Корисник:Prirodnjak/песак — разлика између измена

нема резимеа измене
 
Без икакве сумње, укупна количина самониклих гљива у природи се смањује. Узроци овог неповољног процеса леже у смањивању станишта и повећању загађења животне средине. Једини начин да се добије довољна количина јефтиних гљива јесте да се произведу. За сиромашни део човечанства ово је од великог значаја, пошто јефтини протеини из гљива могу у знатној мери да замене протеине из меса. И богата друштва повећавају потрошњу гљива, зато што савремени човек мења перцепцију када је у питању исхрана. Све више је људи који послове обављају седећи и нису им потребне висококалоричне намернице. С друге стране, производњом гљива чувамо животну средину на најмање два начина. Прво, гајене гљиве су јефтиније од самониклих што смањује притисак на шумско благо и друго, производњом гљива се велика количина биљног отпада ( пањеви, пиљевина, слама и сл. ) претварају у протеине уместо да спаљивањем или труљењем загађују и угрожавају животну средину. За она рурална подручја, којима су слама и шумски отпад проблем, производња гљива могла би бити кључ одрживог развоја.
......................................................................................................
 
 
Жилава анисовка Lentintinelus cohhleatus је зачинска гљива
 
ОПИС ГЉИВЕ
 
Шешир: 2-6цм ширине, жуто браонкасте до црвенкастосмеђе боје, облика левка или трубе, понекад с усеком са стране, глатке или мало набране површине, с таласастим до лепршавим подвиеним рубом. Листићи: Умладости бели, касније бледе боје меса, неједнаке дужине, збијени широко силазни, дубоко нажлебљених оштрича. Дршка:Исте боје као шешир, знатно тамнија од листића, према основи тамно-смеђе боје са црвенкастим тоновима, ексцентрична, пуна и жилава, ребраста, наборана. Месо:Беличасто до сиво, кожасто у старости жилаво, у основи дршке плутасто, мирише на анис, укус с благом компонентом аниса.Споре: 4/5'?м, брадавичаве,отисак бео.Употрба: Јестиваје кад је млада, и токао зачинска гљива, Станиште: на мртвом лишћарско, ређе на четинарском дрвету, на трулим пањевима и одумрлом корену, расегрмолико, често се појављује, од јула до октобра. Напомена: Увек се лако препозна и одреди- изузев варијетета који нема мирис L.cochleatus var. inoles - по специфичном мирису на анис и по нажлебљеним оштрицама листића, тако да је готово немогуће побркати је с неком другом врстом.
== Reference ==
{{reflist|}}
198

измена