Јосиф Стојановић је био пострижник сремског [[Манастир Врдник|манастира Врдника]], икојег дугосу звали '''Грешлика'''.<ref>"Бранково коло", Нови Сад 1898.</ref> Затим је дуго служио као придворни јеромонах при митрополитском двору у Сремским Карловцима. Претходно је био пуних 10 година архиђакон у служби владике будимског Михаила Милошевића. Владика му је по својој смрти 1728. године оставио тестаментом сву имовину "као сину", али се овај ње није хтео прихватити. Митрополит Мојсије Петровић га је потом са архимандритом Исаијом Антоновићем послао у Србију, "да народ учи и утврђује га верности к ћесару".<ref>"Јавор", Нови Сад 1880. стр. 1526.</ref> Нови митрополит Вићентије Јовановић га 1731. године поставља за свог викара у Гроцкој и Смедереву. Тих година Јосиф је у више поверљивих мисија походио српске крајеве у Србији и Банату. Доприносио је организовању нове "Илирске регименте" (састављене од православних Срба) која је имала да ратује под окриљем Аустрије. Задовољни митрополит Јовановић га због заслуга поставља за викара у Осијеку. Јавља се протосинђел Јосиф 1748. године у Северину, где је администрирао ''епископијом Хорватском'' (Хрватско-северинско владичанство).<ref>"Српски сион", Сремски Карловци 1905.</ref>
