Кичмењаци — разлика између измена

{{fossil range| 520| 0| ref=<ref name="Peterson2008">{{cite journal|last=Peterson|first= Kevin J. |last2=Cotton| first2 = James A. |last3=Gehling| first3 = James G. |last4=Pisani| first4 = Davide |date=27. 4. 2008 | title = The Ediacaran emergence of bilaterians: congruence between the genetic and the geological fossil records | journal = Philosophical Transactions of the Royal Society B: Biological Sciences | volume = 363 | issue = 1496 | doi = 10.1098/rstb.2007.2233 | pmid=18192191 | pmc=2614224|pages=1435-14431435–1443}}</ref>}}

| authority = [[Žan Batist Lamark|J-B. Lamarck]], 1801<ref name="Nielsen2012">{{cite journal |last=Nielsen |first=Claus |title=The authorship of higher chordate taxa |journal=Zoologica Scripta |date=јул 2012|volume=41 |issue=4 |pages=435–436 |doi=10.1111/j.1463-6409.2012.00536.x |accessdate=15. 12. 2019| pages = 435–436 }}</ref>| subdivision_ranks = [[Кладус]]и

Кичмењачи традиционално укључују [[слепуље]], које немају одговарајуће пршљенове услед губитка у еволуцији,<ref>{{Cite journal|last=Ota|first=Kinya G.|last2=Fujimoto|first2=Satoko|last3=Oisi|first3=Yasuhiro|last4=Kuratani|first4=Shigeru|date=25. 1. 2017|title=Identification of vertebra-like elements and their possible differentiation from sclerotomes in the hagfish|journal=Nature Communications|volume=2 |doi=10.1038/ncomms1355 |issn=2041-1723 |pmc=3157150|pmid=21712821|pages=373}}</ref> иако њихови најближи живи рођаци, пакларе, раде.<ref name=hagfish>{{cite journal|title=Monophyly of Lampreys and Hagfishes Supported by Nuclear DNA–Coded Genes | author = Kuraku |date=децембар 1999|journal=Journal of Molecular Evolution | volume = 49 |doi=10.1007/PL00006595 |pmid=10594174|last2=Hoshiyama|first2=D |last3=Katoh|first3=K |last4=Suga|first4=H |last5=Miyata|first5=T |issue=6|displayauthors=1 |pages=729-35729–35}}</ref> Међутим, [[Слепуље|слепуља]] поседује лобању. Из тог разлога, -{''subphylum''}- се понекад назива -{''Craniata''}- када се говори о [[Морфологија (биологија)|морфологији]].

Порекло кичмењака произашло је из [[Латински језик|латинске]] речи -{''Vertebratus''}-, што значи ''спој кичме''.<ref>{{cite web|title=vertebrate |publisher=Dictionary.com. |work=Online Etymology Dictionary | author = |url=http://dictionary.reference.com/browse/vertebrate|accessdate=14. 4. 2018}}</ref> Прото-индоевропско порекло [[језик]]а још увијек није јасно.

''Вретенчар'' је изведен из речи вретенца, који се односи на било коју од [[кост]]ију или сегменте [[Кичмена колона|кичмене колоне]].<ref>{{cite web|title=vertebra |publisher=Dictionary.com. |work=Online Etymology Dictionary | author= = |url=http://dictionary.reference.com/browse/vertebra|accsesdate=14. 4. 2018}}</ref>

Сматра се да су кичмењаци настали пре око 525 милиона година током експлозије у Камбрију, у којима је дошло до порасти разноврсности организама. Први изумрели најпознатији кичмењак је био -{''[[Myllokunmingia]]''}-.<ref name="Shu et al. 1999">{{cite journal|title=Lower Cambrian vertebrates from south China | author = Shu |date=4. 11. 1999|journal=Nature| volume=402|doi= 10.1038/46965|last2=Luo|first2=H-L.|last3=Conway Morris|first3=S.|last4=Zhang|first4=X-L.|last5=Hu|first5=S-X. |last6=Chen |first6=L. |last7=Han |first7=J. |last8=Zhu |first8=M. |last9=Li |first9=Y. |issue=6757 |bibcode=1999Natur.402...42S |first10=L-Z.|displayauthors=1 |last10=Chen |pages=42-4642–46}}</ref>

Још један рани кичмењак је -{''[[Haikouichthys]]''}-. За разлику од друге фауне која је доминирала Камбријанцима, ове групе су имале основни стадијум кичменог тела: нотохорду, рудиментарне пршљенове и добро дефинисану [[глава|главу]] и [[реп]].<ref>{{cite web|last=Waggoner|first=B.|title=Vertebrates: Fossil Record|url=http://www.ucmp.berkeley.edu/vertebrates/vertfr.html|publisher=UCMP|accessdate=15. 7. 2011}}</ref> Сви ови рани кичмењаци нису имали [[Вилица|вилице]] и ослањали су се на храњење близу дна.<ref>{{Cite book|title=The Complete Guide to Prehistoric Life|year=2005|publisher=Firefly Books|author=Tim Haines, T.|last2=Chambers|first2=P.|pages=0}}</ref> Група кичмењака несигурне филогеније, конодонта попут малих [[јегуља]], позната су из микрофосила њихових парних зубних сегмената од касног [[камбријум]]a до краја [[тријас]]a.<ref>{{Cite journal|doi=10.1111/j.1469-185X.1999.tb00045.x|last=Donoghue|first= P. C. J. |last2=Forey| first2 = P. L. |last3=Aldridge| first3 = R. J. |date=мај 2000 | title = Conodont affinity and chordate phylogeny | url = | journal = Biological Reviews | volume = 75 | issue = 2| pmid = 10881388 |pages=191-251191–251}}</ref>

Већина [[Гмизавци|гмизаваца]] су инсектоједи или месоједи и имају једноставан и кратак дигестивни тракт, будући да су разлагање и пробава меса релативно једноставни. Пробава се одвија спорије него код сисара, што се одражава на њихов нижи метаболизам одмарања (количина калорија коју би једна јединка потрошила када и спавала цели дан и ноћ) и на њихову немогућност да распарчају и сажвачу храну.<ref>{{Cite book|title=Comparative Physiology: Life in Water and on Land; Nutrient requirement and the design and function of guts in fish, reptiles and mammals |year=1986|publisher=Liviana Press/Springer Verlag|isbn=978-0-387-96515-4|url=http://www.google.no/books?hl=no&lr=&id=zuT5z5cPWhcC&oi=fnd&pg=PA181&dq=reptiles+carnivory+gastric&ots=MHgrO9g5DV&sig=egenLtkWuXaLf17he67k0O8ARSY&redir_esc=y#v=onepage&q&f=false|last=Karasov|first=W. H.|authorlink= |editor= Dejours, P. |editor2= Bolis, L. |editor3= Taylor, C.R. |editor4= Weibel, E.R. |accessdate=1. 11. 2012 |pages=181-191181–191}}</ref> Њихов поикилотермни (хладнокрвни) [[метаболизам]] захтева врло мало [[Енергија|енергије]], што великим гмизавцима попут [[крокодил]]а омогућава да живе и по неколико месеци на само једном великом оброку, споро га [[Варење|варећи]].<ref name=Garnett>Garnett, S.T. (2009): Metabolism and survival of fasting Estuarine crocodiles. ''Journal of Zoology'', No 208, vol 4: pages 493—502</ref>

Иако су данашњи гмизавци претежно месоједи, у раном периоду развоја гмизаваца постојало је неколико група које су изродиле [[мегафауна|велике биљоједе]]: у [[палеозоик]]у су то били [[парејасаури]] и [[дисинодонти]] (кладус -{[[Synapsida]]}-), а у [[мезозоик]]у неколико група [[диносаури|диносаура]].<ref name="SahneyBentonFerry2010LinksDiversityVertebrates">{{cite journal|url=http://rsbl.royalsocietypublishing.org/content/6/4/544.full.pdf+html|last=Sahney|first=S.|last2=Benton|first2=M. J.|last3=Ferry|first3=P. A.|year=2010|title=Links between global taxonomic diversity, ecological diversity and the expansion of vertebrates on land|journal=Biology Letters|doi=10.1098/rsbl.2009.1024|volume=6|format=PDF|issue=4|pmid=20106856|pmc=2936204|pages=544-547|access-date=14. 4. 2018|archive-url=https://web.archive.org/web/20151106230121/http://rsbl.royalsocietypublishing.org/content/6/4/544.full.pdf+html|archive-date=6. 11. 2015|url-status=dead| pages = 544–547}} Приступљено 14. април 2018.</ref> Данас су корњаче претежно биљоједна група гмизаваца, а неколико група агама и игуана се делимично или у потпуности хране биљкама.<ref name=herbivory>{{Cite book|last=King|first=Gillian |title=Reptiles and herbivory |year=1996|publisher=Chapman & Hall|location=London |isbn=978-0-412-46110-1|edition=1st|pages=}}</ref>

Гмизавци биљоједи суочавају се са истим проблемима као и сисари биљоједи, али будући да немају њихове сложене зубе, многе врсте гмизаваца гутају камење ([[гастролит]]е) који им помажу у пробави: то камење креће се по стомаку и тако меље биљне материје.<ref name=herbivory /> Фосилизовани гастролити пронађени су уз скелете [[орнитоподи|орнитопода]] и [[сауроподи|сауропода]], мада није сигурно утврђено да ли су код последње групе имали функцију у пробави.<ref>{{cite journal|last=Wings|first=O. |last2=Sander|first2=P. M.|title=No gastric mill in sauropod dinosaurs: new evidence from analysis of gastrolith mass and function in ostriches |journal= Proceedings of the Royal Society B: Biological Sciences |date=7. 3. 2007 |volume=274 |issue=1610 |doi=10.1098/rspb.2006.3763 |pmc=2197205 |pmid=17254987|pages=635-640635–640}} Приступљено 14. април 2018.</ref> Морски крокодили такође користе [[гастролит]]е као баласт, који их стабилизује у води или им помаже при роњењу. Предложено је и да су гастролити код [[плезиосаури|плезиосаура]] имали двојну функцију баласта и помагала при пробави.<ref>{{cite journal|last=McHenry|first=C.R.|title=Bottom-Feeding Plesiosaurs|journal=Science |date=7. 10. 2005 |volume=310 |issue=5745|doi=10.1126/science.1117241|url=http://www.sciencemag.org/content/310/5745/75|accessdate=1. 11. 2012|pages=75-7575–75}} Приступљено 14. април 2018.</ref>

Птице које се хране на више различитих начина или имају врло разнолику прехрану називају се генералистима, док се друге, које концентришу време и труд на прибављање појединих типова хране или имају само један начин на који то раде, називају специјалистима.<ref name="Gill" /> Начини прехране код птица варирају од врсте до врсте. Многе прикупљају инсекте, бескичмењаке, воће или семенке са дрвећа или тла. Неке лове [[Инсекти|инсекте]] изненадним нападом са гране. Оне врсте које се хране инсектима-штеточинама сматрају се благотворним „агентима биолошке контроле” и њихово се присуство подстиче у програмима биолошке контроле штеточина.<ref name="lwa001">{{Cite web|url=http://lwa.gov.au/files/products/land-water-and-wool/pf061365/pf061365.pdf |title=Birds on New England wool properties – A woolgrower guide |accessdate=17. 7. 2010 |publisher=Australian Government – Land and Water Australia |work=Land, Water & Wool Northern Tablelands Property Fact Sheet |last=Reid |first=N |format=PDF |year=2006 |archive-url=https://web.archive.org/web/20110315005353/http://lwa.gov.au/files/products/land-water-and-wool/pf061365/pf061365.pdf |archive-date=15. 3. 2011 |url-status=dead }} Приступљено 14. април 2018.</ref> Птице које се хране нектаром, као што су [[колибрији]], [[медосаси]], [[лорији]] и други, развили су посебно прилагођене четкасте језике, а код многих се чини да су кљунови коеволуирали искључиво са оним врстама цвећа којим се хране.<ref>{{Cite journal|last=Paton|first=D. C. |date=1. 4. 1989|title=Bills and tongues of nectar-feeding birds: A review of morphology, function, and performance, with intercontinental comparisons |journal=Australian Journal of Ecology |volume=14 |issue=4 |doi=10.1111/j.1442-9993.1989.tb01457.x |first2=B. G. |last2=Collins|pages=473-506473–506}}</ref> [[Кивији]] и обалске птице имају дуге кљунове којима траже бескичмењаке; кљунови различитих дужина код обалских птица довели су до раздвајања еколошких ниша.<ref name="Gill" /><ref>{{Cite journal|last=Baker|first=Myron Charles |date=1. 4. 1973|title=Niche Relationships Among Six Species of Shorebirds on Their Wintering and Breeding Ranges |journal=Ecological Monographs |volume=43 |issue=2 |doi=10.2307/1942194 |first2=Ann Eileen Miller |last2=Baker|jstor=1942194|pages=193-212193–212}} Приступљено 14. април 2018.</ref> [[Северни гњурци]], [[ронилице]], [[пингвини]] и [[њорке]] лове плен под водом, користећи крила и ноге за погон,<ref name="Burger">{{harvnb|Schreiber|2001|pp=}} Приступљено 14. април 2018.</ref> док се ваздушни предатори попут [[блуне|блуна]], [[водомари|водомара]] и [[чигре|чигри]] обрушавају за пленом из ваздуха. [[Пламенци]], три врсте трибуса -{''Prion''}- и неке патке хране се филтрирањем.<ref>{{Cite journal|last=Cherel|first=Yves |year=2002|title=Food and feeding ecology of the sympatric thin-billed ''Pachyptila belcheri'' and Antarctic ''P. desolata'' prions at Iles Kerguelen, Southern Indian Ocean |journal=Marine Ecology Progress Series |volume=228 |doi=10.3354/meps228263 |last2=Bocher|first2=P |last3=De Broyer |first3=C |last4=Hobson|first4=KA|pages=263-81263–81}} Приступљено 14. април 2018.</ref><ref>{{Cite journal|last=Jenkin|first=Penelope M. |year=1957|title=The Filter-Feeding and Food of Flamingoes (Phoenicopteri) |journal=Philosophical Transactions of the Royal Society of London. Series B, Biological Sciences |volume=240 |issue=674 |doi=10.1098/rstb.1957.0004 |jstor=92549|pages=401-93401–93}} Приступљено 14. април 2018.</ref> [[Гуске]] и [[праве патке]] углавном једу биљке.

Неке се врсте, укључујући [[Frigatebird|фрегате]], [[галебови|галебове]]<ref>{{Cite journal|last=Miyazaki|first=Masamine |date=1. 7. 1996|title=Vegetation cover, kleptoparasitism by diurnal gulls and timing of arrival of nocturnal Rhinoceros Auklets |journal=The Auk |volume=113 |issue=3 |doi=10.2307/3677021 |url=http://sora.unm.edu/sites/default/files/journals/auk/v113n03/p0698-p0702.pdf|format=PDF |last2=Kuroki|last3=Niizuma|last4=Watanuki|first2=M. |first3=Y. |first4=Y. |jstor=3677021|pages=698-702698–702}} Приступљено 14. април 2018.</ref> и [[поморници|поморнике]],<ref>{{Cite journal|last=Bélisle|first=Marc |date=1. 8. 1995|title=Predation and kleptoparasitism by migrating Parasitic Jaegers |journal=The Condor |volume=97 |issue=3 |doi=10.2307/1369185 |url=http://sora.unm.edu/sites/default/files/journals/condor/v097n03/p0771-p0781.pdf|format=PDF |author2=Giroux|pages=771-781771–781}} Приступљено 14. април 2018.</ref> прехрањују [[клептопаразитизам|клептопаразитизмом]], што значи да отимају храну од других птица. Сматра се да клептопаразитизмом не прибављају значајан део своје исхране, већ он служи само као надопуна, док се већина хране прибавља ловом; једно истраживање је устврдило да [[велика фрегата]] највише 40 %, а у просеку само 5 % своје хране добија крађом од плена врсте -{''Sula dactylatra''}-.<ref>{{Cite journal|last=Vickery|first=J. A. |date=1. 5. 1994|title=The Kleptoparasitic Interactions between Great Frigatebirds and Masked Boobies on Henderson Island, South Pacific |journal=The Condor |volume=96 |issue=2 |doi=10.2307/1369318 |url=http://sora.unm.edu/sites/default/files/journals/condor/v096n02/p0331-p0340.pdf|format=PDF |first2=M. De L. |last2=Brooke|jstor=1369318|pages=331-40331–40}} Приступљено 14. април 2018.</ref> Друге птице су стрвинари; неке од њих, попут [[лешинари|лешинара]], специјализирале су се за исхрану стрвинама, док су други, попут галебова, [[вране|врана]] и птица грабљивица опортунисти.<ref>{{Cite journal|last=Hiraldo|first=F.C. |year=1991|title=Unspecialized exploitation of small carcasses by birds |journal=Bird Studies |volume=38 |issue=3 |doi=10.1080/00063659109477089 |last2=Blanco|first2=J. C. |last3=Bustamante|first3=J.|pages=200-07200–07}} Приступљено 14. април 2018.</ref>

Алвеоле су мртви крајеви „стабла”, што значи да ваздух који у њих уђе мора да изађе истим путем. Систем попут овог креира [[Мртви простор (физиологија)|мртви простор]], запремину ваздуха (око 150 ml код одраслог човека) која попуњава ваздушне путеве након издисаја и која се удише назад у алвеоле пре него што ваздух из околине доспе до њих.<ref name=fowler1948>{{cite journal|author=Fowler W.S. |year=1948| title = Lung Function studies. II. The respiratory dead space | url = | journal = Am. J. Physiol. | volume = 154 | issue = |pages=405-416405–416}} Приступљено 14. април 2018.</ref><ref>{{cite journal|last=Burke|first=TV |last2=Küng|first2=M|last3=Burki|first3=NK|title=Pulmonary gas exchange during histamine-induced bronchoconstriction in asthmatic subjects. |journal=Chest |year=1989|volume=96 |issue=4 |pmid=2791669|pages=752-6752–6}} Приступљено 14. април 2018.</ref><ref>{{cite web|title=Anatomical dead space|url=http://medical-dictionary.thefreedictionary.com/anatomical+dead+space|website=TheFreeDictionary.com}} Приступљено 14. април 2018.</ref>

Птице ({{јез-лат|Aves}}) су [[класа (биологија)|класа]] двоножних, топлокрвних кичмењака који полажу [[јаје|јаја]]. Птице су током [[јура|јуре]] еволуирале од [[диносаури|диносаура]] подреда [[тероподи|теропода]], а најранија позната птица из касне јуре је -{''[[Archaeopteryx]]''}-.<ref name="brown2011">{{cite journal|last=Brown|first=J. W.|author2=Van Tuinen, M. |lastauthoramp=yes |year=2011|title=Evolving Perceptions on the Antiquity of the Modern Avian Tree, in Living Dinosaurs |publisher=John Wiley & Sons LtD |doi= 10.1002/9781119990475.ch12 |journal=The Evolutionary History of Modern Birds |isbn=978-1-119-99047-5 |pages=306-324306–324}} Приступљено 14. април 2018.</ref> По величини варирају од ситних [[колибри]]ја до крупних [[ној]]ева. Постоји између 10 и 11 хиљада познатих врста птица и најразноврснији су класа међу [[копнени кичмењаци|копненим кичмењацима]].

* {{Cite book| ref=harv|title=Comparative Physiology: Life in Water and on Land; Nutrient requirement and the design and function of guts in fish, reptiles and mammals |year=1986|publisher=Liviana Press/Springer Verlag|isbn=978-0-387-96515-4|url=http://www.google.no/books?hl=no&lr=&id=zuT5z5cPWhcC&oi=fnd&pg=PA181&dq=reptiles+carnivory+gastric&ots=MHgrO9g5DV&sig=egenLtkWuXaLf17he67k0O8ARSY&redir_esc=y#v=onepage&q&f=false|last=Karasov|first=W. H.|authorlink= |editor= Dejours, P. |editor2= Bolis, L. |editor3= Taylor, C.R. |editor4= Weibel, E.R. |accessdate=1. 11. 2012 |pages=181-191181–191}}