ред 355:
| alt2 =
| caption2 = 52. Велики грб Београда, усвојен 2003. године. Аутор је Драгомир Ацовић.{{sfn|Ацовић|2008|p=641}}{{sfn|Палавестра|2010|p=117}}<br />
Симболика Великог грба града: двоглави орао је симбол српске државноси и са грбом Београда на грудима наглашава статус престонице, док мач и маслинова грана означавају спремност на борбу у рату и сарадњу у миру. Грб при дну подсећа на хералдичку историју града. Одличја евоцирају славну прошлост и заслуге грађана, а храстове гране алудирају на грађанске врлине. Бедемска круна са пет зуабацазубааца изнад штита припада само главном граду, а драгуљи дијадема само историјским престоницама.{{sfn|Палавестра|2010|p=118}}
}}
Отварање питања хералдичког приказивања одликовања која су током историје додељивана Београду први пут је покренута током расправа о градском грбу 1990. — 1991. године. Милош Ћирић је тада јавно изашао са својим предлогом великог грба који је требало да садржи четири београдска одликовања{{sfn|Ћирић|1991|p=117}}, а на овом трагу је била и Радна група чији предлог за велики грб Београда који би садржао одликовања није никад озбиљније разматран. (сл 50) Овакво стање се одржало све до [[1997]]. године када Скупштина града Београда потписује уговор са Српским хералдичким друштвом у циљу израде средњег и великог грба града. На свим предлозима које је Друштво понудило Скупштини, како и за један тако и други степен грба, су били садржани прикази одликовања у аверсу са тракама са доње стране штита.{{sfn|Ацовић|1997|p=301}} Приликом израде предлога хералдичари из СХД су се највише освртали на француску и чехословачку хералдичку праксу приказивања одликовања, имајући у виду композицију одликовања којима је град почаствован, али и фактом да југословенска пракса није постојала нити је приказивање градских одличја било регулисано било каквом правном одлуком од формалног увођења градског грба 1931 године.{{sfn|Ацовић|1997|p=300—301}}