|
Величина инсеката јако варира. Већина инсеката је дуга од једног до 20 -{mm}-. Али постоје и врсте дужине од 0,2 -{mm}-, као и они који су дуги 16 а широке 6 -{cm}- -{''([[Titanus giganteus]])''}-, или чак до 33 -{cm}- дугих јединки паличњаци (-{''[[Phasmatodea]]''}-). Тело инсекта може бити издужено, спљоштено или мање-више кугласто.
Тело свих инсеката изграђено је од [[хитин]]а, који може бити крут (чврсти делови) или еластичан (повезивање чврстих делова). Јасно је подељено на 3 основна дијела: [[глава|главу]] -{''(Caput)''}-, прсиштегруди -{''(Thorax)''}- и стомак -{''(Abdomen)''}-. На оклопу се разликује леђна страна ''(дорзална)'', трбушна страна ''(вентрална)'', те бочне стране ''(плеуралне)''. Сваки део хитинског егзоскелета састоји се од појединачних сраслих сегмента: леђних плочица ''(тергити)'', трбушних плочица ''(стернити)'' и бочних плочица ''(плеурити)''. Отвори кроз које инсекти дишу ''(стигме)'' отварају се бочно, те у телу прелазе у густи капиларни сплет дишних цевчица [[Трахеја (бескичмењаци)|трахеја]] помоћу којих дишу, а број трахеја јако варира од врсте до врсте.
=== Глава инсекта: очи, пипци, усни апарат ===
[[Датотека:Calliphora sp Portrait.jpg|мини|лево|Портрет инсекта]]
[[Глава]] инстекта настала је спајањем 6 [[Ембрионални колутић|ембрионалних колутића]], што се одражава на спољашне и унутрашње структуре. На горњој страни главе се налази један пар [[пипак]]а с чулима за [[мирис]], а са сваке стране главе је по једно [[сложено око]]. Сложено око се може састојати и од хиљада мањих окашацаокаца. Многе врсте ([[цврчци]], [[Оса (инсект)|осе]], [[пчеле]], [[мрави]]) имају и додатне једноставне очи на темену, а служе им за лакше сналажење у мраку. Многе пећињске врсте немају очи. На доњој страни хитинске чауре главе се налазе по три пара усних органа: горња усна (одозго затвара уста), горња и доња [[чељуствилица]] и доња [[усна]], са пипалима. Ти усни органи су прилагођени (врста хране, начин прехране) за грижење ([[термити]]), бодење ([[комарци]]), лизање (пчеле) и сисање ([[лептири]]). Начин прехранеисхране у уској је вези с начином кретања, па је неки ловац месождер нпр. [[трчак]] хитар, биљождер нпр. [[гусеница]] се често добро пење, а неки разлагач нпр. [[Балегари|балегар]] добро копа. Ту су и разне комбинације с летењем и без летења, специјализације грађе чељустивилице ловца за већи и мањи плен, или грађе рила биљождера (нпр. дужина рила лептира или [[бумбар]]а) за посебне биљке.
=== Груди ===
|
