Историја Русије — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
Нема описа измене |
||
Ред 46:
Инвазија [[Монголија|Монгола]] је убрзала распад Кијевске Русије. Након [[Битка на реци Калка|битке на реци Калка]] [[1223]]. године у којој су се сукобили Руси и Монголи, Монголи су забележили велику победу.{{sfn|Nicole|2001|pp=}} Током [[1237]]. и [[1238]]. су спалили [[Владимир (град)|град Владимир]]{{sfn|Nossov|2007|pp=48}} и друге веће градове североисточне Русије након [[Битка на реци Сит|битке на реци Сит]], у којој су поново победили.{{sfn|Martin|1995|pp=139}} Након тога су се усмерили на запад, ка [[Пољска|Пољској]] и [[Мађарска|Мађарској]].<ref>Piero Scaruffi, [http://www.scaruffi.com/politics/mongols.html -{A Time-line of the Mongols}-], 1999. Прибављено 21. јула 2007.</ref> Покорили су већину руских држава,<ref>[https://tspace.library.utoronto.ca/citd/RussianHeritage/4.PEAS/4.L/12.III.5.html -{The Destruction of Kiev}-] {{Wayback|url=https://tspace.library.utoronto.ca/citd/RussianHeritage/4.PEAS/4.L/12.III.5.html |date=20110427075859 }}, Приступљено 8. 4. 2013.</ref> једино је Новогородска република избегла разарање и очувала је своју независност у оквиру [[Ханза|Ханзеатске лиге]].<ref>Jennifer Mills, [http://www.conflicts.rem33.com/images/The%20Baltic%20States/hansa_ost.htm -{The Hanseatic League in the Eastern Baltic}-], мај 1998. Прибављено 21. јула 2007.</ref>
Последице инвазије Монгола су биле огромне. Око половине становника Русије је погинуло у нападу. Највећи културни центри су били потпуно уништени. Градови попут Кијева и Владимира се никада нису опоравили од разарања.<ref name="Hamm" /> Избеглице које су напустиле јужну Русију су углавном населиле подручје између Волге и [[Ока (притока Волге)|Оке]]. То је регион који је представљао језгро средњовековне Русије. Нови градови попут [[Москва|Москве]]{{sfn|Curtis|1998|pp=}}, [[Твер]]а{{sfn|Curtis|1998|pp=}} и [[Нижњи Новгород|Нижњег Новгорода]]<ref>{{Cite book|last=Laet| first = Sigfried J. de| title = History of Humanity: Scientific and Cultural Development| url = |year=2005| publisher = UNESCO|isbn=978-92-3-102814-4|
=== Златна Хорда ===
| |||