Милош Милојевић — разлика између измена

 
Преминуо је [[24. јун]]а 1897. године у Београду на рукама свог кума<ref>Поповић, Хаџи Зарија, Р.: ''„† Коста А. Шуменковић“'' (стр. 299-312), Браство XI (Београд: ''Друштво „Светога Сава“'', 1906, pp. 305)</ref>, пријатеља и саборца Косте А. Шуменковића и ученика [[Атанасије Јунгић|Атанасија-''Тасе'' Јунгића]] (1858—1912).
Вест о Милојевићевој смрти објавили су све тадашње новине Краљевине Србије.<ref name="autogenerated399" /><br />
Пре почасног плотуна војске током сахране на [[Ново гробље (Београд)|Новом гробљу]], видевши да међу присутнима влада збуњеност и мук, историчар Панта Срећковић, академик ''Српске краљевске академије'', изговорио је следеће опроштајне речи:<br />
''»Браћо! Грехота је да се овако велики човек спусти у гроб без и једне речи опроштајне. Ја нећу много говорити. Рећи ћу само толико: Српска мајка није родила сина као што је родила Милоша Милојевића. Слава му!«''<ref>Поповић, Хаџи Зарија, Р.: ''„† Милош С. Милојевић“'' (стр. 379-400), Браство VIII (Београд: ''Друштво „Светога Сава“'', 1899, pp. 399-400)</ref>
 
== Критика објављених радова ==
После [[Први српско-турски рат|Српско-турског рата 1876–78]], Милојевић је путовао по српским крајевима који су остали под турском влашћу.<br />