Кићење невесте — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
м претварање ISBN веза у шаблон
Ред 30:
Ликовна представа „Кићење невесте” као што јој сам назив каже је ведра, фолклорно живописна тематика из свакодневног живота жена и народних свадбених обичаја на Балканском полуострву. Приказ овог народног обичаја уметник је беспрекорно сликарски извео, користећи се обиљем етнографских детаља, и свим релевантним одликама поетике академизма.<ref>Софија Кајтез, ''Кићење невесте од Паје Јовановића, техничка анализа, конзерваторско-рестаураторски третман и нове констатације'', „Између естетике и живота“, Галерија Матице српске, Нови Сад 2010, стр. 269–289</ref>
;Композиција слике
Композицијом слике доминирају топли тонови боје, која је наношена низом дугих и кратких потеза и равномерном расподелом осветљења. Историчари уметности Филиповић-Робинсон примећују да на слици владају интимна осећања, која приписују Јовановићевом добром познавању балканског начина живота, јер... {{цитат|Он није био странац на сцени...Он је знао своје глумце, сеоске ликове, њихове интеракције, ставове и последичне изразе и говор тела.|}} Тако да сама композиција приказује и „припрему и прославу". Златни новчићи које носи невеста, примјећују Филиповић-Робинсон, {{цитат|...део су мираза и симболизују породичну обвезу и понос као и уговорна очекивања чак и међу мештанима скромних средстава...и истовремено...супротставља невестину раскошну одећу осиромашеним пространством њеног окружења.<ref name="1." >Filipovitch-Robinson, Lilien (2014). From Tradition to Modernism: Uroš Predić and Paja Jovanović. In Bogdanović, Jelena; Filipovitch-Robinson, Lilien; Marjanović, Igor. On the Very Edge: Modernism and Modernity in the Arts and Architecture of Interwar Serbia (1918–1941). Leuven, Belgium: Leuven University Press. p.46 {{ISBN |978-90-5867-993-2}}.</ref>|}}
Филиповић-Робинсон такође тврде да је суштина Јовановићеве поруке, на његовим сликама, лежала у његовој „позитивној карактеризацији живота на Балкану".<ref name="1." />
{{-}}
;Супротстављени став критичарима Јовановићевог дела
Полазећи од чињенице да су неки модерни научници, критиковали Пају Јовановића због тога што је на слици занемарио тешкоће руралног живота на Балкану, Филиповић-Робинсон сматрају да је таква критика неутемељена, повлачећи при томе паралеле између Јовановићевих оријенталистичких дела и савремених популарних реалиста у Француској, чији су радови ретко имали политичке конотације, и никада нису критиковани због занемаривања друштвених питања.<ref>Filipovitch-Robinson, Lilien (2014). From Tradition to Modernism: Uroš Predić and Paja Jovanović. In Bogdanović, Jelena; Filipovitch-Robinson, Lilien; Marjanović, Igor. On the Very Edge: Modernism and Modernity in the Arts and Architecture of Interwar Serbia (1918–1941). Leuven, Belgium: Leuven University Press. p.47. {{ISBN |978-90-5867-993-2}}.</ref>
 
== Значај уметничког дела ==
Овај рад као једно од најбољих Јовановићевих дела из његовог сликаревог опуса с краја 19. века, гледано заједно са другим Јовановићевим делима из овог периода, пресудно је утицала на развој српског реалистичког сликарства у 19. веку.<ref>Kolarić, Kusovac i dr., Sprsko slikarstvo XIX veka, Narodni muzej, Beograd – Moderna galerija Zagreb, 1965.</ref><ref>Filipovitch-Robinson, Lilien (2014). ''From Tradition to Modernism: Uroš Predić and Paja Jovanović''. In Bogdanović, Jelena; Filipovitch-Robinson, Lilien; Marjanović, Igor. On the Very Edge: Modernism and Modernity in the Arts and Architecture of Interwar Serbia (1918–1941). Leuven, Belgium: Leuven University Press. pp. 31–63. {{ISBN |978-90-5867-993-2}}.</ref>
 
== Друга верзија слике ==