Свето копље — разлика између измена

1.875 бајтова додато ,  пре 3 месеца
#1Lib1Ref
(#1Lib1Ref)
(#1Lib1Ref)
Копље је било стари талисман моћи. Још је Џошуа њиме дао знак својим војницима да великом виком сруше зидове Јерихона. То исто копље је краљ Саул у тренутку љубоморе бацио на младог Давида. Херод Велики је држао ово копље као симбол моћи над животом и смрћу људи, када је наредио покољ невине деце у Јудеји како би убио дете по имену Христ које ће порасти и постати "Краљ Јевреја". Сада су то копље носили спремни да поломе кости Исусу Христу. Лонгин је учинио ово дело из саосећања да би заштитио тело Исусово од масакра. <ref>{{cite web |title=Longinovo Koplje |url=https://www.conopljanews.net/koplje_sudbine.html |website=conopljanews.net |accessdate=29. 1. 2020}}</ref>
 
У међувремену, у жлеб на средини копља уметнут је ексер са крста и обложен златним нитима. Постао је света реликвија, за коју се говорило да поседује чудесна својства и да онај који га поседује, у својим рукама држи судбину човечанства. Следећих векова, Копље је мењало власнике. Из Јерусалима су га 615. године однели Персијанци (који су га сломили на два дела), затим је неким нејасним путем дршка стигла до Византије и после освајања Константинопоља, припала султану Бајазиту II, који ју је поклонио папи Иноћентију VIII. Прича се да је данас у једном од носећих стубова куполе базилике Св. Петра у Ватикану.
 
Што се тиче металне оштрице копља, она је - према једној верзији у 13. веку стигла до руку краља Француске, светог Луја, који ју је похранио у Капели Светаца у Паризу. Одатле је нестало у време Француске револуције да би се, за време Другог светског рата нашло у Кракову, одакле је доспело до руку Адолфа Хитлера, који га је прогласио фалсификатом.<ref>{{cite web |title=KOPLJE SUDBINE |url=http://www.bosnic.com/KOPLJE-SUDBINE-0505449330.html |website=bosnic.com |accessdate=29. 1. 2020}}</ref>
 
== Референце ==