Gregarinasina — разлика између измена

-{'''Gregarinasina'''}- је поткласа у оквиру филума -{[[Apicomplexa]]}-, која обухвата око 250 [[род (биологија)|родова]] са преко 1650 [[врста]]<ref>-{Hausmann, K., Hülsmann, N., Radek, R. 2003. Protistology. 3rd completely revised edition. E. Schweizerbart’sche Buchhandlung (Nägele u. Obermiller) Stuttgart, 379pp.}-</ref>. Врсте ове поткласе су једноћелијски екстрацелуларни [[паразит]]и [[бескичмењаци|бескичмењака]]. Највећи број врста живе као цревни и миксоцелни паразити [[инсекти|инсеката]], док мањи број врста паразитира у [[целом]]у [[чланковити црви|чланковитих глиста]], [[бодљокошци|бодљокожаца]] и [[плашташи|плашташа]]<ref name="Brajković">Brajković, M. 2006. ''Zoologija invertebrata'' I. Beograd: Biološki fakultet. pp. 64–67. {{ISBN |978-86-7078-036-1}}</ref>.

Два одрасла трофозоита се спарују у процесу (ступњу) званом [[сизиги]], и развијају се у гамонте. Око сваког пара гамонта ствара се зид гаметоцисте, у оквиру којег се у процесу [[гаметогенија|гаметогеније]] гамонти деле у стотине [[гамет]]а. Гамети пореклом од различитих родитељских трофозоита се спарују и формирају [[зигот]]е, око којих се формира зид ооцисте. Унутар ооцисте дешава се [[мејоза]] и стварају се спорозоити. Велики број (на хиљаде) ооциста акумулира се у свакој гаметоцисти и ослобађају се у спољашњу средину после [[смрт]]и домаћина<ref>-{Olsen, O.W. 1974. Animal Parasites: Their Life Cycles and Ecology. Courier Dover Publications, Mineola, NY, USA. pp. 84–98. {{ISBN |978-0-486-65126-2}}}-</ref><ref name="tol"/>.