Срби у Русији — разлика између измена

113 бајтова уклоњено ,  пре 1 године
м
Бот: исправљене референце помоћу именованих навода како би се избегли дупликати; погледајте ЧПП; козметичке измене
м (Бот: исправљене референце помоћу именованих навода како би се избегли дупликати; погледајте ЧПП; козметичке измене)
[[Срби]] имају дугу историју на територији данашње '''Русије''', имали су велику улогу у стварању савремен Русије. Углавном су то били војсковође, дипломате, поморци и научници српског порекла, у периоду од 18. до 20. века.<ref>[http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/reportaze/aktuelno.293.html:450647-I-Srbi-udarili-temelje-Rusije И Срби ударили темеље Русије („Вечерње новости“, 24. август 2013)]</ref>
 
== Историја ==
Срби из различитих делова српских земаља насељавали су се протеклих векова у Русију. Прва досељавања била су индивидуална, па тако налазимо пример српског монаха [[Лазар Хиландарац|Лазара Хиландарца]] који је 1404. године осмислио, израдио и поставио први часовник у Русији. Српска племкиња из породице Јакишић, [[Ана Глинска]] била је мајка Јелене Глинске, и бака и васпитачица првог руског цара [[Иван IV Грозни|Ивана Грозног]] који је владао у шеснаестом веку.
 
Прва већа досељавања Срба у Руско царство десила су се за време Петра Великог. Године 1723. од Срба граничара из Војне крајине основан је Српски хусарски пук, на челу са Јованом Албанезом из Подгорице. Царица Ана је основала 1727. године хусарску регименту састављену од самих Срба.<ref>"Отаџбина", Београд 1. јануар 1889. године</ref>
 
Нова досељавања десила су се за време царице Катарине, када су основане војно-административне јединице '''Нова Сербија''' и '''Славеносербија''' на територији данашње Украјине. Аустријски пуковник Јован Хорват је октобра 1851. године отишао у Русију, и сам се договорио са руским Сенатом о насељавању Срба граничара. Дана [[22. јанура 1752]]. потписана о одлука о томе. Нова Србија где је Србе предводио [[Јован Хорват]] "от Куртић"(по месту у Чанадској жупанији)<ref>"Сербскиј народниј лист", Будим 1838. године</ref> основана је 1752, а Славеносрбија са предводницима Јованом Шевићем и Рајком Прерадовићем 1753. Нова Србија и Славеносрбија укинуте су 1764, а Српски хусарски пук 1783. године.
 
Историчар Турског царства Хамер, помиње у својој књизи јуначки отпор и страдање Срба у Русији 1769. године. Они су бранили "Новоросијски крај", од најезде татарског Хана Крим Гираја са његових 100.000 ратника коњаника. Дана 12/23. јануара те године погинуло је на бојном пољу 10.000 Срба као руских војника, док је заробљено њих 7.000 Срба. Татарски Хан је тек након погибије Срба граничара, могао да опустоши ту покрајину руске царевине.<ref>"Отаџбина", Београд 1889. године</ref>
 
Српски ратници истакли су се у ратовима у којима су учествовали о чему сведоче одликоваља, али и племићке титуле које су добиле српске породице које су служиле у Русији (Божићи, Владиславићи, Војновићи, Вујићи, де Прерадовићи, Змајевићи, Зорићи, Ивелићи, Књажевићи, Милорадовићи, Мирковићи, Подгоричани, Текелије, Хорвати, Шевићи, Штерићи) и дале значај број војсковођа и генерала и других знаменитих људи. Петар Текелија стигао је до чина генерал-аншеф, а генерал-потпуковник Симеон Зорић познат је и као љубавник царице Катарине друге. У морнарици истакли су се адмирали Матија Змајевић и Марко Војновић, оснивач црноморске флоте.
 
Важно је истаћи да је у Бородинској бици, у оквиру руске армије је учествовало 37 генерала, од чега су њих десет били српског порекла. Учествовало је и мноштво војника нижег ранга. Неки су били досељеници у Русију, као генерал Ђорђе Арсенијевић Емануел, (рођен у Вршцу) и генерал-мајор гроф Петар Иванов Ивелић (рођен у Рисну, Црна Гора), док су већина били потомци друге или треће генерације српских исељеника у Русију из 18. века. Међу генералима, највише се прочуо Михаил Андрејевић Милорадовић, пореклом из Херцеговине, генерал пешадије, херој Отаџбинског рата 1812, који је командовао централним позицијама Бородинске битке. Успео је да заустави напредовање француске претходнице, коју је водио маршал Мира. Истакнутих Срба ратника било је и у другим ратовима као што су Руско-јапански рат, Октобарска ревлоуција, Руски грађански рат...Број Срба у Русији (Новој Србији) износио је 1828. године - 12.000 душа.<ref>"Банатски алманах", Темишвар 1828.</ref>
 
У политици истакао се гроф Сава Владиславић Рагузински, као дипломата Петра Великог склопио је Кјахтински споразум, најважнији међународни споразум Русије и Кине до средине 19. века о и данас важећем разграничењу са Кином у Пекингу. Александар Књажевић био је министар финансија Руске империје и сенатор, а међу Србима било је и управитеља губернија.
Теодор Јанковић-Миријевски, филозоф и педагог, извршио је реформу школства у Руском царству, Атанасије Стојковић био је професор и ректор универзитета у Харкову, Огњеслав Костовић Степановић истакао се бројним изумима, а вајар Јевгениј Вучетић бројним споменицима у совјетско доба као што су ''[[Споменик војнику ослободиоцу (Трептовер)|Споменик војнику ослободиоцу]]'', ''[[Мајка отаџбина зове!]]''...
 
У [[Петроград|Петрограду]]у су октобра 1866. године тамошњи студенти и ђаци Срби основали своје "Друштво 'Србска општина'". Циљ његовог постојања је узајамно помагање и дружење далеко од родног краја. Оно је припадало широј организацији "Уједињена омладина српска".<ref>"Застава", Пешта 1866. године</ref> За куповину деоница радикалског "Братства" у Новом Саду је стигао прилог 1897. године, од 60 ф. од тамошњег "Добротворителног општества". "Први руски глумац", трагичар, у петроградском дворском позоришту био је Србин Бокељ, [[Василије Лучић]] из Пераста.
 
Постојало је у [[Москва|Москви]] у 19. веку црквено [["Српско подворје"]]. Августа 1899. године прославило је 25 година свог трајања. Царске власти су српском митрополиту Михаилу на [[Сељанка|Сељанки]] уступили једну православну цркву и кућу да у њима делује подворје.<ref>"Цариградски гласник", Цариград 1899. године</ref> Његов настојатељ био је 1879. година архимандрит Сава.<ref>"Застава", Нови Сад 1879. године</ref> Када је отваран срски генерални конзулат у Москви, чинодејствовао је на освећењу резиденције архимандрит Подворја, отац Ћирил.<ref>"Цариградски гласник", Цариград 1897. године</ref>
 
Отворен је у лето 1897. године српски генерални конзулат у Москви. За конзула је изабран Рус, А.С.Вишњаков. Његова резиденција је била управо у његовом московском стану, у Малој Јакиманској улици. На кућној уличној фасади постављени су српски грб и развијена српска државна застава. У Петрограду је већ био српски посланик, генерал Грујић.
 
У [[Омск|Омску]]у је 1897. године живео Србин из Шајкашке, Атанасије Јечинац. Слао је одатле дописе у српске листове, нарочито новосадску "Заставу". Послао је тада свој прилог од 60 ф. у Нови Сад, за деонице радикалског "Братства".<ref>"Застава", Нови Сад 1897. године</ref>
 
Новине су 1898. године писале о успешним Србима у руском царству. Тако је Србин Дубровчанин инжењер [[Александар Југовић]] за руску државу градио жељезничку пругу у Кини. Та пруга је требало да повеже Кину са Европом, излазећи на Сибирску руску пругу. Југовић је био кандидат за руског министра, а његов брат је у то време као индустријалац био власник неколико фабрика за прераду памука у Туркменистану. Сибирску пругу - једну велику деоницу је раније градио још један Србин Дубровчан, инжењер Јеромије Сабуркосић. Он је у то време шеф важне пруге Москва-Савељско на Волги. Истакли су се у руској жељезници још други Срби: Бокељ Јакшић помоћник начелника царске жељезнице, такође инжињер Чеповић итд.<ref>"Цариградски гласник", Цариград 1898. године</ref>
 
== Познати Срби у Русији ==
=== Принцезе ===
* [[Ана Глинска|Ана Јакшић Глинска]], мајка Јелене Глинске и бака цара [[Иван IV Грозни|Ивана Грозног]]
* [[Милица Николајевна|Милица Петровић Његош Николајевна]]
* [[Јелена Карађорђевић|Јелена Карађорђевић Петровна]]
 
=== Војска ===
* [[Михаил Кутузов]] Голенишчев Смоленски, фелдмаршал, родом из Бачке
* [[Иван Пантелејмоновић Божић]], генерал-мајор
* [[Јован Стефан Симанић]], (рођ. 1792. у Шибенику),<ref>"Сербски летописи", Будим 1844.</ref> гроф, генерал лајтант, руски опуномоћени посланик у Персији,
* [[Георгије Иванович Шевић]], генерал лајтант, унук Јованов;
* [[Јован Хорват]] '''от Куртичи''', родом из [[Велики Варадин|Великог Варадина]], генерал лајтант<ref name="аутоматски генерисано1">Аутобиографија Саве Текелије</ref>
* [[Јосиф Иванович Хорват]], генерал лајтант,
* [[Димитрије Леонадович Хорват]], генерал и генерал Царске кинеске далекоисточне железнице<ref name="аутоматски генерисано2">{{Cite book|ref=harv|last=Acović|first=Dragomir|title=Slava i čast: Odlikovanja među Srbima, Srbi među odlikovanjima|year=2012|location=Belgrade|publisher=Službeni Glasnik|pages=557}}</ref>
* [[Димитрије Иванович Хорват]], бригадир,
* [[Иван Димитријевич Хорват]], генерал мајор или лајтант?,
* [[Георгије Иванович Хорват]], генерал мајор,
* [[Алексеј Васиљевич Војејков]], генерал
* [[Василије Атанасијевич Вујић]], генерал мајор<ref>{{Cite book|refname=harv|last=Acović|first=Dragomir|title=Slava"аутоматски iгенерисано2" čast: Odlikovanja među Srbima, Srbi među odlikovanjima|year=2012|location=Belgrade|publisher=Službeni Glasnik|pages=557}}</ref>
* [[Николај Иванович Чорба]], (уствари '''Штреба''', из Надлака), генерал мајор,<ref>Аутобиографија Савеname="аутоматски генерисано1" Текелије</ref>
* [[Теодор Арсенијевић Чорба]], генерал лајтант,
* [[Максим Теодорович Зорић]], родом из [[Мошорин]]а, генерал-лајтант,
* [[Петар Поповић Текелија]], генерал
* [[Симеон Пишчевић]], генерал, књижевник
* [[Георгије Петрович Подгоричанин]], (умро 1795), гроф кавалер, генерал мајор, дао племићку титулу и име брату од тетке Јегору Филиповичу Петровичу
* [[Александар Пишчевић]], син Симеонов, мајор
* [[Рајко Депрерадович|Рајко (Родион) Депрерадович]], генерал лајтант,
* [[Георгије Радионович Депрерадовић]], генерал мајор,
* [[Иван Радионович Депрерадовић]], генерал мајор,
* [[Симеон Гавриловић Зорић-Неранџић]], (1743-1799) генерал мајор и носилац више ордена, "фаворит" царице Катарине II
* [[Давид Гавриловић Неранџић]], генерал мајор, брат Симеонов
* [[Павле Арсенијевић Еманул]], (родом из Вршца), генерал поручник на Кавказу, око 1788. године<ref>Аутобиографија Савеname="аутоматски генерисано1" Текелије</ref>
* [[Јован Степановић Адамовић]], генерал
* [[Јован Теодоровић Јанковић]] "от Миријево", (1778-1811) родом из Темишвара, генерал-мајор на Кавказу (умро у Новочеркеску) и носилац више одликовања, син просветног реформатора [[Теодор Јанковић-Миријевски|Теодора Јанковића Миријевског]]
* [[Андрија Милорадовић]], генерал и губернатор Черниговске губерније за време царице Катарине II
* [[Петар Милорадовић]], генерал мајор,
* [[Милорадовић]], фелдмаршал лајтант око 1788. године<ref>Аутобиографија Савеname="аутоматски генерисано1" Текелије</ref>
* [[Петар Ивелић]], генерал
* [[Јован Димитријевић Оклопџија]], генерал-лајтант, родом из српског приморја
* [[Ранко Прерадовић]], генерал, па ражаловани подпуковник, из Будима око 1788. године<ref>Аутобиографија Савеname="аутоматски генерисано1" Текелије</ref>
* [[Ђорђе Арсењевич (Арсенијевић) Мануиловић (Манојловић)]], [[генерал коњице]], родом из Вршца (1775)
* [[Алекса Карађорђевић]], поручник царске гарде, [[Карађорђе Петровић|Карађорђев]] син
* [[Данило Срдић]], учесник Октобарске револуције и Руског грађанског рата
 
=== Политика ===
* [[Сава Владиславић Рагузински]], гроф, политичар и дипломата, тајни саветник, из Далмације
* [[Јефто Владисавић]], тајни саветник
* [[Наталија Поклонска]],<ref>{{cite web|url=https://rs.sputniknews.com/rusija/201801301114363377-Poklonska-krv-Rusija-srbija/|title=Поклонска: Имам српску крв|publisher=rs.sputniknews.com|date = 30. 1. 2018.|accessdate = 1. 2. 2018.}}</ref> врховнa тужитељкa Републике Крим (2014–2016), заменица [[државна дума|државне думе]] (2016–)
 
=== Наука, образовање, књижевност и уметност ===
* [[Лазар Хиландарац]], српски монах који је осмислио, израдио и поставио први часовник у Русији
* [[Теодор Јанковић-Миријевски]], филозоф-рационалиста, педагог и реформатор, родом из Каменице, а пореклом из Миријева код Београда
* [[Ђурђе Крижанић]], реформатор, са Приморја
* [[Марко де Доминис]], са Приморја,
* [[Глигорије Трлајић]], велики правник, реформатор и књижевник, родом из Бачке
* [[Димитрије Максимовић Књажевић]], Личанин, попечитељ Одеског учевног округа и царски тајни саветник,
* [[Владимир Пичета]], (1878-1947), из Мостара, историчар
* [[Атанасије Стојковић]], писац и научник, руски академик, професор и ректор универзитета у Харкову
* [[Божидар Грујовић|Теодор Филиповић]], из Руме, професор универзитета у Харкову, приликом преласка у Србију узео је име Божидар Грујовић
* [[Дудровић]], професор
* [[Јегор Рајић]], руски књижевник и песник,
* [[Огњеслав Костовић Степановић]], (1851-1916), проналазач и научник, капетан руске војске
* [[Милош Марић (научник)]], српски и совјетски научник, млађи брат [[Милева Марић Ајнштајн|Милеве Марић Ајнштајн]]
* [[Иван Симоновић]], професор Казанског универзитета, родом из Сремске Каменице
 
=== Црква ===
* [[Пахомије Логотет]], проповедник, канониста, јеромонах и хагиограф светогорски, у Русији, од 1460. године у Новгороду; Њекрасов је написао монографију о њему - '''Пахомиј Серб'''.
* [[Ефрем Јанковић Тетовац]], из Полога у Јужној Србији, епископ мохачко-барањски па руски митрополит Суздаљски и Јурјевски
* [[Кипријан]], митрополит Кијева и од целе Русије (1376-1406)<ref>Александар Стојачковић: "Историја восточно-славенског богослуженија и кирилског книжества код Славена западне цркве...", Нови Сад 1847. године</ref>, књижевник и преводилац
* [[Петар Смелић]], (или Јовановић?, стриц патријарха Арсенија IV Шакабенте) архимандрит, Бјелгородски митрополит, 18. век
* [[Софроније Младеновић]], (1721-1781), родом из Новог Сада, игуман московског Знаменског манастира,
* [[Јован Шангајски]], владика и светац, српског порекла
* [[Миланковић]], (родом из Новог Сада) архимандрит у Донском манастиру (тада) код Москве, 1788. године<ref>Аутобиографија Савеname="аутоматски генерисано1" Текелије</ref>
* [[Макарије Петровић]], архимандрит Тверског Желтикова (Целтиковског) манастира, родом из Темишвара, у Кијеву 1753. године, предавач на Духовној академији,
* [[Исаија Светогорац]], јеромонах, преводилац црквених дела, од 1517-1519. године
 
=== Остало ===
* [[Павле Карађорђевић]], рођен у Петрограду
* [[Миломир Ковач]], ветеринар и хирург
{{Етничке групе Русије}}
 
[[Категорија:Срби у Русији|* ]]
[[Категорија:Срби по територијама|Русија]]
[[Категорија:Етничке групе Русије]]
1.572.075

измена