Свето копље — разлика између измена

нема резимеа измене
(#1Lib1Ref)
Свето копље је чест предмет и мотив филмова, књига и уметничких дела везаних уз [[хришћанска митологија|хришћанску митологију]].
 
Према легенди, из ране на [[Исус|Исусовом]] телу крв је попрскала лице [[Центурион|центуриона]] који је начинио и он је, полуслеп јер је боловао од [[Катаракта|катаракте]], изненада прогледао. Центурион, који је починио тај чин милости, звао се Гај Касије Лонгин, и хришћанско предање ће га касније препознати као Лонгина Копљоношу, Лонгина Столпника или Апостола Христове крви. [[Свети Лонгин]] се и данас поштује као светац и у католичкој и у превославној цркви.<ref>{{cite web |last1=Стојиљковић |first1=Дејан |title=TAJNA KOPLJA KOJIM JE PROBODEN ISUS |url=https://www.blic.rs/kultura/vesti/tajna-koplja-kojim-je-proboden-isus-u-njegove-moci-verovali-su-hitler-karlo-veliki/nzngekk |website=blic.rs |accessdate=29. 1. 2020}}</ref>
 
Копље је било стари талисман моћи. Још је Џошуа њиме дао знак својим војницима да великом виком сруше зидове [[Јерихон|Јерихона]]. То исто копље је краљ Саул у тренутку љубоморе бацио на младог [[Давид|Давида]]. [[Херод]] Велики је држао ово копље као симбол моћи над животом и смрћу људи, када је наредио покољ невине деце у [[Јудеја|Јудеји]] како би убио дете по имену Христ које ће порасти и постати "Краљ Јевреја". Сада су то копље носили спремни да поломе кости Исусу Христу. Лонгин је учинио ово дело из саосећања да би заштитио тело Исусово од масакра. <ref>{{cite web |title=Longinovo Koplje |url=https://www.conopljanews.net/koplje_sudbine.html |website=conopljanews.net |accessdate=29. 1. 2020}}</ref>
 
== Римско ==
 
У међувремену, у жлеб на средини копља уметнут је ексер са крста и обложен златним нитима. Постао је света реликвија, за коју се говорило да поседује чудесна својства и да онај који га поседује, у својим рукама држи судбину човечанства. Следећих векова, Копље је мењало власнике. Из [[Јерусалим|Јерусалима]] су га 615. године однели [[Персијанци]] (који су га сломили на два дела), затим је неким нејасним путем дршка стигла до [[Византија|Византије]] и после освајања [[Константинопољ|Константинопоља]], припала султану [[Бајазит II|Бајазиту II]], који ју је поклонио [[Папа Иноћентије VIII|папи Иноћентију]] VIII. Прича се да је данас у једном од носећих стубова куполе [[Базилика Св. Петра|базилике Св. Петра]] у [[Ватикан|Ватикану]].
 
== Бечко ==
 
Што се тиче металне оштрице копља, она је - према једној верзији у 13. веку стигла до руку краља [[Француска|Француске]], светог Луја, који ју је похранио у Капели Светаца у [[Париз|Паризу]]. Одатле је нестало у време [[Француска револуција|Француске револуције]] да би се, за време [[Други светски рат|Другог светског рата]] нашло у [[Краков|Кракову]], одакле је доспело до руку [[Адолф Хитлер|Адолфа Хитлера]], који га је прогласио фалсификатом.<ref>{{cite web |title=KOPLJE SUDBINE |url=http://www.bosnic.com/KOPLJE-SUDBINE-0505449330.html |website=bosnic.com |accessdate=29. 1. 2020}}</ref>
 
Копље судбине које се чува у [[Беч|Бечу]], у Царској ризници у палати Хофбург, дошло је у посед римског цара Отоа I у 10. веку, али је његов пут потпуно непознат. У њега је 1084. угравиран натпис "ексер нашег господа" због ексера који је у њега утиснут а за кога се верује да је са христовог распећа. 1273. године је први пут коришћено у обреду крунисања цара, а 1350. је по средини превучено златним наглавком. 1424. године га је император Сигисмунд пребацио из [[Праг|Прага]] у свој родни [[Нирнберг]], одакле је због приближавања француских револуционарних снага пребачен у Беч.
 
== Јерменско ==
 
Древни [[Вагаршапат]], једна од историјских престоница древних краљева овог народа, дом је трећег копља за које се врује да је оружје којим је прободен хришћански месија. Прво помињање ове реликвије је у тексту "Свете реликвије нашег Господа Исуса Христа" из 13. века, према коме је она донешена у [[Јерменија|Јерменију]] од стране [[Апостол Тадеј|апостола Тадеја]] који је живео у 1. веку. СеединомСредином 17. века француски путописац Таверније био је први западњак који је видео ово копље у Јерменији. Руси су почетком 19. века освојили манастир и практично украли светињу, пребацивши је у [[Тбилиси]], који је тада био део [[Руско царство|Руског царства]]. Касније је ипак враћен [[Јермени|Јерменима]].<ref>{{cite web |title=GDE JE KOPLJE SUDBINE KOJIM JE PROBODEN ISUS? |url=https://www.telegraf.rs/zanimljivosti/zabavnik/1245433-gde-je-koplje-sudbine-kojim-je-proboden-isus-koja-je-od-ove-tri-prava-svetinja-foto |website=telegraf.rs |accessdate=29. 1. 2020}}</ref>
 
== Референце ==