Titracija — разлика између измена

Reč „titracija“ potiče od {{jez-lat-lat|titulus}}, sa značenjem natpis ili naziv. Titracija, po definiciji, je određivanje koncentracije rastvora u vodi sa -{pH}- vrednošću 7 (-{pH}- čiste [[voda (molekul)|-{H₂O}-]] pod standardnim uslovima).<ref>{{Cite book | title = The World Book dictionary | publisher = World Book Inc. | volume = 2 |year=2007| location = Chicago, IL |idisbn=ISBN 978-0-7166-0299-6|pages=2198}}</ref>

Volumetrijska analiza potiče iz [[Francuska|Francuske]] iz kasnog [[18. vek|18-tog veka]]. Deskroizils ({{jez-fra-lat|Francois Antoine Henri Descroizilles}}) je razvio prvu [[bireta|biretu]] (koja je bila slična graduisanom cilindru) [[1791]]. godine.<ref>{{Cite book |author=Szabadváry F. |year=1993|title=History of Analytical Chemistry |publisher=Taylor & Francis |idisbn=ISBN 978-2-88124-569-5|pages=208–209}}</ref> Gaj-Lusa je razvio poboljšanu verziju birete koja je imala bočnu granu, i formirao termine je „[[pipeta]]“ i „[[bireta]]“ u jednom članku iz [[1824]]. o standardizaciji [[indigo]] rastvora. Veliki napredak u metodologiji i popularizaciji volumetrijske analize je ostvario Karl Fridrih Mor, koji je redizajnirao biretu, dodao klampe i slavinu na dnu, i napisao prvi udžbenik o titraciji, ({{jez-de-lat|Lehrbuch der chemisch-analytischen Titrirmethode}} - ''Udžbenik analitičkih hemijskih titracionih metoda''), objavljen [[1855]].<ref>{{Cite book |author=Rosenfeld L. |year=1999|title=Four Centuries of Clinical Chemistry |publisher=CRC Press |idisbn=ISBN 978-90-5699-645-1| pages=72–75}}</ref>

Za tipične titracije je neophodno da su titrant i analit u tečnom stanju (rastvoru). Mada su čvrsti materijali obično rastvoreni kao vodeni rastvori, i drugi rastvarači poput [[sirćetna kiselina|glacijalna sirćetna kiselina]] ili [[etanol]] se koriste za specijalne svrhe (kao što je [[petrohemija]]).<ref>{{Cite book|author1=Matar S. |author2=L.F. Hatch | title = Chemistry of Petrochemical Processes | publisher = Gulf Professional Publishing | edition = 2 |year=2001|idisbn=ISBN 978-0-88415-315-3}}</ref> Koncentrisani analiti se često razblažuju da bi se povećala preciznost.

Mnoge titracije koje nisu kiselo bazne treba održavati na konstantnom -{[[pH вредност|pH]]}- tokom reakcije. Iz tog razloga se [[pufer|rastvor bufera]] dodaje u titracionu komoru da bi se održao -{pH}-.<ref>{{Cite book|author1=Verma N.K. |author2=S.K. Khanna |author3=B. Kapila | title = Comprehensive Chemistry XI | publisher = Laxmi Publications | location = New Dehli |idisbn=ISBN 978-81-7008-596-6|pages=642–645 }}</ref>

U slučajevima gde dva reaktanta u uzorku mogu da reaguju sa titrantom, a samo jedan je željeni analit, zasebni [[Maskirajući agens|maskirajući rastvor]] se dodaje u reakcionu komoru. On maskira neželjeni jon.<ref>{{Cite book |author=Patnaik P. | title = Dean's Analytical Chemistry Handbook | publisher = McGraw-Hill Prof Med/Tech | edition = 2 |year=2004|pages=2.11–2.16 |idisbn=ISBN 978-0-07-141060-1}}</ref>

Za neke [[Oksido-redukcija|redoks]] reakcije je potrebno da se zagreje rastvor uzorka, kao i da se titracija vrši dok je rastvor još topao da bi se povećala [[Brzina hemijske reakcije|brzina reakcije]]. Na primer, oksidacija nekih rastvora [[oksalat]]a se odvija na 60° -{C}- sa podesnom brzinom reakcije.<ref>{{Cite book |author=Walther J.V. | title = Essentials of Geochemistry | publisher = Jones & Bartlett Learning |year=2005|idisbn=ISBN 978-0-7637-2642-3|pages=515–520 }}</ref>

* {{Cite book | ref= harv|author=Rosenfeld L. |year=1999|title=Four Centuries of Clinical Chemistry |publisher=CRC Press |idisbn=ISBN 978-90-5699-645-1|pages=72–75}}

* {{Cite book | ref= harv|author=Szabadváry F. |year=1993|title=History of Analytical Chemistry |publisher=Taylor & Francis |idisbn=ISBN 978-2-88124-569-5|pages=208–209}}