Милош Милојевић — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Нема описа измене
Ред 19:
| награде =
}}
'''Милош С. Милојевић''' ([[Црна Бара (Богатић)|Црна Бара]], [[16. октобар]] [[1840]] — [[Београд]], [[24. јун]] [[1897]]) је био српски правник и официр. [[Иларион Руварац]] га у својим делима назива шарлатаном и највећим кривотворитељем српске историје који је изабран у [[Српско учено друштво]].<ref name=rad /> [[Иван Јастребов|Иван Степанович Јастребов]] је оштро критиковао Милојевића разоткривајући његова дела које су били зборници тенденциозних лажи и обмана. Ово тврђење је потврђено од стране Руске Царске академије, чији су академици доказали да је Милојевић највећи псеудоисторичар XIX века. Томе у прилог иду: Даи то да је био заговорник тезе по којој је територија данашње [[Црнa Горa|Црне Горе]] историјска област ,,[[Црвена Хрватскa|Црвена Хрватска]]", а такође је тврдио и да [[Српска православна црква|српска православна црква]] није основана [[1219]]. године од стране [[Свети Сава|Светог Саве I]], већ од стране апостола у [[I век|I веку]] наше ере.<ref>[https://www.novosti.rs/vesti/naslovna/drustvo/aktuelno.290.html:839945-Ratovali-i-protiv-faraona-Moze-li-se-oboriti-teza-da-su-Srbi-najstariji-narod-na-svetu?utm_campaign=alo.contentexchange.me&fbclid=IwAR3GDx5vcwTZ_DszDIPZnCt2p6GKwarE3UwEeBEyDSHIVqf-t6CYNoDeQvU Ratovali i protiv faraona: Može li se oboriti teza da su Srbi najstariji narod na svetu?]</ref>
 
Основну школу и гимназију завршио је у Шапцу и Београду. Школовање је потом наставио у Кијеву и Москви. Године 1870. постао је професор гимназије у Београду, да би од 1873. до 1876. године, био управитељ и професор другог одељења београдске Богословије.