Аеродром Никола Тесла Београд — разлика између измена

=== Аеродром Београд-Сурчин ===
 
Појава млазних путничких авиона захтевала је ново продужење полетно-слетне стазе, за шта на постојећој локацији више није било простора. Такође, [[Нови Београд]] требало је већим делом изградити на тадашњој локацији аеродрома. Због свега је за нови аеродром у [[Београд]]у изабрана локација у [[Сурчин]]у. Последњи летови, који су већ водили преко тераса новоизграђених кућа које су окруживале аеродром, извршени су почетком [[1964]]. године, када су последњи авиони [[ЈАТ]]-а напуштали стару техничку базу и заузимали место на пространој платформи новог аеродрома. За локацију новог међународног аеродрома изабран је простор у близини [[Сурчин]]а, 18 км западно од [[Београд]]а.<ref>{{cite book |last=Вујовић |first=Бранко |title=Београд у прошлости и садашњости | year=2003 |publisher=Издавачка кућа Драганић |location=Београд |page=351}}</ref>
 
Изградња новог аеродрома почела је априла [[1958]]. године, а Аеродром је пуштен у саобраћај [[28. април]]а [[1962]]. године<ref>[http://foto.mij.rs/site/gallery/5021/allphotos Svečano otvaranje novog aerodroma "Beograd"]. foto.mij.rs</ref>. Био је главна техничка база [[Јат ервејз|Југословенског аеротранспорта]]. Имао је једну писту дужине 3.000 метара, чија употребљивост у односу на ветар је износила 99,6%, рулну стазу дужине 3.350 метара, бетонске платформе за опслугу 16 авиона, пристанишну зграду од 8.000 m² за пријем путника, робно складиште, контролни торањ и другу савремену опрему. Уграђена је, у то време, најсавременија навигациона опрема, па је аеродром добио највишу међународну класу по [[ICAO]] стандардима.