Трг Николе Пашића — разлика између измена

м
Бот: исправљене референце помоћу именованих навода како би се избегли дупликати; погледајте ЧПП; козметичке измене
м
м (Бот: исправљене референце помоћу именованих навода како би се избегли дупликати; погледајте ЧПП; козметичке измене)
| опис_фотке = Трг Николе Пашићa
}}
'''Трг Николе Пашића''' је централни [[градски трг]] у [[Београд]]у, [[Србија]]. Налази се на простору између [[Теразије (улица у Београду)|Теразија]], [[Булевар краља Александра|Булевара краља Александра]] и [[Улица Дечанска (Београд)|Дечанске улице]], у [[Општина Стари град (Београд)|општини Стари град]] и то је најмлађи трг у граду. Изграђен је [[1953]]. када је на њему изграђен и водоскок.<ref name="град">{{cite web|url=http://www.beograd.rs/cms/view.php?id=3189|title= Трг Николе Пашића|date=13. 10. 2007|publisher= Град Београд, Служба за информисање|language=српском|accessdate=30. 8. 2013.}}</ref>
 
Назван је по једном бившем градоначелнику Београда, [[Никола Пашић|Николи Пашићу]], који је пре [[Други светски рат|Другог светског рата]] био и премијер [[Краљевина Југославија|Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца]].
 
Први назив овог трга је био Трг Маркса и Енгелса - по [[Карл Маркс|Карлу Марксу]] и [[Фридрих Енгелс|Фридриху Енгелсу]], главним комунистичким идеолозима.<ref>{{cite web|title=Трг Николе Пашића|url=http://www.ichbg.com/trg-nikole-pasica.html|work=ichbg.com|accessdate=30. 8. 2013.|language=енглеском и немачком}}</ref> Овај назив трг је носио до [[1997]]. године, када је одлуком Скупштине града Београда тргу одређен нов назив. Исте године преименоване су и улице које окружују трг - Булевар Револуције (''данас Булевар краља Александра'') и улица Моше Пијаде (''данас Дечанска улица'').
 
У првој половини [[19. век]]а, на простору овог трга је била пуста ливада, коју је пресецао [[Цариградски друм]]. После [[Први светски рат|Првог светског рата]], на овом простору су се углавном налазиле приземне и једноспратне куће - зграда Окружног суда, кафана "Топола", као и [[Палата пензионог фонда]]. Формирање трга је почело после Другог светског рата, када су порушене старе зграде, премештена [[трамвај]]ска окретница, постављен водоскок и уклоњена ограда испред [[Дом Народне скупштине Републике Србије|дома Народне скупштине]].<ref name="град" /> По пројекту је планирано да се овај део града отвори као пешачка зона и да буде пријатнији за грађане.
Центром трга доминира једна од највећих [[фонтана]] у [[Србија|Србији]], која се налази испред [[Историјски музеј Србије|Историјског музеја Србије]]. Неки делови трга представљају пешачку зону, док су неки делови отворени за саобраћај. У одређеним терминима, делови пешачке зоне се претварају у мини [[сајам|сајмове]] или се на њима одржавају спортске манифестације.
 
На Тргу је 1998. године откривен споменик Николи Пашићу<ref name="град" />, рад вајара [[Зоран Ивановић|Зорана Ивановића]]. Споменик је од бронзе, висине 420 -{cm}-.<ref>{{cite web|title=Зоран Ивановић|url=http://www.fpu.bg.ac.rs/nastavnici/Nastavnici/ZoranIvanovic/index.html|work=Факултет примењених уметности|accessdate=30. 8. 2013.}}</ref>
 
Најважније птице гнездарице трга и околине су [[домаћи голуб]], [[врабац покућар]], [[сива врана]], [[ветрушка]] и [[црна чиопа]]. У оближњем Пионирском парку се гнезде и [[голуб гривнаш]] и [[велика сеница]], чија песма може да се чује са трга.<ref>[http://ebird.org/ebird/GuideMe?cmd=decisionPage&getLocations=hotspots&hotspots=L2213948&yr=all&m= Explore Data<!-- Ботовски генерисан назив -->]</ref>
{{Широка слика|Трг Николе Пашића2.JPG|900п|<center>Панорама Трга Николе Пашића. Са десне стране зграда [[Историјски музеј Србије|Историјског музеја Србије]], а у центру [[Дом синдиката (Београд)|Дом синдиката]]}}
== Извори ==
== Литература ==
* {{cite journal |last=Стојановић|first=Братислав|authorlink= |year=1956|url=http://www.mgb.org.rs/images/godisnjaci/GodisnjakIII/GodisnjakIII553-588.pdf|title=Споменик Марксу и Енгелсу у Београду|journal= Годишњак Музеја града Београда|publisher=|location=Београд|volume= III|number=|ref = harv|pages=553—588}}
* {{Cite journal |ref= harv|last=Милићевић-Николић|first=Олга|authorlink=|year=1988|url=http://www.mgb.org.rs/images/godisnjaci/1988-XXXV/227-233Godisnjak%20grada%20Beograda%201988.pdf|title=Уређење Трга Маркса и Енгелса у Београду|journal=[[Годишњак града Београда|Годишњак града Београда]]|volume= XXXV|publisher=[[Музеј града Београда]] | location = Београд|pages=227—233|isbn=}}
 
== Спољашње везе ==
1.572.075

измена