Манастир Ђурђеви ступови (Црна Гора) — разлика између измена

м
Враћене измене 93.138.22.225 (разговор) на последњу измену корисника Serbian Nickmen
м (Враћене измене 93.138.22.225 (разговор) на последњу измену корисника Serbian Nickmen)
ознака: враћање
| јурисдикција = [[Српска православна црква|СПЦ]]
}}
'''Манастир Ђурђеви ступови''' код [[Беране|Берана]] у старој [[Будимља (жупа)|жупи Будимљи]] је манастир [[Епархија будимљанско-никшићка|владичаанстваЕпархије будимљанско-никшићкоганикшићке]], [[Српска православна црква|Српске православне цркве]]. Манастир је задужбина [[Првослав Немањић|Стефана Првослава]] (ум. пријепре 1220), сина великог жупана [[Тихомир Завидовић|Тихомира]], најстаријег брата [[Стефан Немања|Стефана Немање]], његов гроб се налази унутар богомољеманастира. Градња храмаманастира је завршена [[1213]]. године.<ref>[http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/reportaze/aktuelno.293.html:446969-Jubilej-Djurdjevih-stupova-Osam-vekova-svetlosti Јубилеј Ђурђевих ступова: Осам векова светлости („Вечерње новости“, 1. август 2013)]</ref> [[Свети Сава]] је [[1219]]. године успоставио [[Будимљанска епархија|БудимљанскоБудимљанску владичанаствоeпископију]] и у овом храму устоличио првог будимљанског владикуепископа Јакова.
 
== ПоријеклоЕтимологија имена ==
'''Ступ''' - Представља пространији комад обрадивог земљишта у посједупоседу владара, властеле или црквених установеинституција, који су га непосредно искоришћавали. Зато се може рећи да су ступови били диодео властелинске причуверезерве, обрађиван бесплатним радом зависног становништва.
 
== ПрошлостИсторија ==
[[Датотека:Pecka patrijarsija mapa sr.png|мини|270п|Просторни опсег обновљене [[Пећка патријаршија|Српске патријаршије]] током 16. и 17. вијекавека, са убиљеженимубележеним мјестомместом манастира Ђурђеви ступови у Будимљи]]
Од 18. до 20. вијекавека [[Османско царство|Турци]] су 5 пута пљачкали и палили храмманастир и то [[1738]], [[1825]], [[1862]], [[1875]]. и [[1912]]. године. Истакнуте личности овеовог богомољеманастира су били настојатељигуман Нићифор и настојатељигуман [[Мојсије Зечевић]] који је представљао духовног вођу [[Васојевићи|Васојевића]] у борби против Турака.
 
У овом храмуманастиру сачувани су дијеловиделови старог живописа. По новијим истраживањима спољна припрата је живописана у вријемевреме [[стефан Душан|цара Душана]]. Остаци живописа у олтару такође потичу из [[Немањићи|Немањићког доба]].
Одлуком Светог Архијерејског Сабора [[Српска православна црква|Српске православне цркве]] маја [[2001]]. године, обновљено је владичанаскоепископско сједиштеседиште у Ђурђевим Ступовима оснивањем [[Епархија будимљанско-никшићка|владичанастваЕпархије Будимљанско-никшићкогникшићке]].
Дана 4. маја [[2002]]. године у манастиру је устоличен [[Јоаникије Мићовић]] као владикуепископ Будимљанско-никшићкогникшићки.
 
БогомољаМанастир је августа 2013. године обиљежилаобележио 800 година постојања,<ref>[http://www.novosti.rs/vesti/planeta.300.html:444230-Berane-Spomenica-za-jubilej Беране: Споменица за јубилеј („Вечерње новости“, 15. јул 2013)]</ref> 3. августа је била свечана академија,<ref>[http://www.spc.rs/sr/svechana_akademija_povodom_osam_vjekova_djurdjevih_stupova Свечана академија поводом осам вјекова Ђурђевих Ступова (СПЦ, 4. август 2013)]</ref> а 4. августа литургија.<ref>[http://www.spc.rs/sr/djurdjevi_stupovi_bili_su_dusha_dushe_narodne Ђурђеви ступови били су душа душе народне (СПЦ, 5. август 2013)]</ref>
 
О једном од заслужнијих првопастираархимандрита ове свете обитељи, Данилу Радуловићу, писао је [[Цетињски вјесник]] 1912. године <ref>{{Cite book|last=|first=|authorlink=|title=Цетињски вјесник, Архимандрит Д. Радуловић, број 23, укуцати бр. стр. 91|year=1912|url=http://digitalnezbirkenbcg.me/sken_prikaz_1_f.php?id_jedinice=684#|publisher=|location=Цетиње|id=|accessdate=26. 05. 2016|archive-url=https://web.archive.org/web/20160806003313/http://digitalnezbirkenbcg.me/sken_prikaz_1_f.php?id_jedinice=684|archive-date=06. 08. 2016|url-status=dead}}</ref>.
 
== Види још ==
{{colend}}
 
== ИзвориРеференце ==
{{reflist|2}}
 
== КњижевностЛитература ==
{{refbegin|2}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Богдановић|first=Димитрије|authorlink=Димитрије Богдановић|chapter=Преображај српске цркве|title=Историја српског народа|volume=књ. 1|location=Београд|publisher=Српска књижевна задруга|year=1981|url=https://books.google.com/books?id=EugJAQAAIAAJ|pages=315-327}}
{{Commonscat|Đurđevi stupovi (Berane)}}
* [http://www.eparhija.me/manastir-djurdjevi-stupovi Званична презентација]
* [http://www.panacomp.net/manastir-durdevi-stupovi-na-limu/]
* [http://radioberane.me/manastir-durdevi-stupovi-simbol-i-zastitnik-berana/]
 
[[Категорија:Манастири Епархије будимљанско-никшићке|Ђурђеви ступови]]
[[Категорија:Српски православни манастири у Црној Гори|Ђурђеви ступови]]
[[Категорија:Задужбине Немањића|Ђурђеви ступовиЂ]]
[[Категорија:Споменици културе Црне Горе|Ђурђеви ступовиЂ]]
[[Категорија:Средњовјековне цркве у Црној Гори|Ђурђеви ступовиЂ]]
[[Категорија:Историја Берана|Ђурђеви ступови]]
[[Категорија:Општина Беране]]
[[Категорија:Историја Берана|Ђурђеви ступови]]