Кичмењаци — разлика између измена

Још један рани кичмењак је -{''[[Haikouichthys]]''}-. За разлику од друге фауне која је доминирала Камбријанцима, ове групе су имале основни стадијум кичменог тела: нотохорду, рудиментарне пршљенове и добро дефинисану [[глава|главу]] и [[реп]].<ref>{{cite web|last=Waggoner|first=B.|title=Vertebrates: Fossil Record|url=http://www.ucmp.berkeley.edu/vertebrates/vertfr.html|publisher=UCMP|accessdate=15. 7. 2011}}</ref> Сви ови рани кичмењаци нису имали [[чељустВилица|вилице]]и и ослањали су се на храњење близу дна.<ref>{{Cite book|title=The Complete Guide to Prehistoric Life|year=2005|publisher=Firefly Books|author=Tim Haines, T.|last2=Chambers|first2=P.|pages=0}}</ref> Група кичмењака несигурне филогеније, конодонта попут малих [[јегуља]], позната су из микрофосила њихових парних зубних сегмената од касног [[камбријум]]a до краја [[тријас]]a.<ref>{{Cite journal|doi=10.1111/j.1469-185X.1999.tb00045.x|last=Donoghue|first= P. C. J. |last2=Forey| first2 = P. L. |last3=Aldridge| first3 = R. J. |date=мај 2000 | title = Conodont affinity and chordate phylogeny | url = | journal = Biological Reviews | volume = 75 | issue = 2| pmid = 10881388 |pages=191-251}}</ref>

Први кичмењаци са чељустимавилицама појавили су се у најновијем [[ордовицијум]]у и постали су уобичајени у [[Девон (периода)|девону]], често познатом као „''доба риба''”.<ref name=britannica1954>{{Cite book|title=Encyclopædia Britannica: a new survey of universal knowledge, Volume 17|year=1954|publisher=Encyclopædia Britannica|pages=107}}</ref> Две групе кошчаних [[риба]], [[зракоперке]] и [[саркоптеригије]],{{sfn|Berg|Solomon|Martin|2004|pp=599}} развиле су се и постале уобичајене. Девонци су такође видели пропаст практично свих бесчељусних риба, осим лампреја и тегова, као и -{''Placodermi''}-, група оклопних [[риба]] која је доминирала целим тим периодом од касног [[силур]]ија. Девонски период је такође осведочио пораст првих лабиринтодонта, који су били прелазни облик између [[риба]] и [[Водоземци|водоземаца]].

[[Рибе]] храну уносе кроз уста уз помоћ чељустивилица. Већина риба има зубе и непокретан језик (код копнених животиња је много развијенији). Рибе такође немају [[пљувачне жлезде]], јер кроз њихову усну дупљу стално пролази вода. Храна се даље креће кроз ждрело, које је код риба и осталих водених кичмењака више развијено него код копнених и садржи прорезе за [[Комуникација|комуникацију]] са спољашњом средином, те у једњак, па затим у [[Трбух|стомак]]. Ту се одвија делимична пробава уз деловање желудачних сокова (који садрже [[Želudačna kiselina|киселине]] и [[ензим]]е), а храна се потом креће кроз црева за даљњу пробаву и апсорпцију храњивих материја у крв. Неке рибе имају црева само једне величине, па се код њих не разликују танко и дебело црево. Рибе које су претежно [[месојед]]и обично имају краћа црева од [[биљојед]]а. Отпадне материје излазе кроз [[анус]].

Многи [[водоземци]] лове плен избацујући свој издужени језик са љепљивим врхом и враћајући га у уста, након чега плен зграбе и чељустимавилицама. Неки користе инерцијски начин храњења, што значи да нагло забацују своју [[Глава|главу]] према напред, због чега им се храна у устима креће према назад. Већина водоземаца свој [[Predacija|плен]] гута цео, без много [[Жвакање|жвакања]], па стога поседују врло велике стомаке. Кратки једњак има много [[трепље|трепљи]], које, заједно са слузи из жлезда у устима и ждрелу, потпомажу кретање хране. Ензим [[Hitinaza|хитиназа]] у стомаку помаже при пробави хитинске [[Кутикула|кутикуле]] [[Зглавкари|зглавкара]] које водоземци лове.{{sfn|Dorit | Walker | Barnes | 1991 | p=847 }}

Усна шупљина месождера има велик отвор. При лову развијају велику снагу и кидају месо ловине. [[Мишићно ткиво|Мишићи]] лица су слабији. ВезаВилична између чељустивеза је једноставна спона у висини [[зуби|зуба]] и та врста везе је стабилна. [[Сљепоочни мишић]] је главни мишић који покреће чељуствилице [[месождер]]а. Тај је мишић одговара већем делу обима главе. [[Угао]] горње вилице им је мали јер жвачни и споначни мишић који су ту причвршћени немају велику важност за ове животиње.

Доња вилица не може се покретати напред, а њено кретање с једне стране на другу је ограничено. Кутњаци имају оштрице. При затварању чељустивилица кутњаци клизе једни према другима. Тако се ствара механизам за трзање меса с [[кост]]ију. Зуби месождера су раздвојени тако да се на њима не задржавају комадићи меса. [[Секутићи]] су ситни и зашиљени. Служе за хватање жртве и за ситњење. [[Очњаци]] су прилично издужени. Њима животиња рањава, трза и убија свој улов. Кутњаци су спљоштени и у облику троугла са зупчастим ивицама. Због способности чељустивилица да се расклапарасклапају, кутњаци горње и доње чељустивилице се спајају од изапозади према напред.

Усне помажу при довођењу хране у уста. Мишићима лица и језиком потпомажу обраду хране. Спој две вилице налази се изнад висине зуби. Овај спој је мање стабилан него код месождера, покретнији је, а тиме омогућава сложене покрете чељустивилица потребне за жвакање биљне хране. Овакав спој чељустивилица омогућава да се код затварања уста поклопе горњи и доњи кутњаци и дуж целе чељустивилице, и тако омогучаваомогућава млевење хране. Оваква врста споја чељустивилица је важна за животиње које се хране биљкама.

[[Слепоочни мишић]] је мали и он има малу важност. ЖвачниЖваћни и спонски мишићи држе горњу чељуствилицу и њишу је с једне стране на другу. Доња чељуствилица креће се у страну. Такво бочно кретање чељустивилице потребно је за мрвљење хране при жвакању.